Mirjana Karanović: Kako sam sredila život i figuru

U vrhunske glumice upisala se prvom ulogom, jednim filmom pokazala je rediteljsko umeće, odavno je sinonim za hrabrost, a ovog leta Mirjani Karanović komplimenti stižu i na račun savršene linije. Pritom, odlično se oseća u svojoj koži, ne zbog manje kilograma, koliko zbog promene životnih prioriteta. Na tom putu, koji nije bio ni lak ni kratak, susrela s menopauzom i problemima sa štitnom žlezdom. Snagom volje, i uz malu pomoć stručnjaka, prevazišla je sve i uveliko planira nove poslovne i privatne poduhvate.

Kako ste doveli liniju do savršenstva? Otkrijte nam tajnu.

– To pitanje žene mi često postavljaju, kao što me pitaju i kako uklopiti poslovne i porodične obaveze i naći vreme samo za sebe. Strahuju da ih ne proglase sebičnim ako počnu da se bave onim što vole i deo tereta prebace na ukućane. I tu greše. Kad sam imala deset godina, moja majka nastavila je školovanje, koje je prekinula u četvrtom razredu osnovne. Pošto je u to vreme i radila, tata i ja pomagali smo joj oko kućnih poslova.

Čime se bavio vaš otac?

– Bio je vojni službenik, radio je u kancelariji. I danas se ponosim majkom i mislim da će i drugi biti ponosni ako njihove mame urade nešto za sebe. Ako iznajme bicikl na Adi, odu na jogu ili odvoje sat dnevno za svoje potrebe, posle čega će biti bolje i sebi i drugima. Načina ima, treba naći najbolji.

Koji je vaš?

– Znajući da bih odustala posle prvih pet vežbi, našla sam nekog ko će da mi ih broji. Imam visok stepen sujete i grozno mi je da bilo ko pomisli kako sam slabić. Generalno, sramota me je da ne uradim ono što sam obećala, a nekako sam uspela da sve prilagodim svojoj emotivnoj strukturi. Verujem da i svi ostali znaju treba li im tutor ili saveznik. I nije ovde reč o skidanju kilograma i izlasku na modnu pistu, već o tome kako se dobro osećati u svojoj koži.

Osećate li se vi dobro u svojoj?

– Sve bolje. Neki put se ne osećam dobro, ali to nema veze s kilažom jer savršena linija ne rešava sve. Najbolje se osećaš kad uspostaviš kontrolu nad svojim životom, porivima da pojedeš celu poslastičarnicu ili pekaru, savladaš želju za cigaretama. Tako podižeš samopuzdanje, što je krajnji cilj.

Ima li u toj priči mesta za ljubav?

– Ljubav je uvek tu, ali najvažnije je voleti sebe. Kad dođeš do tog stepena, i sve ostalo će se uskladiti. Suština je da ti ljubav prija, a ne imati nekog samo da ne bi bila sama. Sve je pitanje lične odluke, što neminovno vodi u slobodu, koja je meni, kao Vodoliji, najvažnija na svetu.

Jeste li tipična Vodolija?

– Apsolutno! Imam sve njene osobine, i loše i dobre.

Nije lako s vama, ne trpite autoritete.

– Možda, ali bar nismo autodestruktivne. Oduvek znam da moj život ne zavisi od nečeg ili nekog. U tom smislu, nikakva droga, alkohol, cigarete ili emotivna veza nisu me „uvukli“ u tolikoj meri da nisam mogla da izađem iz toga. Menjala sam stvari u hodu i sad sam dobro.

Kad ste uvideli da nešto morate da menjate?

– Nikad mi nije bio problem da budem u formi. Pre 16 godina, dok sam bila na sceni, u trenutku kad nisam mogla da udahnem vazduh i potrčim jer su mi se pluća zablokirala, moj mozak odlučio je da prestanem da pušim. Pritom, možda sam dve ili tri cigarete palila iz uživanja, ostalo je bilo iz navike, tog moćnog mehanizma u psihičkoj strukturi. Nisam brojala cigarete. Tek ujutru, kad se probudite, počnete da kašljete i osetite naslage u grlu i smrad u odeći i kosi, shvatite da ste popušili dve kutije. Na sreću, mozak je izračunao da će, ukoliko ne prestanem, biti sve gore. I prestala sam. Takođe, proredila sam noćne i izlaske generalno, pa se samim tim promenio životni ritam. Počela sam da dobijam na kilaži, ali mislila sam je to posledica prestanka pušenja i usporavanja metabolizma, smatrala sam da je to sasvim u redu u mojim godinama. Ipak, u jednom trenutku sam se zapitala: “Sve i da je tako, zašto ne bih malo vežbala i pripazila na ishranu?” Nemam šta da izgubim.

Odmah ste počeli da vežbate?

– Da. Našla sam klub u komšiluku i tad sam čula za doktorku Janu, koja mi je mnogo pomogla savetima i insistiranjem da povedem računa o zdravlju. I ranije sam brzo i bez preciznog plana postizala željenu kilažu. Ali kad mi je 2016. izašao film “Dobra žena“, te i naredne godine dosta sam putovala, nisam vežbala i izgubila sam ritam. Hranila sam se po aerodromima i kafanama, a uletela je i menopauza sa svim promenama koje nosi. Psihički sam se manje-više pomirila s tim, kao i druge žene, računajući da nam svakako sleduje s godinama. Ali morala sam nešto da učinim jer mene su čekale uloge, trebalo je da uđem u neke kostime… Nije mi smetalo to što sam malo “četvrtasta“, ali nisam takva mogla da izađem na scenu i branim lik žene koja treba da bude zgodna. Mesec i po dana vežbala sam i pazila na ishranu. Ali ništa se nije dogodilo.

Zorica ZarićLuka Šarac

Više o temama: