Anđelka Prpić: Sina svojim primerom učim da bez muke nema uspeha

U monodrami igrate čak deset različitih likova. Vodite li ih sve na turneju ili se ponekad neki izgubi?

– Zanimljivo pitanje. (smeh) Trudimo se da se svi spakujemo. Doduše, neko kasni pa uleti u poslednjem trenutku. Nisu svi podjednako važni, u zavisnosti od raspoloženja publike uvek neko izdominira.

Moje “šta me snađe” situacije su lakše i za podnošenje i za rešavanje od Jokinih. Obično ih sama “umesim” jer ne pođem na vreme, ne kažem kome treba, ne uradim šta treba”, izjavili ste pre godinu dana, kada smo razgovarale povodom premijere.

– Radim na sebi, moram da se pohvalim. To jeste vežba. Vaspitanje koje sam dobila od roditelja, modeli uz koje sam rasla, okolina, odveli su me u smeru da treba biti učtiv i ljubazan, da su “bele laži” nešto što rešava situaciju, i slično. U poslednje vreme trudim se da budem apsolutno iskrena, da stanem iza svojih i dobrih i loših odluka, umem da se izvinim… Prija mi ta nova zrelost koja, verovatno, dolazi s godinama.

Krajem marta idete na višednevnu turneju u Kanadu. Kako organizujete porodični život u takvim okolnostima, tim pre što imate dete?

– Bogu hvala, imam muža koji sve razume. Divan je tata i Jakša sa njim provodi fenomenalno vreme. Tu su i moji roditelji, Dariov otac, kao i mnogi nama bliski ljudi koji “uskoče” po potrebi. Bez podrške se ništa ne može postići.

Uspevate li da se opustite i mirne glave izađete na scenu ili uvek delićem svesti razmišljate šta se dešava kod kuće?

– U početku mi nije bilo lako. Pođem na put, a na leđima nosim ranac griže savesti. Stalno sam se pitala da li sin dobija dovoljno moje pažnje, da li će kad poraste misliti da sam mu nedostajala. Onda sam shvatila da postoji i druga strana medalje. Svojim primerom dajem mu životnu lekciju da bez muke nema uspeha. Nema ničega. Ništa ne pada s neba, već mora debelo da se zasluži. Jakšu ponekad povedem na put kad procenim da nije previše naporno za njegove godine, a onda i muž krene sa nama. Dolazio je i u studio, video je gde mama radi.

Mislite li da će se nešto promeniti u vašoj organizaciji svakodnevice kad sin na jesen pođe u prvi razred?

– Moraćemo da se prilagodimo toj važnoj novoj etapi u našem životu. Verujem da ćemo mi biti ti koji prave stres, kao što većina roditelja čini. Deci je sve to normalno. Počeli smo s pripremama, trenutno polako učimo put do škole.

Da li je kuhinja i dalje u nadležnosti supruga?

– Svakako, dobre stvari ne treba menjati.

Na godišnjicu braka objavili ste sliku sa venčanja, uz opasku u vezi sa modelom venčanice: “Nije kostim za Noć veštica, nego svadba pre sedam godina.” Uvek ste tako samokritični?

– Jesam. Mnogi mi to zameraju, pre svih moja drugarica Marija Kilibarda. Što se tiče venčanice, stvarno se pitam šta mi bi. Tad sam bila prezadovoljna, pokazala sam svoju autentičnost o kojoj sam malopre govorila. Daleko od toga da sam trendseterka, ali volim da smišljam odevne kombinacije, trudeći se da budem hrabra i kreativna. Tako sam osmislila i venčanicu, a najbolje, ili možda najgore od svega, je što niko nije ni pokušao da osujeti taj moj plan. Svi su me podržali. (smeh) Šta da kažem, to sam bila ja pre sedam godina.

Nastavak pročitajte na sledećoj strani…

Eva ČubrovićLuka Šarac

Više o temama: