Nina Janković i Ivan Mihailović: Glumci u usponu

Nadareni glumac Ivan Mihailović koji tumači zapaženu ulogu u seriji „Vojna akademija“, u režiji Dejana Zečevića, koja se emituje na „Radio-televiziji Srbije“, sa uspehom igra u predstavama beogradskog pozorišta „Boško Buha“. Uloga kadeta Mirka Klisure, u vrlo gledanoj seriji o srpskoj vojsci, mladom umetniku donela je popularnost, ali ga nije promenila. Markantni Beograđanin je nastavio da „čuva“ dete u sebi, a uloga Petra Pana, koga igra u pozorištu „Boško Buha“, baš mu zbog toga savršeno odgovara. Glumac koji osvaja besprekornim manirima i lepim vaspitanjem završio je Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu, u klasi profesora Dragana Petrovića Peleta. Njegova prijateljica sa klase je Nina Janković, koja je osvojila Srbiju ulogom fatalne zavodnice Valerije u filmu i seriji „Montevideo, Bog te video“, reditelja Dragana Bjelogrlića. Za kratko vreme postala je jedna od najpopularnijih glumica mlađe generacije. Nekadašnji „klasići“, danas kolege i prijatelji, spadaju u najperspektivnije mlade umetnike kod nas, kažu da podjednako vole rad pred kamerama i u teatru. Spontana i prirodna Nina trenutno radi probe za predstavu „Mizantrop“, reditelja Egona Savina, koja će premijerno biti izvedena 19.maja u Narodnom pozorištu. Šarmantna Šapčanka je srećna što će igrati ulogu u glumačkoj postavci koju čine neka od najčuvenijih imena naše pozorišne scene.

U intervjuu za magazin „Hello!“ Nina i Ivan najpre govore o odnosu prema oblačenju i modi.
Nina: Volim da pratim modne trendove, ali nisam njihov rob. U odevanjuprihvatam detelje i modne pravce koji mi se dopadnu i koji idu uz moju ličnost. Prilagođavam modu sebi i radije nosim krojeve koji mi dobro stoje nego one koji su trenutno aktuelni. Trudim se da bar neki moderan detalj uklopim u svojmodni izraz. Uživam u kupovini, kao i mnogim ženama ona mi je često „izduvni ventil“ kada sam nervozna. Volim da trošim novac u šopingu.
Ivan: Smatram da se karakter neke osobe u velikoj meri može naslutiti iz stila odevanja i odnosa te osobe prema garderobi koju nosi. Važno mi je da se u odeći koju nosim osećam komotno i rasterećeno. Ne držim se striktno modnih principa, to me opterećuje i ograničava.

Kako biste opisali vaš stil odevanja?
Ivan: Zavisi od situacije. Svakodnevna kombinacija često podrazumeva farmerke i starke, a u specijalnim prilikama volim da obučem crno odelo.
Nina: Odevam se u skladu sa prilikom i raspoloženjem, nemam striktno određen stil. Ako je reč o premijeri komada ili filma, ili idem na neku svečanost, odevam se elegantno. Tada najčešće obučem haljinu ili pantalone. Ako je reč o neobaveznom izlasku sa prijateljicama, sve je stvar raspoloženja.
Da li vam je bitan brend odeće i gde najčešće kupujete garderobu?
Ivan: Brend mi nije mnogo važan i svakako nije presudan pri odabiru garderobe. Najčešće kupujem u tržnim centrima jer je to praktičniji način kupovine koji štedi dosta vremena, ali nikako novca.
Nina: Nije mi previše bitna firma odeće koju nosim. U svom garderobaru imam mnogo „krpica“. Ipak, zbog odličnog kvaliteta i dobrih modela omiljena marka odeće mi je „Hugo Boss“. Najnezgodnija sam kada biram cipelele, jer mi za to treba dosta vremena. Kada je reč o nakitu, volim sve. Umem da lepo uklopim nakit uz garderobu i pridajem značaj asesoaru, jer on u velikoj meri obogaćuju moj stajling.
Igrate u nekoliko predstava u pozorištu „Boško Buha“? Volite li više rad ispred kamera ili na pozorišnoj sceni?
Ivan: Teško je reći šta više volim, podjednako je uzbudljivo, samo na različite načine. Ne bih mogao bez pozorišta, to je sigurno. Zbog teatra sam i počeo da se bavim glumom. Poseban je dar biti sposoban da samouvereno staneš pred punu salu i do kraja budeš postojan i sugestivan, to ne može svako.

Nina, vas očekuje premijera komada „Mizantrop“. Kakvi su utisci sa proba?
Nina: Komad režira Egon Savin. Naporno je na probama, ali je ekipa umetnika divna i sa svima sam se sprijateljila. U podeli su moje starije kolege, glumci koji su se potrudili oko mene i glumca Nikole Jovanovića, koji je godinu dana stariji od mene. Malo je reći da me je pažnja i podrška starijih kolega oduševila. Prihvatili su nas sjajno, ništa im nije teško kada smo mi, mlađi glumci, u pitanju. Počastvovana sam što ću igrati u tako velikoj predstavi nacionalnog teatra. Zato pred premijeru imam veću tremu nego inače. Kada dobijem aplauz na kraju predstave, kao i dok je igram, osećaj sreće se ne može porediti ni sa čim u ovoj profesiji.
Pre upisa fakulteta glume, ovom umetnošću ste se oboje bavili  amaterski. Da li je to na neki način „slađe“ nego kada vam to postane profesija?
Ivan: Gluma je u suštini neka vrsta igre. Dok sam bila dete, gluma je za mene bila zabava i oblik druženja, a sada kada sam postao profesionalac, želja za igrom i maštanjem samo se povećala. Ono što se promenilo je određena vrsta odgovornosti koju ovaj posao nosi.
Nina: Igrala sam u „Šabačkom pozorištu“ pre nego što sam upisala fakultet u Beogradu. Kada sam amaterski igrala male uloge, bilo mi je teško jer sam imala tremu. Često sam statirala, što mi je tada delovalo kao veliki zadatak. Nisam želela nikoga da razočaram, i svaka, pa i najmanja uloga predstavljala je veliku odgovornost. Sada mi je lakše jer sam za to školovana.

Intervju: Nadežda Jokić
Foto: Petar Vujanić

Više o temama: