Vedrana Rudan: Sa mužem plešem zajedno 32 godine i još nam se nije zavrtelo u glavi

Vedranu Rudan ne treba posebno predstavljati. Ili bismo je, ukoliko bi se na tome izričito insistiralo, tako jedinstvenu mogli opisati sa bezbroj epiteta. Budući da je povod za razgovor sa hrvatskom književnicom njena nova knjiga, autobiografija “Ples oko Sunca”, verujemo da bi ovom prilikom najprikladnije bilo preneti reči iz stavke “O autorki”. Tu, između ostalog, stoji da je napisala12 knjiga koje su prevedene na osam jezika, da su pozorišne predstave dramatizovane prema njenim delima igrane širom sveta, kao i da blog koji piše ima 220.000 pratilaca. Svakako treba dodati još nešto: “Misli da je najčitanija osoba u regionu. Živi u Rijeci, s mužem stalno, a sa unukom povremeno. Nema psa zato što mnogo putuje.”

Kako ste? U kakvom raspoloženju dočekujete jesen i promociju nove knjige?

– Priznajem, uznemireno. Nikad mi nije padalo na pamet da napišem autobiografiju, mislila sam da je pišu samo stari, važni i pametni ljudi koji su nešto ostavili za sobom. Nisam sebe ubrajala u te i takve. Kad mi je sin predložio da je napišem, odbila sam, pa zastala. Čekaj, svako na ovom svetu ima pravo da ispriča priču o svom životu. Nisu samo “veliki” pisali istoriju. Pa ipak, nije baš lako suočiti se sa sobom, razgovarati sa samim sobom, ne kalkulisati, secirati se… Možda sam perverzna, ali uživala sam dok sam pisala “Ples oko Sunca”. Znam da će beogradske čitateljke na promociji biti prema meni milostive, uvek je tako bilo, ali ova knjiga mi toliko znači da me trema trese iako je oktobar daleko.

Poslednji put kad smo se srele na Sajmu knjiga i razgovarale spremali ste se za odlazak na operaciju srca. Kako vas danas sluša zdravlje?

– Sujeverna sam, neću odgovoriti da se osećam odlično.

Imaju li, u odluci da napravite literarni osvrt na dosadašnji život, udela zdravstveni problemi i jubilarni sedamdeseti rođendan koji se približava?

– Već sam rekla da mi je sin stavio “bubu u uho”, a konačno sam prelomila posle razgovora s unukom. Jednog je jutra bila pred kompjuterom, nisam na nju obraćala pažnju. Mislila sam da na „Jutjubu“ gleda “lepotice” svojih godina. Ali, gledala je mene. Pitala me je: “Nona, ko si ti? Jesi li ti ona žena koja viče na onog debeljka u ‘Nedeljom u 2’? Zašto neki ljudi o tebi ružno pišu? Ko si ti?” Kad te vlastita unuka pita “ko si ti”, osetiš potrebu da joj odgovoriš. Moja je knjiga odgovor na njeno pitanje. Zanimljivo je da je desetogodišnja devojčica dala naslov knjizi, početak knjige i kraj. Kad to imaš, ostalo je tehnika.

Kako izgleda „razgovor“ između, kako kažete, devojčice koja živi u vama i starice koju svakodnevno viđate u izlogu pored kojeg prođete?

– Niko od nas nije čovek koga vidimo u izlogu kad se zagledamo u svoj odraz. Zato izbegavam izloge i nikad ne razgovaram sa “staricom” s druge strane stakla. Ja sam devojčica, ona je baba. Kakve veze imam ja sa njom?

 

Nastavak intervjua pročitajte na sledećoj strani..

Eva ČubrovićRINO GROPUKO/Instagram

Više o temama: