Vesna Dedić: Nisam devojčica i ne treba mi rame za plakanje, niti ja želim nekome da budem uteha

– Bilo je i lepših i boljih leta, ali ovo je drugačije. Osećam se kao tinejdžerka koja jedino razmišlja kako da se zabavi. Ćerka mi je odrasla, nemam muža da bih razmišljala kako da mu ugodim, sve radne obaveze završila sam kao fabrička radnica koja je prekoračila normu. Znam da počinje nova životna faza – priznala nam je Vesna Dedić, koju smo ovih dana sreli na Crnogorskom primorju. Njen 11. roman, “Nikad nisam”, za mesec dana našao se u vrhu top-liste najčitanjih, a na pomen tiraža autorka skromno odgovara:

– Jutros sam pozvala Lenku i Sanju Marinković da im kažem da mogu da budu ponosne na mene. U poplavi javnih ličnosti koje same sebe hvale kao najbolje, jedine, najlepše, maestralne i najuspešnije, mene je sramota da govorim o tome, iako bih imala čime da se hvalim.

Recite nam onda, da li je odlazak na Ibicu bio hir koji ste odavno želeli da ispunite?

– Baš tako. Kada sam bila neopisivo mlada bile su sankcije i ratovi, a plata od tri marke nije bila dovoljna ni za “kartu do Prištine”. Posle sam postala majka, a Ibica nije baš mesto gde žena sa detetom može da uživa. Ovog leta, dok je Lenka bila sa svojim društvom, a sin Sanje Marinković u letnjem kampu stranih jezika, nas dve prvi put smo krenule na Ibicu. Provele smo se fantastično. I narednog leta planiramo bar pet dana na tom ostrvu.

Može li javna ličnost sebi da dozvoli luksuz da tokom godišnjeg odmora isključi telefon i ostane nedostupna za sve, pa i za aktuelne vesti?

– Javna ličnost može, ali ja – kao vlasnik izdavačke kuće, pisac najpopularnijeg letnjeg romana i radnica “Radio-televizije Srbije“ koja sredinom avgusta počinje snimanje novog serijala “Balkanskom ulicom” – uvek sam za kompjuterom, pa tako i na odmoru. Ne žalim se, drugačije ne bih umela.

“Nikad nisam sumnjala u to da si žena zmaj“, jedan je od komentara koji se mogu pročitati na vašem profilu na Instagramu. Da li je to pravi opis vaše ličnosti?

– Nije. Zmaj bljuje vatru, a ja nisam ta žena. Ja sam više ono što su naši preci govorili “čovek-žena” i “žena-kuća”. Ne bi ni emisija “Balkanskom ulicom” ni moji ljubavni romani bili toliko nežni da sam neka “bljuvačica vatre”. Nisam ni zmaj, ali ni uplašena srna. Možda neka ptica, lastavica.

Eva ČubrovićLuka Šarac, ATA Images

Više o temama: