Vesna Dedić: Istinski odmor za moju dušu je svaki trenutak koji provedem sa ćerkom

Povezane vesti

Pored naočara za sunce, krema sa zaštitnim faktorom i još nekih sitnica, obavezan rekvizit na plažama duž Crnogorskog primorja poslednjih sezona je i neki njen roman. I nova knjiga, “Ne gledaj preko ramena”, postala je pravi letnji hit, budući da se može videti na svakoj drugoj ležaljci. Tajna je, kaže Vesna Dedić, u tome što ona ne piše romane kao vid sopstvene psihoterapije, već se trudi da, poštujući pravila dobre dramaturgije i moderne psihologije, stvori delo koje će se čitati više puta.

Popularna spisateljica i autorka emisije “Balkanskom ulicom” odmor provodi na omiljenoj destinaciji, u živopisnom primorskom naselju Pržno. Tu ima sve što je potrebno za hedonizam “na visokoj štikli”.

– Posao mi je najveći užitak. Iskreno, nikada nisam osetila toliku sreću i zanos na nekoj plaži, čak ni uz najlepše vino i najplavlju boju neba, kao kada pišem roman ili kada na promociji pogledam u oči čitateljke i shvatim koliko joj znači to što sam napisala. Radujem se i kada idem na snimanje emisije i kada me boli kičma posle duge montaže i posle 20 sati pisanja. Naravno da ponekad poželim da nestanem, da mi ne zazvoni mobilni, da odem negde gde me niko ne poznaje i ništa ne pita. No, ta potreba kratko traje, pa se trudim da sebi priuštim predah bez griže savesti – objašnjava Vesna.

Fotografije za magazin “Hello!” snimljene su u mirnom ribarskom mestu koje za vas ima posebno značenje.

– U svim mojim romanima pominje se Pržno, makar u jednoj rečenici. To je, kako mi koji tamo letujemo volimo da kažemo, naše lepo selo, idealan spoj glamura i opuštenosti. Ako mi se hoće, mogu da ćutim danima i ponašam se kao da nikog nema, a mogu i da uz vrhunske specijalitete i vina do zore pričam sa ljudima koje volim. Za Pržno me vezuju neki od najlepših trenutaka koje sam doživela i kao majka, i kao prijatelj, i kao žena, pa i kao pisac. Na terasi hotela “Maestral” ili konobe “More” plakala sam nekih zora kada sam završavala knjige; sa prijateljicom, crnogorskom slikarkom Milenom MijovićDurutović, provela sam dane u razgovorima koji su me inspirisali za donošenje važnih odluka; ovde sam se najlepše u životu smejala… Ipak, kada se kaže Pržno, prvo pomislim na Lenku. Ta leta i bezbrižnost koristila sam da neke stvari u izgradnji njene ličnosti postavim na svoje mesto. Sada, sa 17 godina ne pada joj na pamet da raspuste provodi sa mamom, ali voli da dođe bar na nedelju dana ili za Uskrs. Za nas koji odgajamo decu u velikim gradovima ovo je mesto bliskosti. Očaravajuće je videti klince koji se igraju žmurke na plaži umesto da sede i gledaju u tablet.

Istinski odmor za moju dušu je svaki trenutak koji provedem sa Lenkom, naročito otkako boravi u Engleskoj kao stipendista HMC-a“. Beskrajno je duhovita i obrazovana. Vreme sa njom doživljavam kao veliku privilegiju

Dok ste se odmarali na terasi društvo vam je pravila i jedna lenja mačka. Izgleda da nije slučajno došla. Verujete li u sudbinu?

– Verujem u sve i svašta, ali u reinkarnaciju nisam verovala do proletos kada se u moj život uplela ta žuto-bela mačka. Svake večeri dok sam pisala roman u “Maestralu” spustala sam se na terasu da radim uz zalazak sunca do kasno u noć. Plašim se mačaka i doživljavala sam stres svaki put kada bi se ona “parkirala” ispod mog stola. Kelneri su je terali, ali nije reagovala. Poslednjeg dana spustila sam se na plažu. Kada sam izašla iz mora, ispod ležaljke je bila ista ta mačka. Čuvari su je terali, ali ona je uporno dolazila na svaku ležaljku na koju bih se preselila. Vrhunac je ovo slikanje. Kada je vaš fotograf namestio prvi kadar, na zidiću sam videla mačku kako pozira pored mene. Likovi iz novog romana živeli su početkom 20. veka i verujem da je mačka reinkarnacija jedne junakinje iz knjige. Mislim da znam i koje.

Šta je istinski odmor za dušu i telo i priuštite li ga često?

– Priuštim ja sebi svašta, ali veština koju sam apsolvirala je da spojim lepo sa korisnim. Istinski odmor za moju dušu je svaki trenutak koji provedem sa Lenkom, naročito otkako boravi u Engleskoj kao stipendista HMC-a“. Beskrajno je duhovita i obrazovana. Vreme sa njom doživljavam kao veliku privilegiju. Iskreno, što sam starija sve se više trudim da bar jedan sat dnevno ugodim sebi, da razmišljam samo o onome što će mojoj duši i telu činiti dobro. Kada prestane da razmišlja o svom zadovoljstvu, žena nije dobra ni sebi ni drugima.

Kako provodite vreme pored mora, sami u miru i tišini ili sa društvom u dobroj zabavi?

– Po svojoj emotivnoj strukturi uvek sam u nekim krajnjim osećanjima. Kada me pitaju “kako si”, nikada nisam “onako”, već sam ili vrlo loše ili izuzetno. Pošto dobro poznajem sebe, pokušavam da ta ekstremna osećanja izbalansiram. Postoje delovi dana kada nisam za kolektiv i sate kada sam kolovođa. Nije dobro ni stalno biti u društvu, ali ni stalno sam. Ako ceo dan provedem ćuteći na plaži, naravno da neću tako ćutljiva otići u krevet, već ću biti inicijator odlaska na večeru ili u noćni klub i igrati do zore. Važno je da ne bude dosadno. Kada mi je dosadno sa ljudima, ja se osamim, a kada mi je dosadno sa sobom, idem među ljude. Moj veliki životni kapital čine prijatelji koji, kao i ja, nisu robovi kurtoazije i licemernih odnosa.

Na odmoru volim da kršim pravila. Jedem i pijem ono što u Beogradu nikada nije na mom stolu, pričam o temama koje mi u svakodnevici nisu ni na kraj pameti, ne gledam na sat, a mobilni ostavljam u sobi. Moja deviza tada glasi: “Hoću onako kako ja želim”

Verujem u sve i svašta, ali u reinkarnaciju nisam verovala do proletos kada se u moj život uplela jedna žuto-bela mačka. Verujem da je reinkarnacija jedne junakinje iz knjige. Mislim da znam i koje

Da li vas morski pejzaž inspiriše na stvaranje ili na odmaranje?

– Podstiče buru emocija koje nekada usmerim na pisanje, a nekada na potpuni odmor i hedonizam. Na odmoru volim da kršim pravila. Jedem i pijem ono što u Beogradu nikada nije na mom stolu, pričam o temama koje mi u svakodnevici nisu ni na kraj pameti, ne gledam na sat, a mobilni ostavljam u sobi. Moja deviza tada glasi: “Hoću onako kako ja želim”. Ali, iz tog stava je nastala i Kalina, glavna junakinja novog romana. Želela sam da stvorim ženu kakva bih i sama bila da me posle povratka sa odmora ne slome razne obaveze, stres, ljudi. Obično posle tog predaha bude kao posle maturske noći, kada se pijani zaklinjemo na večno prijateljstvo, a onda s vremenom zaboravimo imena i likove onih sa kojima smo pevali “Bolje biti pijan, nego star”. Tako se i ja sa svakog odmora vratim rešena da ću dati sve od sebe da sačuvam svežinu i polet, ali uvek te nešto ili neko polomi, pa na radnom mestu posiviš već prvog ponedeljka.

Po čemu ste tipična Crnogorka, a šta je beogradsko što ste rado prisvojili?

– Nikada nisam bila tipična Crnogorka, ni tipična novinarka, ni tipična majka, prijateljica ili žena. Lepota jedne ličnosti je u različitosti i spremnosti da razume drugačije ljude i mesta. Crnogorka sam po genima, po načinu na koji sa depresivnim optimizmom živim i stvaram, po fatalističkoj i ludoj spremnosti da kažem “mogu” ili “ ja to neću” kada mi svi govore da ne mogu ili moram. Baš takva sam se trudila da od Beograda prisvojim sve što predstavlja duh gospodskog, velikog grada. Po svojim stavovima, navikama, inatu i idejama bliža sam starim Beograđanima nego onima koji se po zavičajnoj pripadnosti okupljaju u skupim hotelima da pevaju stare pesme iz svog kraja. Moja ljubav prema Beogradu se već 16 godina ogleda u emisiji “Balkanskom ulicom”. To je metropola koju može da razume samo onaj koji shvata i oseća ritam Londona, Pariza ili Njujorka.

 

Kako ćete provesti ostatak leta?

– Krajem avgusta čeka me promocija knjige u Vrnjačkoj Banji, a još smišljam kako ću provesti preostalih desetak dana odmora. Najbliža sam varijanti da pregledam last minute ponude i odem negde gde nisam bila. U mislima sam već zaokupljena novom sezonom “Balkanske”, snimam poslednjeg ponedeljka u avgustu, pa ne znam da li mi je veća radost pripremanje emisije ili odlazak u neki muzej ili na obalu koju još nisam videla. Trenutni uspeh uvek mi stvori novo breme odgovornosti, a i osećaj sreće kratko traje, pa bi trebalo da se potrudim za neku novu koju ću doživeti.

 

Ostale vesti iz rubrike