Severina Kojić: Želim i verujem da ću još jednom postati majka

Kako se vašim muškarcima dopadaju nove pesme, jesu li vam oni najstroži kritičari ili ste to ipak vi?

– Aleksandar sluša sve, a najviše voli “Dubiozu” i već je bio na njihovom koncertu i dobio autogram. Bio je očaran kad ih je video na sceni. Mene doživljava kao mamu i najdraža sam mu u pidžami. Već shvata da deda peva narodnjake, čak mu je Dragan napisao pesmu, našu kućnu, internu, koju obavezno pevamo na proslavama. Iznenadio me je nedavno kad je prijateljima iz razreda pustio moje pesme. Voli “Fatamorganu”, “Od ljeta do ljeta” i “Tutorijal”. Igor mi je pomogao da napravim ovaj album. On je krivac za “Kumu”, “Imaš pravo” i “Unapred gotovo”. Danima ih je slušao i nagovorio me da ih snimim. Mi u kući stalno pevamo ili slušamo demo snimke.

Da li je tačno da kupujete nekretninu u Beogradu? Kako bi to podneli vaš svekar i svekrva jer uživaju kada ste kod njih?

– To je benigna informacija koja nije tačna. Ne kupujemo stan, nema nama do Bežanije. Moji svekar i svekrva to ne bi podneli, najviše zbog Aleksandra, a i mi volimo da nas maze, tako da smo tamo do daljeg. (smeh) Mada, šta bi falilo i da kupimo stan u Beogradu, meni je tu super.

Mnogo puta vas je javnost razvodila od Igora, a bilo je i drugih “loših vesti”. Kako reagujete kada takve informacije dođu do vas?

– “Ma, koga bre to zanima”, što biste vi rekli. Kao da smo mi neki glupaci koji treba da se objašnjavaju sa svetom, u stilu “je l’ to istina šta su ovi natrabunjali laž za vreme kiselih krastavaca”. Bilo je bezbroj informacija koje nisu imale veze s vezom. Neki tekstovi su bili takvi da ti bude žao ljudi izbombardovanih tim mrakom i zlom. S druge strane, ponekad su silno duhoviti, da umreš od smeha šta sve neće smisliti, jer je to na granici mogućeg. Ali, pojedine vesti nisu bile novinarski tekstovi, već plaćeni oglasi u kojima svako može da vas predstavi onakvima kakvi apsolutno niste iz nekog ličnog interesa. To nema veze sa bilo kakvim problemom u društvu, niti je od javnog značaja. Tužiti ih ne možeš, jer nema zakona. Jednostavno to prihvatiš kao deo ovog društva, razvučeš osmeh i briga te. Što se mene tiče, moja ljubav je ista za sve. Pevam svima, a moju publiku ne zanimaju laži, samo dobre pesme. Vodim se filozofijom da treba uvek pružati ljubav i imati vedre i pozitivne misli. Svet je lepše mesto nego što nam to serviraju pojedini tabloidi. Naravno, ima i odličnih novina i televizija, sjajnih emisija, ali ja gledam samo serije i dečje filmove. Prihvatam samo lepe, radosne i afirmativne vesti, knjige i filmove.

Poput filma “Poslednji Srbin u Hrvatskoj” koji ste sa ostatkom ekipe predstavili nedavno na „FEST-u“?

– Toplo preporučujem ovo ostvarenje, ne zato što sam imala epizodnu ulogu, a i muž mi je najbolji zombi u filmu (smeh), nego zato što na satiričan i beskrajno duhovit način govori o PTSP-u koji nam je ostavio onaj glupi rat. Režirao ga je moj prijatelj Predrag Ličina. Toliko sam se nasmejala i drago mi je što ljudi konačno bez straha mogu da se smeju glupostima koje su neki u naše ime pravili na ovim prostorima. Mada je moje Slovence najviše potkačio.

Pre sedam godina postali ste mama, vaš dečak već je školarac. Kako sada doživljavate roditeljstvo?

– Ma, on je najslađi dečak na svetu! Biti mama znači biti tu, biti prisutna, osluškivati i ulivati sigurnost detetu. Ono treba da bez straha i sa dobrim, sigurnim temeljima ide kroz svet, da veruje da je to predivno mesto. Nekad možda nije tako, ali jednog dana, kada odraste i postane svestan svega, znaće da se nosi sa životom. Krenuo je u školu i važno mi je što ume da razmišlja i sam donosi zaključke, kakve god, bez potrebe da mu sufliram. Mnogo pričam s njim i tražim njegovo mišljenje. Imamo puno poverenje jedno u drugo, ali mu postavljam i granice, uvek kroz igru. Granice su važne poput vazduha, jer čini mi se da, ukoliko to ne naučimo u ranom uzrastu, kasnije često druge optužujemo za svoju nesreću, a uvek smo bar pola sami sebi naštetili. Zato moramo da prihvatimo i tu odgovornost. Sve povlači jedno drugo. U tri reči – uživam u njemu. Stalno trčim za njim, malo sam i dosadna, ali ne mogu sebi da pomognem. Presladak je.

Nastavak pročitajte na sledećoj strani..

Deana ĐukićJelena Balić/Instagram

Više o temama: