Jelena i Aleksandar Gajšek: Dom koji je uvek ispunjen dečjim smehom

Jelena i Aleksandar Gajsek Dom foto Janko Petkovic (1)

Novinari televizije “Studio B”, bračni par Jelena i Aleksandar Gajšek nedavno su kupili novi stan na beogradskom Vračaru, u kome žive sa svojim mališanima, kćerkama Anjom i Teodorom i sinom Andrejom. Uspešni supružnici drugu polovinu prošle godine proveli su u renoviranju novog životnog prostora i potrudili su se da svaki deo doma urede sa mnogo ljubavi i pažnje. Za svoj prostrani dom na Vračaru, nadomak Hrama svetog Save, birali su svetle nijanse nameštaja koji se odlično uklopio sa mnogobrojnim umetničkim predmetima. Starije kćerke su same uređivale svoje sobe, dok će dvogodišnji sin imati istu privilegiju kad poraste.

Koliko živite u ovom stanu?
– Ovo je naše novo porodično gnezdo, uselili smo se pre samo tri meseca. Ujedno je to naš prvi stan čiji smo vlasnici, jer smo do sada živeli u stanu moje majke, a ranije, u periodu kada smo bili studenti, i u iznajmljenom stanu.
Zbog čega vam se dopao ovaj životni prostor?
– Mesto na kome se stan nalazi je fantastično, na obodu Karađorđevog parka, pored Hrama svetog Save. Svuda oko nas je zelenilo i lepa arhitektura, a ujedno smo u srcu grada. Zgrada je zidana sredinom šezdesetih godina prošlog veka kada se znalo šta je građevinski kvalitet. Zidovi su debeli čitav metar, pa su zvučna i toplotna izolacija fantastične, i imamo utisak da živimo u privatnoj kući. Enterijer je naših ruku delo jer smo prethodni izgled stana u potpunosti promenili.
U kom delu Beograda ste ranije živeli?
– Niz godina smo živeli srećno u stanu moje majke, koji se nalazi samo dve ulice niže. S vremenom se porodica širila i postalo nam je tesno. Trebalo nam je mnogo vremena da se odlučimo da podignemo kredit i kupimo stan. Ali desilo se da u kraju u kome smo već živeli pronađemo povoljne nekretnine za renoviranje sa urednom dokumentacijom. Dopalo nam se da sami organizujemo prostor i uredimo ga po našem ukusu. Kockice su se složile i ušli smo u avanturu višemesečnog renoviranja i sređivanja. Pred Novu godinu smo sve poslove završili i bili smo u novom stanu.
Gde ste proveli detinjstvo?
– Ja sam rođena u Nišu, srećno detinjstvo provela sam delimično tamo, a delom kod babe u Knjaževcu. To su dva grada, koje zaista obožavam, i fantastična su turistička destinacija. Niš je ove godine grad „slavljenik“, a najznačajnija istorijska ličnost ovog dela Evrope car Konstantin rođen je u njemu. Njegovu glavu urađenu u gipsu, muzejsku repliku, držim sa ostalim omiljenim umetničkim delima. S druge strane, moj suprug je svoje prve godine proveo u porodičnoj kući sa velikom baštom na Zvezdari. I danas smo leti svakodnevno tamo u dvorištu da bi deca bar malo mogla da uživaju u “bosonogom” detinjstvu. Ono što je nekada bio odraz siromašnog života – igranje u prirodi i na drveću bez igračaka ili bose noge na travi – danas je privilegija.
Koliko vam je bilo bitno uređenje enterijera?
– Suprugu i meni estetika enterijera je vrlo važna i životni prostor nam mnogo znači zbog toga što veći deo dana provodimo u kući. Sami smo napravili projekat i u potpunosti smo promenili dotadašnji izgled stana. Rušili smo i pomerali zidove, izmeštali vodovodne instalacije, vadili parket i stavljali hrastove daske na pod, stavljali aluminijumske prozore umesto dotrajalih drvenih, masivne radijatore menjali smo za one italijanskog dizajna i još mnogo toga. Imali smo tim vrednih majstora sastavljen po preporuci, konsultovali smo se sa stručnjacima, ali je uvek odluka bila isključivo naša. To je trajalo mesecima, a sa najvećim zadovoljstvom izabrali smo nameštaj i ostali verni kvalitetu domaćeg “Simpa”. Pažljivo birani umetnički predmeti, sakupljani godinama, ulepšavaju naš prostor. Tu su keramika Dragane Vasiljević-Marković, Dišićeve skulpture. Svoje mesto našli su i naši poznati slikari, a među poslednjima dobila sam sliku kreatorke i slikarke Aide Novosel, čija se dela prodaju i na Menhetnu. Sve to začinjeno je „Nachtmann“ kristalom i „Riedel“ čašama.
Da li ste kćerkama dozvolili da učestvuju u uređenju njihovih soba?
– Naše devojčice u potpunosti su same uredile svoj prostor tako da za njihove sobe i toalet mi nismo odgovorni. Teodora se opredelila za nijanse ljubičaste, a Anja za žuto-roze kombinaciju. I one su, kao i roditelji, birale za svoje sobe ormane, krevete, lustere i same su ukrašavale svoj prostor.
Vole li vaša deca Vračar?
– Kako da ne. Svi ga obožavamo i nikada se ne bismo selili sa Vračara. Zapravo mi smo sve vreme tu, dok sam bila u osnovnoj školi i u gimnaziji živela sam na Crvenom krstu, potom smo se preselili na Neimar i evo nas sada kod Hrama. Aleksandar je živeo na Zvezdari, pa je pomalo Zvezdarac, a pomalo i Vračarac.
Imaju li Anja i Teodora hobi?
– Anja i Teodora su vrlo aktivna i zaposlena deca. Anja je šesti razred, a Teodora drugi. Obe devojčice idu u Muzičku školu „Slavenski“, sviraju klavir i treniraju sportski ples. Anja uveliko ređa medalje na državnim i beogradskim takmičenjima u plesu. Teodora voli jezike i balet, a Anja biologiju i geografiju. Mi smo tu da ih osluškujemo i usmeravamo da budu dobri i vredni ljudi.
Koliko su njih dve slične, a u kojim osobinama se razlikuju?
– Sve troje su potpuno različiti i imaju drugačija interesovanja. Anja je suptilna i odgovorna, Teodora je fizički jako spretna i druželjubiva, a Andrej je opsednut životinjama i sa svoje dve godine zna na stotine vrsta. Naši gosti su fascinirani kad bebećim glasom izgovara, listajući atlas, tukan, mravojed, koala, oposum i još mnogo toga.
Jesu li vaše kćerke zaštitnički nastrojene prema najmlađem bratu?
– On je definitivno naša igračka. Potpuno je neodoljiv i svi ga obožavamo. Pošto je razlika u godinama između sestara i brata velika nema ljubomore. Uz sestre sluša klasičnu muziku, a odskora je počeo samoinicijativno da diriguje. Beskrajno je smešan u tome i sve nas divno animira i zabavlja.
Da li vam je teško da uskladite poslovne obaveze sa obavezama oko dece?
– Naravno da je naporno, ali uspevamo nekako sve da postignemo, uz manjak spavanja.
Ko bolje kuva od vas dvoje?
– Aleksandar divno sprema italijanske specijalitete, a meni testa idu od ruke, nedostaje samo vreme da bismo često kuvali. Mlađa deca Andrej i Teodora ručaju u vrtiću i dečjem boravku “Bajka”, a nama povremeno kuvaju i bake.
Malo je poznato da sami proizvodite vino, kada ste počeli time da se bavite?
– U porodičnoj kući Gajšeka postoji dobar podrum u kome se i nekada davno pravilo vino. Tradicija je nastavljena pre tri godine na nagovor prijatelja Laze Šegana.
Postoje li neke poslovne ambicije koje niste ostvarili?
– Imamo planove, ali oni čekaju neko buduće vreme. Deca i porodica su apsolutni prioritet.
Pokazuju li vaše kćerke interesovanje za novinarstvo?
– Ne, niti im mi namećemo bilo šta. Male su, vreme će pokazati za šta će se odlučiti.
Na koji način vaspitavate vašu decu?
– Ljubavlju i sopstvenim primerom. Najvažnija stvar je biti dobar čovek.
Jeste li vi i Aleksandar jedno drugome strogi kritičari kada je reč o poslu?
– Od hvalospeva nema napretka. Dobro dolazi samo od konstruktivne analize i dobronamerne kritike.
Kako najradije provodite slobodno vreme?
– Obavezno sa decom, a povremeno i sa kumovima i prijateljima. Trudimo se da u slobodno vreme što više budemo napolju. Uveče volimo da odemo i u pozorište, na koncerte, u bioskop. Pokušavamo da uživamo u svakom trenutku odmora.

Jelena i Aleksandar Gajsek copy 04

Jelena i Aleksandar Gajsek copy 05

Jelena i Aleksandar Gajsek Dom foto Janko Petkovic (9)

Jelena i Aleksandar Gajsek Dom foto Janko Petkovic (15)

Jelena i Aleksandar Gajsek Dom foto Janko Petkovic (17)

Jelena i Aleksandar Gajsek Dom foto Janko Petkovic (24)
Tekst: Ivana Nikolić, Life Content
Foto: Janko Petković

Više o temama: