Severina Kojić: Želim i verujem da ću još jednom postati majka

Na ovaj razgovor sa Severinom čekali smo dugo. Poslednji intervju za “Hello!” dala je pre gotovo četiri godine, kada je prvi put javno govorila o vezi sa novim izabranikom Igorom Kojićem. Ubrzo posle toga par je stao na “ludi kamen”, a bračni život upotpunio je emotivnu harmoniju pop zvezde. Njen život tad je već dobio drugu dimenziju zahvaljujući sinu Aleksandru, koji je nedavno proslavio sedmi rođendan. Isto toliko trajala je i diskografska pauza, koju je na „Dan žena“ okončala novim albumom “Halo”. Sjajan povod da joj postavimo neka pitanja koja već dugo intrigiraju javnost, s obzirom na to da se dugo držala na sigurnoj distanci od medija. Ako je suditi po naslovima koji su se u tom periodu pojavljivali, bilo je više nego burno. U nekoliko navrata pričalo se da je brak sa Igorom pred kolapsom, a u isto vreme šuškalo se i da traže novu porodičnu oazu u Beogradu. I mada ona čuvena kaže “gde ima dima ima i vatre”, realnost je, po svemu sudeći, potpuno drugačija, o čemu svedoči i ovaj intervju.

U dugom, iskrenom razgovoru Severina Kojić najzad otkriva svoju stranu priče. U veselom tonu govorila nam je o roditeljstvu, želji da ponovo postane mama, skladnom bračnom životu, odnosu sa Igorovom porodicom, ali i o onom najintimnijem – odnosu sa sobom. Šarmantna Seve priča nam i kako se suočava sa sopstvenim dilemama, gde pronalazi balans, šta bi poručila sebi iz mlađih dana i hoće li beogradska publika ove godine imati priliku da sa njom zapeva nove pesme.

Poslednje dve godine sa publikom ste uglavnom komunicirali preko društvenih mreža. No, distancirali ste se i od medija. Zbog čega?

– Ma, je l’ moguće da je toliko prošlo?! Sad ćemo mi to “lipo” da ispravimo. (smeh) Imala sam puno koncerata, i to dobrih, od Vardara do Triglava, i uz to snimala album. A da bi CD bio dobar, mora dosta da se promišlja – šta volim i želim, s kim i kako ću da radim, šta me “pali” i tera da istražujem muziku kako bih otkrila da li mi se još nešto sviđa… To je moj hobi i ljubav, koje ne doživljavam kao posao ili nešto što moram. Muzika i kreacija su moj život.

Dugo najavljivani album “Halo”, 13. po redu, stigao je sedam godina posle izdanja “Dobrodošao u klub”. Prilično duga pauza.

– U toj pauzi od sedam godina tokom 2013. i 2014. radila sam turneju “Dobrodošao u klub”, koju je režirao moj prijatelj Tomaž Pandur, najbolji režiser na svetu. DUK-a je bila moja treća regionalna turneja, koja je u stranim časopisima uvrštena na 13. mesto liste najboljih na svetu, rame uz rame sa Rijanom i Bijonse. Moji muzičari i bend bili su vrlo ponosni, pogotovo zbog toga što nijedan ton nisu morali da prepravljaju u studiju. Obišli smo sve veće gradove koji imaju arene, putovalo je 98 članova ekipe i 11 šlepera opreme. U Beogradu smo srušili rekorde prodaje, kao i u ostalim gradovima. Takođe, u istom periodu snimila sam neke od najvećih hitova: “Uno momento”, “Generale”, “More tuge”, “Alcatraz” i “Hurem”. Oni se nisu našli na novom albumu, koji ima 17 pesama i više od dvesta miliona pregleda na “Jutjubu”. Sa pripremom za “Halo” počela sam pre tri godine, i to je normalno vreme da radiš na pesmama, vidiš da li su ti i dalje dobre ili ti nešto smeta. Spremni smo za turneju koja će biti najbolja, ali ne zbog scene i plesača, kojih će svakako biti, nego zbog pesama koje ljudi vole. S druge strane, vole i moje muzičke eksperimente. Dobijaju potpuni užitak, jer ja želim da posle mog koncerta svako ode kući zadovoljan, onako “mrdajući repom”, kao što i ja izlazim na binu.

Da li je Beograd na “tour mapi” i jeste li već odabrali datum?

– Naravno. Najizvesniji je oktobar. Želim ponovo da osetim toplinu Beograda kada budemo pevali “Pogled ispod obrva”. Tad se mi grlimo.

“Halo” donosi miks žanrova, od bržih, veselih melodija, do balada. Koja pesma najbolje opisuje vaše trenutno emotivno stanje?

– “Mrtav bez mene”. (smeh) Ne biram muziku po emotivnom stanju, jer bih u tom slučaju danas ”pivala” teški hardkor metal. (smeh) Pesma koja me pogađa je ona koja dođe do dna duše i dirne staru ranu. Svi smo mi puni starih rana. I prekaljeni roker dignuće ruke na narodnjak kad ga “ubode” pesma. To su ona mala skrivena mesta u duši u koja ne zalazimo. Te krhotine emocija u njima jedino pesma može da izbaci ili da ih bar na trenutak sastavi u nama. Ali, ko želi da se bakće s tim? Zato ja najviše volim veselije ritmove.

Nastavak pročitajte na sledećoj strani…

Deana ĐukićJelena Balić/Instagram

Više o temama: