Georgij Nazarov: Tajne u spremanju hrane čuvenog naturologa koje dovode do velikih životnih promena

 Georgij Nazarov

Paradoks je da više vodimo računa o tome kakvo gorivo sipamo u automobil, dok u sebe bez razmišljanja unosimo đubre

Činjenica da je ruski naturolog Georgij Nazarov do sada sedam puta obišao planetu u potrazi za skrivenim blagom prirode, prikupljajući lekovite recepte i saznanja koja je stekao kroz razgovore sa vrhunskim stručnjacima i ljudima iz naroda, učinila ga je ekspertom za zdraviji i kvalitetniji život. Iako je rođen u Moskvi, pre mnogo godina preselio se u Beograd i počeo da istražuje svaki kutak Srbije. I to na biciklu. U razgovoru za “Hello!” Nazarov razbija neke mitove i otkriva male tajne pripremanja hrane koji dovode do velikih životnih promena.

Hrono ishrana- obroci prema bio ritmu: Koliko ste usklađeni sa svojim biološkim satom?

 

View this post on Instagram

 

A post shared by healin’ holistic hub (@healin_holistic_hub) on


Savremeni stil života nametnuo je određene navike u ishrani. Kako se to odražava na naše zdravlje?

– Uglavnom vrlo loše. Većina ljudi preskače doručak, za ručak se često pravi pogrešan izbor, a osnovni obrok postala je večera, koju konzumiramo kada kasno dođemo kući, iako bi najbolje bilo da je potpuno izbegnemo. Brz tempo života, nakupljeno nezadovoljstvo, opterećenost obavezama, nedostatak vremena za društveni život, kasni odlazak na spavanje… Sve su to faktori koji remete normalno funkcionisanje organizma. Umesto da se na kraju dana suočimo sa sobom, nespremni da to učinimo posežemo za hranom, pokušavajući da zatrpamo emotivnu prazninu.

Zbog čega je tako teško biti disciplinovan?

– Brojna istraživanja dokazuju umirujuće dejstvo hrane. Sam proces žvakanja ima opuštajući efekat, jer ritmični pokreti sitnih mišića izazivaju relaksaciju velikih mišića. Konzumiranje ugljenih hidrata takođe ima snažan efekat na psihu. Kada ih jedemo, luči se endorfin, osećamo se euforično, raspoloženje se automatski poboljšava. Zbog toga nam toliko prijaju.  Bez hrane ne možemo da preživimo, ali ono što možemo je da utičemo na način konzumiranja, od vrste namirnica do frekventnosti. Jedno je jesti jer je hrana neophodna, a sasvim je druga priča kada njeno konzumiranje dovede do oboljenja organa, poremećaja psihe i drugih zdravstvenih tegoba.

Zbog čega teže izdvajamo vreme za pripremanje hrane nego za neke druge dnevne aktivnosti?

– Zato što ljudi štede vreme gde god mogu, pa prvo skraćuju san i proces pripremanja hrane, a to su najveće greške koje možemo da napravimo kada je o zdravlju reč. Paradoks je da više vodimo računa o tome kakvo gorivo sipamo u automobil, dok u sebe bez razmišljanja unosimo đubre. Svest je ključna stavka u ovoj priči. Dok jedemo moramo da budemo skoncentrisani na obrok, da izdvojimo određeno vreme za taj ritual, da to ne činimo na brzinu i, takođe, da uzimamo adekvatnu količinu hrane. To je pravi recept, naravno uz pravilan izbor namirnica.

Ukus koji će vas oduševiti: Supa od celera i dunje je idealna za hladnije dane

 Georgij Nazarov

Koliko smemo da budemo nagli prilikom prelaska na zdravu ishranu?

– Treba početi sa čišćenjem organizma i izbacivanjem toksina. Prosečno se u ljudskom telu nalazi tri do pet kilograma otpada koji nas truje. Za početak, uvedite dnevno ispijanje dve do tri šolje zelenog čaja i svakom obroku dodajte svež biber. Ovaj začin pospešuje varenje, uništava parazite, ima antibakterijsko i antivirusno dejstvo i poboljšava cirkulaciju krvi.

Poslednjih godina popularno je individualno određivanje režima ishrane. Šta mislite o takvom pristupu?

– Mislim da se danas u svemu previše ističe individualnost, što ima prilično visoku cenu. Pokušajte, recimo, da zamislite dve krave na pašnjaku, jednu koja pase travu i drugu koja ubeđuje sebe da to za nju nije zdravo i da mora da jede samo vučje meso. Tako je i sa nama ljudima. Fizionomija varenja ne razlikuje se od jednog do drugog čoveka, ali svako sprovodi neku svoju priču, što industrija vešto koristi. Stvari su zapravo jednostavne, svi mi funkcionišemo po sličnim, gotovo istovetnim principima, kojih bi trebalo da se pridržavamo.

Otkrijte nam koliko je famozni gluten zapravo opasan po zdravlje?

– Poslednjih godina zavladalo je mišljenje da je gluten izuzetno štetan za ljudski organizam. Smišljaju se raznorazne bezglutenske dijete, a malo ko zna da je to veoma značajan sastojak u ishrani, koji se koristi hiljadama godina. Ono što predstavlja problem je konzumiranje proizvoda od belog brašna, jer u tom obliku njegovi molekuli prolaze u krv i tu nastaje alergijska reakcija. Ukoliko koristimo integralne proizvode, izbeći ćemo nevolju, a gluten u njima imaće pozitivno dejstvo.

Tri vrste namirnica koje morate uvrstiti u ishranu ako želite da smršate

 Georgij Nazarov

Zbog čega bi trebalo da izbegavamo unos soli?

– So je jedina stena koju ljudi koriste u ishrani. Smatra se da nam je neophodna, ali to nije tačno. Jesti so otprilike je isto što i jesti zemlju. Za vreme velike gladi u Kini ljudi su pokušavali da jedu zemlju i umirali su zbog toga. I so je stena. Pogledajte, recimo, himalajsku lampu. Prelepa je, ali da li imate želju da je pojedete? Čovek ne može da pije morsku vodu jer ona oštećuje bubrege, krvna zrnca i može da izazove potpuni kolaps organizma. Problem je što ljudi misle da je konzumiranje soli jedini način da unesu jod, a istina je da se takav, neorganski jod u potpunosti zadržava u organizmu i mi ne možemo da ga se oslobodimo, za razliku od organskog, koji se nalazi u algama, koji je zdrav i čiji višak može da se izbaci. Višak joda, između ostalog, izaziva probleme sa štitnom žlezdom. Potrudite se da izbacite so iz ishrane, a ukus pojačajte pomoću začina kao što su biber i kari.

Recepti za zdrav život

Zdrava čokolada

* zrela banana

* 2 kašičice kakao-praha

* 2 kašičice meda ili malteksa

* suvo grožđe po želji

Izgnječite bananu, dodajte kakao i med, odnosno malteks, i, po želji, suvo grožđe. Rashladite u frižideru ili zamrzivaču. Ovaj slatkiš pozitivno utiče na krvnu sliku, sadrži antioksidanse i ostale veoma kvalitetne sastojke.

Izbacite beli hleb iz ishrane i desiće vam se ove tri promene

 Georgij Nazarov

 

Zdrav doručak

* 2-5 suvih smokvi

* 2-5 suvih šljiva

* 2-5 suvih kajsija

* za žene 1,5, za muškarce 2 kašike pšeničnih klica

* za žene 1,5, za muškarce 2 kašike mešavine mlevenih sirovih semenki lana, bundeve i susama

* 2 kašičice kakao-praha

* kašika lanenog ulja

* za žene 7, za muškarce 10 sirovih badema

 

Suvo voće uveče potopite u mlaku vodu, ujutru ga sjedinite sa ostalim sastojcima i napravite gustu kašu. Idealno je za konzumaciju od 10 do 11 časova. Ovaj obrok snažno deluje na smanjenje potrebe za hranom u večernjim satima, kao i potrebe za slatkišima. Pozitivno utiče na nervni sistem. Sadrži kalijum i magnezijum, koji pospešuju opuštanje mišića i poboljšavaju protok krvi ka mozgu, čime se reguliše krvni pritisak. Podstiče rad creva, a omega 3 i 6 masne kiseline deluju na bolje stanje kose, kože i noktiju.

Zdrav ručak

 Georgij Nazarov

* veći krompir

Namaz:

* kašičica mlevenih semenki sirovog lana, bundeve i susama

* kašičica mlevenog sirovog badema, lešnika i leblebija

* kašičica maslinovog i lanenog ulja

*  mlevena ljuta paprika, mlevena slatka paprika, jabukovo sirće, usitnjen beli luk, biber, kari po želji

Krompir ispečen u rerni rasecite i filujte namazom. Koru krompira ne skidajte, već je namažite maslinovim uljem. Kada se jede sa ljuskom, krompir je izuzetno hranljiv, jer se u njoj nalaze sve korisne materije, a reguliše nivo šećera u krvi i telesnu težinu. Bez kožice, ostatak ove namirnice čini čist skrob.

 

 

 

Deana ĐukićGetty Images/Instagram

Više o temama: