Senidah: Moja najtužnija pesma o kojoj ne želim da pričam

U jednom intervjuu nagovestili ste da vaša “Slađana” ima veze sa muzičkom divom Slađanom Milošević.

– Šalila sam se da je moj tekstopisac Benjamin Krnetić bio zaljubljen u nju. (smeh) Svi znamo ko je Slađana Milošević i da je za ono vreme bila nešto novo i drugačije za sve nas na ovim prostorima. “Slađana” je jaka žena koja ima sve, a nema ništa.

Čuči li u vašem kreativnom biću neka tiha životna patnja koju kanališete kroz muziku?

– Svi mi imamo neku patnju koju izražavamo na određeni način. Neko to radi kroz instrumente, neko kroz ples, a ja svoju svakako kanališem kroz interpretaciju. I lepo je kada to umeš da izneseš na pravi način, tako da ljudi osete.

Od drugih vas izdvaja i način na koji emocije pretvarate u pesme.

– To su sve uspomene. To je život. Moj život. Ne pričam u pesmama doslovno šta i kako, nego puštam da to iz mene izađe kroz emociju.

Na promociji novog albuma rekli ste da se na njemu nalazi jedna posebno važna pesma. Kome je posvećena?

– “Nisi bio tu” moja je najtužnija pesma, ali nisam spremna da o tome pričam. U njoj je stih “Svi su zaspali bludni, a ja gledala”. Imala sam četiri godine kada sam to rekla, to su moje reči. Nisam, naravno, rekla “bludni”, pošto pojma nisam imala šta to znači, ali sam rekla: “Svi su zaspali, a ja gledala”. To mi je najteže sećanje. Možda za nekih deset, dvadeset ili pedeset godina podelim sa drugima šta je u pitanju. Na albumu “Bez tebe” nalazi se deset pesama, od kojih je šest novih i vrlo zanimljivih. Pre nego što je izašao slušala sam ga svaku noć pre spavanja. I ranije, dok su bili samo sirovi demo-snimci, melodije bez reči, preslušavala sam ih bez prestanka. Muzika je odlična i sigurno će se za svakoga nešto naći.

Javnu scenu provocirate zvukom, ali i stajlingom. Šta je inspiracija za estetiku koja vas, uz zvuk, izdvaja od ostalih? Jeste li možda nasledili taj “modni gen”?

– Svakako da sam ga nasledila od majke, ali za to su zaslužna i česta putovanja. Inspirišu me ljudi, kao i energija krajeva, ulice, boje… Sve se to utisne u glavu i mašta učini svoje.

Izjavili ste da vas pseudonim Senidah asocira na sevdah i da je to jedan od razloga što ste svom imenu odlučili da dodate prvo slovo prezimena. Odakle ljubav prema sevdahu?

– Moja familija volela je da ga sluša, nekako me podseća na njih. Sigurno više zbog toga nego zbog same muzike.

Rođeni ste i odrasli u Sloveniji, ali vaši koreni su u Crnoj Gori. Koliko su oni dominantni u umetničkoj interpretaciji? Kažu da ste previše temperamentni za jednu Slovenku.

– Za Slovenku previše temperamentna, za južnije krajeve previše mila. (smeh) Na bini dajem skoro sve od sebe, ali mislim da imam još “rezerve”.

Koliko vam je Crna Gora bliska, odlazite li nekada tamo?

– Kao mala svake godine tamo sam provodila dva, tri meseca. Imala sam dovoljno vremena da je obiđem i u svakom mestu sam imala veliko društvo. I sada odlazim, ali na kratko. Uvek se radujem tim putovanjima.

Da li je tačno da privatno, između ostalog, volite da slušate i Cecu i Karleušu? Da li biste sa nekom od njih snimili duet?

Slušam sve ili sam bar slušala kada sam bila mlađa. Sada moram malo više da slušam sebe (smeh). Svakako da bih snimila duet sa nekim koga volim i ko mi je blizak po emocijama i zvuku. Najvažnije je da se među nama oseti energija, bez toga ništa ne može da se desi.

Izlazite li nekada u kafanu ili su klubovi jedina mesta gde za vas postoji dobar provod?

– Najviše volim privatne žurke na kojima se nađu i muzičari, gde može malo i da se “freestyluje”. A volim i “žurku” u svojoj kući, uz kauč i TV program. (smeh)

Imate li u Srbiji prijatelje među kolegama?

– Ne provodim mnogo vremena sa ljudima koje ne poznajem dugo. Dobra sam sa svima, ali nismo najbolji prijatelji.

Nastavak na sledećoj strani….

Deana ĐukićMirko Tabašević

Više o temama: