Zašto ne živimo sve duže, da li je dostignut maksimum?

Dva poslednja veka životni vek ljudi produžavao se ubrzanim i postojanim tempom.  Tokom 1840-ih godina ljudi su u proseku živeli nešto duže od četrdeset godina, ali posle toga su, ranih 1900-ih, tokom viktorijanskog razdoblja bolja prehrana, higijena, uslovi življenja i razvoj sanitarnog sistema uticali na produženje životnog veka do šezdeset godina.

Kako je odmicao 20. vek, uz izuzetak ratnih godina, ostvaren je daljnji napredak uvođenjem opšte zdravstvene zaštitite i vakcinisanjem u detinjstvu, piše BBC.

Novi je napredak ostvaren sedamdesetih godina prošlog veka nadalje, zahvaljujući zdravstvenim dostignućima u načinu lečenja, posebno pacijenata koji su doživeli moždani i srčani udar.

Ti krupni koraci bili su toliko značajni da je, do početka 21. veka, očekivani životni vek pri rođenju iznosio 80 godina za žene i 75 za muškarce. Trend se nastavljao na način da su demografi stanovnicima dodavali još po godinu dana života otprilike svake četiri godine. Ali potom je taj trend odjednom stao ili preciznije, prilično naglo se usporio, a prekretnica se dogodila 2011. godine.

Devijacija ili dugoročni trend? 

Isprva su se stručnjaci pitali da li je reč o nekoj devijaciji. Naime, godina 2015. bila je izuzetak. Broj smrtnih slučajeva je naglo porastao, posebno tokom zime kada je svetom kružio vrlo snažan soj gripa.  Ali danas je jasno da se tu dogodilo i nešto više osim kratkoročne anomalije. Po zadnjim podacima Nacionalnog zavoda za statistiku za 2016. – 2018., isključene su posledice teške zime.

hellomagazin.rsGuliver/Thinkstock

Više o temama: