Nina Janković i Gordan Kičić: Kad se kamere ugase, živimo sasvim realan život

Na neobičnom putovanju čuvenim plavim vozom Nina Janković i Gordan Kičić traže odgovor na pitanje da li je ljubav rešenje svakog problema

Debitantsko rediteljsko ostvarenje Gordana Kičića, “Realna priča”, u kojem on i Nina Janković igraju supružnike Veljka i Jadranku Radisavljević, navodi nas da zastanemo i razmislimo o svom životu i odnosima sa najbližima. Retko ko je izašao iz bioskopske sale, a da među glavnim junacima nije prepoznao sebe ili nekog iz svog okruženja, pa ne čudi što je jedan od najčešćih komentara sažet u pitanju da li je sve moralo biti prikazano toliko realno. Tako smo i počeli razgovor sa popularnim glumcima, koji ne kriju da su likovima dali deo sebe, ali su se u njima i prepoznali.

Nina: Nije moglo drugačije zato što je Kičić čovek koji realno sagledava stvari.

Gordan: Mnogo ljudi mi je preko društvenih mreža zahvalilo na ovom filmu. Kažu da su se nasmejali i opustili, zavoleli naše junake i zajedno sa njima doživeli neku vrstu katarze. To je bila naša ideja kad smo pisali scenario i srećan sam što smo uspeli da je realizujemo. Naslov filma opravdava njegovu suštinu.

Prikazujući svakodnevicu jednog glumca i njegove porodice na neki način demistifikovali ste vašu profesiju. To ste učinili i zakazivanjem ovog intervjua u prepodnevnim časovima, što se kosi sa ustaljenim mišljenjem da umetnici počinju da funkcionišu tek u drugoj polovini dana.

Gordan: Supruga i ja živimo kao svi parovi sa dvoje dece. Ako ne odemo u nabavku ili ne platimo račune, niko to neće uraditi umesto nas. Status umetnika je takav kakav jeste, i ja nemam problem sa tim. Radujem se što su ljudi dobili priliku da kroz Veljkov život sagledaju i našu realnost.

Nina: Intervjui su sastavni deo našeg posla, a mi smo navikli da zbog snimanja ustajemo u zoru, nekad i da ne spavamo celu noć. Imam malo dete i više mi odgovara da obaveze završim dok je u jaslicama, kako bismo ostatak dana mogli da provedemo zajedno.

Nina Janković u božanstvenoj haljini na crvenom tepihu

Gordane, kako izgleda jedna vaša obična sreda?

Gordan: To kod mene odavno ne postoji. Svaki dan je drugačiji, ali podrazumeva se odlazak do kancelarije i komunikacija sa velikim brojem ljudi. Kad nemam predstavu ili snimanje, vreme provodim sa porodicom. Dugo nisam vežbao, sigurno pola godine, a voleo bih da i to ponovo postane deo mog dana.

Smatrate li da će kako vas lično, tako i vaše kolege, posle ovog filma gledati drugačijim očima?

Nina: Rekla bih da su pre pojave društvenih mreža ljudi drugačije zamišljali naš svet, a sada je sve nekako na dlanu. Osim toga, dosta njih želi da statira, pa na licu mesta mogu da vide kako izgleda ovaj posao. A kad se kamere ugase, živimo sasvim obične živote. Mene, recimo, svako posle podne možete sresti u parku sa sinom.

Verovatno će biti i onih koji će poći u bioskop s mišlju: “Baš da vidim šta je Kičić režirao”.

Gordan: Moguće. Želeo sam da ispričam istinitu priču o čoveku koji se bori sa privatnim i poslovnim nedaćama, za koje je dobrim delom i sam zaslužan, mada toga nije svestan. Pustio sam da ga životne okolnosti vode ka rešenjima i usput teraju da pogleda unutar sebe i zapita se šta dalje. Većina muškaraca bije slične bitke, ali retko koji otvoreno govori o problemima. Bilo mi je inspirativno da predstavim priču iz perspektive muškarca u “izvesnim godinama”.

Eva ČubrovićLuka Šarac

Više o temama: