Viktor Savić: Sportski duh i moć transformacije

Junak popularnog filma i serije „Montevideo, Bog te video“ Viktor Savić debitovao je 2003. u kratkom filmu Pavla Vučkovića „Beži, zeko, beži“. Glumac, koji je 14. septembra proslavio dvadeset devet godina, prvo je stekao slavu igrajući u popularnim televizijskim serijama. Otkako je odlično dočarao fudbalera Bobana Čančara u hit-seriji „M(j)ešoviti brak“, javnost ga ubraja u najpopularnije glumce mlađe generacije. Dalji glumački put odveo ga je ponovo u seriju sportske tematike, „Košarkaši“, reditelja Dejana Zečevića. Da je transformacija njegova specijalnost pokazao je ulogom skinheda Relje, vođe navijača, u filmu „Šišanje“, reditelja Stevana Filipovića.
U seriji i prvom delu filma reditelja Dragana Bjelogrlića „Montevideo, Bog te video“, koji prati odlazak reprezentacije Kraljevine Jugoslavije na prvo „Svetsko prvenstvo“ u Urugvaju, beogradski umetnik je pokazao talenat da i likove koji nisu naslovni istakne svojim glumačkim darom. Stalni član pozorišta „Boško Buha“ uvek je javno isticao svoju ljubav prema sportu koji trenira od detinjstva, pa ne čudi što često tumač likove sportista.

Harizmatični Viktor trenutno snima drugi deo filma „Montevideo, Bog te video“ u kome igra Milutina Ivkovića Milutinca, prvog kapitena fudbalske reprezentacije „Jugoslavije“.
Na fotografisanje i intervju za magazin „Hello!“ dolazi nasmejan i pokazuje veliku profesionalnost i umešnost u „aktivnom poziranju“ pred fotobjektivom. Na početku govori o modi, a potom o njegovom pozivu, ljubavi i životu.
Kako biste opisali vaš stil odevanja?
– Ulična elegancija.
Smatrate li da odelo čini čoveka?
– Priznajem da na osnovu vizuelnog trenutka, a to znači i garderobe, napravim neku sliku o čoveku, da zaključim koliko je njegov ukus sličan ili različit od mog, a mogu i da naslutim kakvu muziku sluša i koja su mu interesovanja. To je samo prvi utisak koji je često ispravan, ali nekad može i da vara. Zato se trudim da se ne zaustavim na prvom utisku i odelu, posebno ako me osoba zainteresuje.

Kada kupujete garderobu, da li obraćate pažnju na to kako vam ona stoji ili vam je najvažnija udobnost?
– O udobnosti brinem u zavisnosti od toga koji deo garderobe kupujem. Majica ne može da bude neudobna, a za farmerke i pantalone smatram da je važno da budu komotne.
Koliko se vaš dnevni stil razlikuje od večernjeg?
– Nije reč o dnevnom i večernjem stilu već prilici za koju se oblačim. Ponekad, preko dana moram da budem u košulji, a veče provedem u trenerci. Često i obrnuto.

Da li za premijere birate svečane kombinacije ili se time ne opterećujete?
– Smatram da je za svečane događaje, kao što je premijera filma u kome igram, poželjno imati svečaniju kombinaciju. “Dres kod” često volim da shvatim na svoj način. Za premijere i slične događaje imam nešto poput stiliste, tačnije, Veljka, starijeg brata mog najboljeg druga iz kraja. I onda mene pohvale kako sam se dobro obukao, a u stvari je on zaslužan.
Koliko vam je kod suprotnog pola važno oblačenje? Koliko na to obraćate pažnju pri prvom susretu sa nekim?
– Oblačenje mi je važno onoliko koliko na osnovu njega može da se zaključi o nekoj osobi, a neke stvari stvarno mogu. Odbijaju me aljkavost i nemarnost, ali i kada se devojke jeftino oblače. Naravno, kada kažem jeftino, ne mislim na cenu garderobe, već da li je ona vulgarna ili ne. U principu, više volim da garderoba ne bude u prvom planu, da nije ekstravagantna u bilo kom smislu, kako mi ne bi odvlačila pažnju od osobe koja je nosi. Ne volim kada se neko “krije” iza garderobe, ali volim da primetim lični pečat te osobe u odevanju.

Piše: Nadežda Jokić
Foto: Dejan Milićević

Više o temama: