Leksington bend: Srećan broj osam

 

Leksington Bend

 

Za “Hello!” govore Bojan Vasković i Miloš Vuksanović, osnivači grupe

Leksington bend”

„U bilijaru se crna kugla ubacuje na kraju igre i označava pobedu, a za nas predstavlja i simboličan pečat kojim „verifikujemo“ prvih 15 godina karijere. Osmica na kugli nije samo datum održavanja koncerta već i naš srećan broj. Verovali ili ne, svako od nas ima ga u datumu rođenja“, razjasnili smo na početku intervjua zbog čega na bilbordima „Leksington benda“, kojima se najavljuje njihov osmomartovski koncert u „Štark areni“, dominira bilijarska kugla. U ime uigranog tima, koji nas već deceniju i po šarmira romantičnim pesmama, za „Hello!“ govore Bojan Vasković i Miloš Vuksanović, osnivači grupe. Susret je bio idealna prilika da saznamo da li se popularna petorka iza bine slaže jednako dobro kao na sceni, a imajući u vidu da su se dan ranije vratili sa kolektivnog odmora, razgovor smo počeli pitanjem da li se u tom periodu redovno čuju ili zaborave jedni na druge.

– Ne postoji neki poseban dogovor. Pošto u toku godine više vremena provedemo zajedno nego sa porodicom, svakako nam prija i da se malo razdvojimo. Nemamo potrebu za svakodnevnom komunikacijom, ali toliko smo bliski da, kad se ponovo okupimo, ma koliko pauza bila duga, nastavljamo kao da smo se rastali pre pola sata – otkriva frontmen Bojan Vasković.

Kako ste proveli zimski odmor?

Miloš: Kako ko – ja sam operisao zub, Boki je bio na skijanju. (smeh)

Bojan: Uživao sam na snegu, koji u Beogradu nismo dugo videli. Doduše, ni na Jahorini ga nema previše, ali bilo ga je dovoljno za jedno lepo skijanje. Odrastao sam u tim krajevima i uvek se veselim kad mogu da im se vratim, a poslednjih godina tamo odlazim sa porodicom.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by LEXINGTON BEND (FAN PROFIL) (@lexington.bend) on


Miloš: Uoči velikih koncerata, kao što je ovaj u „Areni“, koji nas čeka 8. marta, praktikujemo nešto duže odmore. Dogovorili smo se da ne sviramo od Nove godine do marta i, pravo da vam kažem, svima nam prija taj predah, budući da mesečno imamo najmanje 15 nastupa. Meni pripremanje koncerta dođe skoro kao relaksacija.

Vaše kolege, koliko priželjkuju koncert u „Areni“, toliko se pribojavaju tog prostora i ogromnog posla oko organizacije.

Bojan: Da nismo sigurni da će biti onako kako smo zamislili, ne bismo ni ulazili u ovu priču. Karte se prodaju fenomenalno i ne strahujemo od toga koliko ljudi će doći. Jedini problem koji nas muči je što nas i znani i neznani zovu da im ostavimo karte. Želimo da svima izađemo u susret, ali to je neizvodljivo.

Ljute li se na vas oni koji ne dođu do ulaznica?

Bojan: Iskreno, prestao sam da razmišljam o tome. Ko je dobronameran, razumeće, ko ne želi da nas shvati, slobodno neka se ljuti. Svih ovih godina najveće opterećenje mi je bilo kada me zovu za karte. To je organizaciona stavka koja nema veze sa mnom, a svako pojedinačno objašnjenje oduzima mi vreme i energiju. Ali, što se kaže, sve ide u rok službe.

Pretpostavljamo da je za tako veliki projekat neophodna fizička kondicija. Na koji način je stičete?

Miloš: Boki je celog života sportista, lako nam je za njega. Mi, ostali, idemo rekreativno u teretanu. Kardio-vežbe su zaslužne za našu kondiciju, a u „Areni“ će nam biti potrebna pošto imamo ogromnu binu sa dugačkim ispustima u publiku. U prevodu, odličan poligon za još malo fitnesa. (smeh)

Ko je od vas u najboljoj formi i mogli biste da ga delegirate za neko sportsko takmičenje?

Bojan: To bih verovatno bio ja. Trenirao sam fudbal 11 godina, sport mi je u krvi i bez njega ne mogu. Ako ništa drugo, svakodnevno trčim bar sat vremena.

Nastavak intervjua pročitajte na sledećoj strani

Leksington Bend

Koji član „Leksington benda“ je uvek raspoložen za “još samo jednu pesmu” – bilo na nastupu ili u privatnom provodu?

Bojan: Opet bih izdvojio sebe. (smeh) Nije tajna da, ako me atmosfera ponese, umem da produžim svirku još pola sata, sat.

Kako se u pripreme uklapa činjenica da pevač ima dvoje male dece? Dešava li se da dođe neispavan i sa podočnjacima?

Miloš: Non-stop radimo, a Bokiju kao frontmenu je najteže, jer su sve oči uprte u njega. Teško je odmoriti se uz petogodišnju devojčicu, a otkako ima i bebu ostaje mu manje vremena za spavanje. Zapravo, ne znam ni da li ima vremena da spava? (smeh) Čak i kad je umoran ne dozvoljava da publika to oseti. Toliko se dobro znamo da, čim primetimo da mu je malo popustila energija, Gagi i ja uskačemo sa gitarama, kako bismo mu dali koji minut predaha.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Bojan Vasković Lexington (@bojanvaskovic_official) on


Bojan: Supruzi je svaka pomoć dobrodošla, pogotovo posle drugog porođaja. Zbog porodice sam spreman da se odreknem i spavanja i slobodnog vremena. Ništa mi nije teško jer uživam u zajedničkim trenucima.

Hoće li Anđelina i Mihajlo biti na tatinom koncertu u „Areni“?

Bojan: Sin je još mali za takve aktivnosti, a ćerkica će doći. Bez nje ništa ne može da prođe. (smeh) Bila je na „Tašmajdanu“, ali i kada smo pred 20.000 ljudi svirali na stadionu FK „Voždovac“. Doduše, tada je bila u maminom stomaku.

Kojom pesmom ćete početi nastup?

Bojan: Još nismo odlučili. Ne bih da zvučim prepotentno, ali snimili smo više od pedeset pesama od kojih su bar 15 „masovni“ hitovi. Meni je najdraža „Donesi“.

Jedan ste od retkih bendova koje nikada nisu pratili tračevi i skandali. Da li iza kulisa zaista sve savršeno funkcioniše ili nekad dođe i do rasprava?

Bojan: Letnje turneje dugo traju, a kada sa nekim provodiš dva-tri meseca u kontinuitetu, normalno je da dođe i do čarki. Tako je u svakoj familiji. (smeh)

Miloš: Bojan i ja zajedno radimo 15 godina, ne pamtim da smo se posvađali. Nekada se raspravljamo o tome treba li nešto učiniti ovako ili onako, mada je rasprava gruba reč.

Bojan: Stvarno smo dobri drugari, sve rešavamo kroz šalu. Dok je te energije, nema razloga za brigu.

Imate li neke “kazne” za one koji kasne na probe?

Bojan: Imali smo ih tri meseca. (smeh)

Miloš: Nas je devetoro u kolektivu, a činjenica je da ne funkcionišemo svi istovetno. Mislim da je poslednja kazna, u vidu plaćanja klope za sve, sprovedena još 2012. godine. Šalu na stranu, disciplina nam je na zavidnom nivou. Zreli smo ljudi, a i kao klinci smo bili odgovorni. Rekao bih da je to jedan od preduslova da čovek napravi nešto u životu.

Nastavak intervjua pročitajte na sledećoj strani

Eva ČubrovićLuka Šarac

Više o temama: