Sanja Ilić: Nisam pravio karijeru, ona je stvarala mene

 

Muzičar Sanja Ilić otkriva šta mu je bilo najteže na početku karijere, kada ga je poslednji put neko oslovio pravim imenom i zbog čega je ponosan na sina

Uz koju misao ste počeli dan?

– Jao, treba da završim odgovore za “HELLO!”. Samo da ne zakasnim. Obećao sam da će biti na vreme.

Šta vam ujutru najteže pada?

– Kad ne mogu da se setim sna koji sam sanjao, a siguran sam da je bio interesantan.

Za šta ste lenji?

– Uglavnom nisam lenj. Ako se setim, pisaću vam.

Koliko vremena je prošlo između poslednjeg albuma “Balkanike” i novog, koji ćete objaviti 15. februara?

– Više od deset godina, ako ne računamo kompilaciju.

Šta se u međuvremenu važno desilo u vašem životu?

– Desilo se mnogo značajnih stvari, ali ako moram da izdvojim nekoliko, onda je to otvaranje Andrejeve „IDJ TV“, odlazak na “Eurosong” u Lisabon 2018. i izlazak novog albuma “Stand Up” u izdanju „PGP RTS-a“.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Nušićijada Ivanjica (@nusicijadaivanjica) on

Da li ste obišli sve kontinente?

– Ostala je daleka Australija, ali ko zna? “Balkanika” postoji tek dvadeset godina, ima vremena da stignemo i tamo.

Gde ste pomislili: “Ovde je raj, tu bih mogao da živim”?

– U Kostariki, gde žive dobri ljudi, nasmejani i prostodušni. Sve će vam biti jasno ako kažem da je to zemlja koja nikada nije ratovala i koja nema vojsku, a izlazi na dva okeana. U stvari, sa jedne strane je Karipsko more, ali je ono deo Atlantskog okeana. Zemlja je čarobna.

Jeste li, kao diplomirani arhitekta, nekada radili u struci?

– Nisam, a imao sam ponude iz Amerike, Rima, Pariza… Beograd je najlepše mesto za življenje. Duh koji je nekada bio veličanstven, a sada se polako vraća, ne postoji nigde u civilizovanom svetu. Postoje lepša i bogatija mesta, ali taj duh ne.

Da li je tačno da vas u detinjstvu muzika nije preterano interesovala i da vas je majka pratila na časove klavira kako bi pazila da ne izostanete?

– Muzika me je interesovala i te kako, ali me nije zanimalo da sviram ono što me je profesorka klavira terala da vežbam. Morao sam ipak da sviram šta je škola zahtevala, a onda šta želim. To i danas radim.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Sanja Ilić & Balkanika (@balkanika_official) on


Šta vam je bilo najteže kada ste počinjali karijeru?

– Ništa mi nije bilo teško, možda zato što je moja karijera počela kad sam imao 16 godina, pa je nisam ozbiljno ni shvatao. Ja nisam pravio karijeru. Ona je stvarala mene. Bilo je nekih sitnih trzavica na početku, ta iskustva su verovatno presudila da se nakratko odreknem muzike i upišem arhitekturu, da bih se posle diplomiranja ipak potpuno posvetio muzici.

Da li ste imali poziv ili želju da budete član “Generacije 5”, u kojoj je bio vaš brat Dragan?

– Ne. Oni su za mene bili klinci i dugo sam ih štitio od raznih razuzdanih novinara. Jednog sam čak hteo da pretučem jer mi je brata mučio na Festivalu u Opatiji, govoreći da im je pesma već emitovana, a nije bilo tako. Uleteo sam u sobu gde je bilo “saslušanje”, a onda mi je prišao divni stariji kolega Aca Korać i rekao umirujućim tonom: “Ne brinite, Sanja, sve je rešeno.” Ja sam, inače, i kum grupi “Generacija 5”. To je bilo vreme kompjutera pete generacije i otuda ime. Brat mi je uzvratio kumstvo i nazvao moju grupu “Balkanika”.

Zbog čega ste najviše ponosni na sina Andreja?

– Zato što je pošten, dobar, pravedan, vredan, sposoban i pametan.

Da li ste bili skloni velikim rezovima i odlukama da će od sutra biti drugačije?

– Više sam bio za varijantu da se stvari slegnu, pa da se o svemu razmisli. Nisam prek čovek, mada mnoge odluke donosim na prečac, ali one važne i životne ne.

Na muzičkom terenu ste bez premca, a u kuhinji?

– Takođe.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Sanja Ilić & Balkanika (@balkanika_official) on

Pokušavate li da ispravite “krive Drine”?

– Želim da isteram istinu na čistac, ali je to ponekad užasno teško, pa merim kad ću da odustanem.

Ima li istine u izreci da pored svakog uspešnog muškarca stoji jaka žena?

– Možda je to zato što jake žene imaju bolji osećaj za prave i uspešne muškarce, a uspešni muškarci žele da im se nađu žene koje su jake, da bi ih u određenim trenucima bodrile i pokazivale svoju odlučnost i snagu u razmišljanju, čak i u rešavanju problema.

Kad vas je poslednji put neko oslovio punim imenom?

– Policajac, pre neki dan. Pročitao je “Ilić Aleksandar”, ne gledajući u mene. “Čime se bavite?” Odgovorio sam: “Ja sam kompozitor.” Pogledao me je i rekao: “A, Balkanika, “Nikad nije kasno” – baš edukativna emisija”. Posle me je pitao gde može za ćerku da kupi klavir, i tako proćaskasmo nekoliko minuta. Rutinska kontrola.

Imate li plan za obeležavanje dve decenije postojanja grupe “Balkanika”?

– Kako da ne. Sredinom februara imaćemo promociju albuma “Stand Up”, dok je slavljenički koncert zakazan za 20. mart u “Kombank dvorani”. Siguran sam da će to biti veče za pamćenje, puno dobre muzike, a svi koji dođu makar i malo neraspoloženi otići će zadovoljni. To se uvek dešavalo i nema razloga da ovog puta bude drugačije.

Eva ČubrovićLuka Šarac/Instagram

Više o temama: