Goga Sekulić za Hello!: U Srbiji još vlada uverenje da isključivo majka treba da vodi računa o domu i detetu

Rođenjem sina Vasilija Andreja u decembru prošle godine Goga Sekulić ostvarila je životni san. Porodični dom u Cirihu, u kome zajedno sa suprugom Urošem Domanovićem uživa u čarima roditeljstva, na kratko je napustila krajem maja. Povod za prvo putovanje utroje bilo je Vasilijevo krštenje u manastiru Ostrog, koje je obavljeno u krugu najbližih. Dan kasnije u jednom beogradskom restoranu organizovali su slavlje za drage ljude, koje zbog života na relaciji Srbija-Švajcarska ne viđaju onoliko koliko bi želeli. Iako se nisu dugo zadržali u Beogradu, našli su vremena da čitaocima magazina “Hello!” predstave sina i otkriju kako se snalaze u novoj životnoj ulozi. Tokom snimanja Vasilij Andrej sjajno je “sarađivao”, ostavljajući utisak dobre, mirne i nasmejane bebe, pa smo na početku razgovora njegovu mamu pitali da li je svaki dan sa njim takav.

– S obzirom na to koliko smo Uroš i ja temperamentni i energični, očekivala sam da će i naš sin biti nemirnog duha. (smeh) Znam da zvuči kao kliše kada majka kaže “nije što je moj, ali je beba kakva se samo poželite može”, međutim, zaista je tako.

Prošlo je šest meseci od Vasilijevog rođenja. Koliko vam se život promenio?

– Sve se preokrenulo za 180 stepeni. Radoholik sam, a i navikla sam na dinamičniji stil života, ali sa dolaskom bebe moji su se prioriteti promenili. Njegove potrebe stavili smo ispred naših, što je normalno, tako da su sada sve obaveze prilagođene sinu. Maksimalno smo koncentrisani na njega. Najvažnije nam je da je nasmejan i srećan, sve drugo je manje bitno.

Sinu ste dali pomalo neobično ime, tačnije dva.

– Nismo mogli da se odlučimo samo za jedno, pa smo rešili da ima dva. Vasilij je ime koje je karakteristično za hrišćanske zemlje, po svecu Vasiliju Ostroškom, dok je Andrej internacionalno. Budući da je rođen sa dva državljanstva i da će školu pohađati van Srbije, hteli smo da mu u startu olakšamo, ali i da zadovoljimo naše želje.

Kako se Uroš snašao kao otac?

– Izuzetno je posvećen i pažljiv. U Srbiji još vlada uverenje da isključivo majka treba da vodi računa o domu i detetu. Svuda u svetu potpuno je normalno da roditelji ravnopravno dele obaveze i da otac sa detetom provodi jednako vremena koliko i majka. Uroš se u tome odlično snašao. Kada lepo organizujete svoj dan i obaveze, imate dovoljno vremena za sve. Naravno, niko od nas nije u prilici da se posveti detetu onoliko koliko bi želeo, budući da mora i da se radi, ali to je život. Neke žrtve legitimne su zarad višeg cilja.

Da li je i u kojoj meri rođenje deteta promenilo vaš i suprugov odnos?

– U emotivnom smislu ništa se nije se promenilo. Volimo se kao prvog dana, samo smo ranije mnogo više vremena provodili zajedno, budući da ja nisam radila. Pre nego što smo postali roditelji, zbog poslovnih obaveza svakog vikenda bila sam van kuće, a sada su nam sva ljubav, energija i vreme usmereni prvenstveno na dete.

Iako ne voli da se eksponira u javnosti, Uroš je pristao na prvo porodično fotografisanje. Smatrate li da su te vrste kompromisa svojevrstan dokaz ljubavi i lojalnosti?

– Više to smatram razumevanjem i poštovanjem prema onome što radim. Svi mi moramo nešto da žrtvujemo zbog voljene osobe. U našem braku kompromis je preko potreban, budući da se ni on ni ja ne bavimo uobičajenim zanimanjima. Njegovo, između ostalog, zahteva svakodnevne treninge, određen način ishrane i disciplinu, dok moje podrazumeva radne vikende, ali i saradnju sa medijima.

Da li ste ona ista Goga od kad ste postali majka?

– Majčinstvo me je promenilo, ali u razumnoj meri. Iako me prate brojne predrasude, uvek sam vodila normalan život i imala zdrave navike. Sada su prioriteti mog sina i moji – zdrav san, redovna ishrana i osmeh. Sve želje i obaveze svode se samo na jedno – da njemu bude dobro.

Šta ste tačno mislili kada ste nedavno izjavili da ste prava crnogorska majka?

– Odrasla sam u strogoj, patrijarhalnoj porodici, a sada u svom ponašanju prepoznajem moje roditelje. Znam da ću sina vaspitavati isto kako sam i sama odgojena – da se zna red, zasluga i poštovanje. Nažalost, toga je sve manje jer roditelji nemaju živaca ili vremena da se posvete detetu i nauče ga pravim vrednostima.

Nastavak prоčitajte na sledećoj strani…

Deana ĐukićLuka Šarac

Više o temama: