Predrag Sarapa: Čim malo odskočite, lako nađu razlog da vas kritikuju, uvrede, nipodaštavaju

Koleginica Dea Đurđević uvek može da mu izmami osmeh, šoping doživljava kao noćnu moru i gubljenje vremena i damama nikad ne poklanja cveće

Šta ste radili u proteklih pola sata, pre nego što smo započeli intervju?

– Imao sam obavezu da platim račune, a moj odlazak u poštu pretvorio se u tešku borbu sa gužvom i redovima. Posle današnjeg iskustva odlučio sam da pređem na elektronsko plaćanje, nema mi druge.

Zar vas ne puštaju preko reda? Ipak ste vi poznato televizijsko lice.

– Ne želim da koristim bilo kakvu protekciju, tim pre što bi pojedini jedva dočekali da krenu sa prozivkama. Ionako me napadaju za kojekakve besmislice.

Koliko se vaš dan razlikuje u zavisnosti od toga da li vodite “Novo jutro” ili ne? Možete li duže da spavate?

– Po navici se budim u isto vreme, s tim što kad ne žurim u studio, ostanem nešto duže u krevetu. Svaki dan sam na poslu. Najlakše bi bilo da mogu samo da izađem pred kamere, ali prethodno treba pripremiti emisiju: informisati se o aktuelnim temama, pozvati goste…

Zbog čega ste Dea Đurđević i vi dobar tandem?

– Od prvog dana smo kliknuli; stvorili smo pozitivnu atmosferu, doneli neki novi duh. Rekao bih da je spoj iskustva i mladalačkog poleta dao rezultat. U novoj sezoni zadržali smo stare okvire, ali uneli i neke novine. Trudimo se da u emisiji podjednako budu zastupljeni informativa, zabava, analitički stav…

Da ste imali priliku da intervjuišete Kevina Spejsija, koji je nedavno bio u Beogradu, šta biste ga pitali?

– Znam da ne zvuči previše originalno, ali prvo bih ga pitao za povod dolaska. To me baš interesuje.

Koje znamenitosti našeg glavnog grada biste se potrudili da pokažete nekome ko je kod nas prvi put?

– Beograd se, nažalost, poslednjih decenija sveo na Kalemegdan, Skadarliju i splavove. Pokazao bih i to, što da ne, ali prednost bi imala zdanja kao što su Narodni muzej, Muzej savremene umetnosti, Narodna biblioteka…

Da li je u vašoj dosadašnjoj karijeri bilo trenutaka kada ste pomislili da ste se umorili od novinarstva?

– Slagao bih kad bih rekao da nije.

Kako se prevazilaze krize?

– Ne znam da li sam ih u potpunosti prevazišao, jave se povremeno. Da imam seosko imanje, verovatno bih išao vikendom da obrađujem zemlju, ali nemam. (smeh) Krize dođu i prođu, a ko ih nije osetio, nikada nije radio punom parom.

Koja je cena popularnosti u Srbiji?

– Ne volim reč popularnost. Ako čovek dobro radi svoj posao, bilo da je vozač, lekar ili se bavi mojom profesijom, možemo govoriti o uspešnosti. Cena je da ste stalno na meti – čim malo odskočite, lako nađu razlog da vas kritikuju, uvrede, nipodaštavaju.

Čitate li komentare na društvenim mrežama?

– Ne podnosim društvene mreže. Nešto bi mi ozbiljno falilo kad bih čitao šta tamo piše, pogotovo što su autori tih komentara često neobrazovani i neostvareni ljudi koji se kriju iza lažnih profila.

Šta radi novinar kad mu sagovornik ne dođe na dogovoreno snimanje?

– Bilo je takvih situacija, priznajem. Nezgodno je kad emisija ide uživo, a gost se ne pojavi ili kasni. Onda brzo treba smisliti način da se popuni rupa u programu.

Jeste li one koji su vam priređivali takve stresove zvali ponovo u goste?

– Zvao sam, nisam zlopamtilo. (smeh) Šta mi vredi da se ljutim?

Umete li da budete namćor?

– Nisam o tome razmišljao, verovatno umem.

Ako se uzme u obzir da ste po završetku fakulteta odbranili i magistarski rad, znači li to da ste imali želju da se bavite naučnim radom?

– Imao sam. Na svu sreću, nisam zalutao u te, nazovimo ih, logističko-birokratske hodnike.

Mislite li da ste napravili bolji profesionalni izbor?

– Ne znam, vreme će pokazati. Iskreno, nisam siguran da je naučni rad danas vrednovan na pravi način.

Ko uvek može da vam izmami osmeh?

– Moja koleginica Dea.

Imate li srećan broj?

– Nekada je to bio broj 8.

Šta smatrate gubljenjem vremena?

– Za mene je šoping noćna mora. Kupim prvu stvar koja mi se svidi, i to je to.

Kom gastronomskom specijalitetu ne možete da odolite?

– Mogu da odolim skoro svemu, osim čaši jogurta pred spavanje.

Imate li običaj da damama poklanjate cveće?

– Cveće brzo uvene, preferiram poklone koji duže traju, recimo parfeme.

Šta zaokuplja vašu pažnju kad niste pred kamerama?

– Fudbal. Nije tajna da sam vatreni navijač “Crvene zvezde”.

Koje uzrečice nikako ne možete da se rešite?

– Duže vreme uzrečica mi je bila “na neki način”, jedva sam je se oslobodio. Sad govorim “kao što smo naveli”, ali planiram da i to eliminišem.

Iz kog kraja potiče prezime Sarapa?

Moji su poreklom sa Banije. Kolonizovani su u Vojvodinu 1918. godine, kao akteri na „Solunskom frontu“ od kralja su dobili zemlju u okolini Sombora.

Koju vest od planetarnog značaja biste voleli premijerno da saopštite gledaocima?

– Recimo, da su se Putin i Tramp sastali u Beogradu.

 

 

Eva Čubrović Jelena Simonović/Ata/Instagram

Više o temama: