Nikola Rakočević: Voleo bih da osvojim Oskara

Nikola Rakocevic JDP foto Janko Petkovic (4)

Povezane vesti

Zvanično jedan od deset najboljih glumaca u Evropi, rođeni Kragujevčanin Nikola Rakočević, glumački put krčio je lagano i temeljno, kroz mnogobrojna ostvarenja ostavljajući trag u domaćoj kinematografiji, a njegov talenat nije ostao neprimećen ni van granica naše zemlje. Na Filmskom festivalu u Berlinu početkom ove godine dodeljeno mu je laskavo priznanje “Zvezda u usponu”, koje je došlo kao potvrda kvaliteta rada u poslu kome je u potpunosti predan. Tridesetogodišnji umetnik, koji će 27. juna i zvanično ući u četvrtu deceniju života, živi u srećnoj bračnoj zajednici sa surpugom Jelenom, sa kojom ima dvogodišnjeg sina. Iako je nekada otvoreno govorio o svom privatnom životu, ne krijući koliko mu znači ljubav i podrška njegove izabranice, dolazak malenog naslednika na svet navelo ga je da promeni stav. Čvrsto rešen da porodicu zaštiti od radoznale javnosti, Nikola odlučno odbija da odgovara na pitanja o svom privatnom životu, insistirajući na tome da publici želi da se predstavi isključivo kroz svoj rad.
Neposredno po završetku probe u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, gde priprema predstavu “Zmajoubice”, Nikola za magazin “Hello!” govori o svom životnom pozivu, odgovornosti koju mu je on vremenom doneo, škrto otkrivajući stvarni lik Nikole Rakočevića kada siđe sa scene.
– Pripremamo predstavu “Zmajoubice”, u kojoj uz mene igraju i Mirjana Karanović, Milan Marić, Radovan Vujović, Dubravka Kovjanić, Jovana Gavrilović i Srđan Timarov. Komad je posvećen stogodišnjici Prvog svetskog rata, atentatu u Sarajevu i ulozi Gavrila Principa, kao i ljudi koji su ga tada okruživali. Trudim se da što više proniknem u ulogu, kako bi razumeo Gavrila Principa, i to prenesem publici. U pitanju je događaj koji je obeležio čitav jedan istorijski period, a da bi se on razumeo mora mnogo da se istražuje. Postoje stvari koje su stvar subjektivnog tumačenja, ali i materijalni dokazi koji su takvi kakvi jesu. Postoji olovka kojom je pisao i pesma koju je napisao, i to je nešto što ne može da se ospori. S druge strane, tumačenje onoga što je napisao, nešto je drugo, ali sama činjenica da to postoji, materijalni je dokaz koji ne može da se opovrgne. To su neke zanimljive stvari kojima se bavim i o kojima razmišljam dok pripremam ovu ulogu.
Ovom harizmatičnom glumcu predviđaju blistavu karijeru, koja bi, po svemu sudeći, mogla da dobije epitet svetske, što Nikola i priželjkuje.
– Naravno da bih voleo da uspem i van granica ove zemlje, i to jeste negde moj motiv, ali nije isključivo nešto o čemu razmišljam. Tačno je da je priznanje koje mi je dodeljeno u Berlinu otvorilo vrata međunarodne scene, ali videćemo šta će od toga biti. Postojale su neke ideje da nas desetoro dobitnika tog priznanja napravimo zajednički projekat, ali mi se čini da je entuzijazam malo utihnuo, ali videćemo šta će se desiti.
Nikola priznaje da je zamišljao sebe na dodeli Oskara sa zlatnom statuetom u ruci i otkriva koje bi obećanje ispunio tom prilikom.
– Naravno da priželjkujem to priznanje i da bih voleo da mi se tako nešto desi. Maminim kolegama iz firme, koja je u međuvremenu prestala da postoji, obećao sam da ću im se prvima zahvaliti, ukoliko mi bude uručena ta zlatna statua. Dosta se polemiše o toj nagradi i Holivudu, i činjenica je da se dodeljuje u Sjedinjenim Američkim Državama, zamlji koja je simbol kapitalizma i konzumerizma, zastupljenim i u filmskoj industriji. Međutim, te nagrade ipak dodeljuje Filmska akademija i moj stav je da je devedeset posto tih nagrada dodeljeno za kvalitet, a da je onih deset politički uslovljeno, ali kvalitet je sigurno primaran.
Iako ne krije da mu laska titula evropske mlade zvezde, njegov profesionalni život i dalje upravlja istim kolosekom.
– Ništa se suštisnki nije promenilo, osim što sam shvatio da je to što radim dobro i da to neko vidi. Shvatio sam da šta god da radiš, bilo da je to komercijalna serija ili dramska predstava, neko vidi tvoj trud i primećuje tvoj rad i na kraju kvalitet ispliva na površinu – kaže tridesetogodišnji glumac, koji na popularnost gleda na svoj, osobeni način, razmišljajući prvenstveno o onima koji u njemu vide svog uzora.
– Populanrost i slava nisu nešto na šta ti utičeš, ona ne zavisi od tebe, već od onih koji je za tebe kreiraju. Ja sam isti čovek, šta god se o meni pisalo, koliko god nagrada dobio i ma koliko me ljudi voleli ili ne. I da izliju bakarni spomenik sa mojim likom i postave ga na javnu površinu, to nema nikakve veze sa mnom. Ja sam čovek od krvi i mesa, sa svim svojim manama i vrlinama, ma šta da se desi i gde god da me život odvede. S druge strane, svestan sam odgovornosti koju ta popularnost i status javne ličnosti sa sobom nosi. Shvatam da nekome, ko gleda moje uloge i gostovanja u emisijama ili čita intervjue u novinama, predstavljam uzor i da se ugledaju na mene. Zbog toga se trudim da ono što govorim bude smisleno, da ima neku težinu i sadržaj koji će biti jasan. Pazim kako pakujem te svoje poruke i uvek stavljam znak pitanja, kako bi se i oni zapitali o nekim stvarima.
Iako je od osnovne škola polako ali sigurno koračao glumačkim putem, popularni Novica iz filma “Šišanje” i Relja iz filma “S/kidanje” ističe da nije on taj koji je odabrao glumu, već je ona nekako odabrala njega.
– Nikada nisam konkretno odabrao glumu kao svoj životni poziv, nisam je pikirao i rekao “E to je to, time želim da se bavim u životu”. Više je to bilo spontano, od pohađanje dramske sekcije u školi, preko pozorišta u Kragujevcu, sve do upisivanja Akademije. Tek kada sam upisao Fakultet dramskih umetnosti, to me je definitivno odredilo kao glumca.
Sudeći prema pozorišnim i filmskim kritikama koje su mu gotovo po pravilu naklonjene, nema sumnje da je napravio dobar izbor u životu. Zbog uloga, koje su mahom dramskog karaktera, ozbiljan stav i neretko namršten lik, koje delom shvata i kao deo svog životnog poziva, slika je koju koju u javnosti gradi o sebi.
– Uloge su takve kakve jesu, pravimo ih u dogovoru sa rediteljem i ne zavise od mog karaktera, već osobina lika koji mi je dodeljen. Razlog za taj moj neki ozbiljan stav u javnosti delom leži i u tome što želim da onima koji me gledaju i slušaju, dam dobar primer. Želim da im prenesem nešto ozbiljno, da shvate da nije sve šou-biznis i da nije sve u zarađivanju velikog novca. Postoje i druge stvari u životu, i želim da ljudi, naročito mladi, to uoče.
Slobodno vreme voli da provodi sa svojim društvom, gde do izražaja dolazi njegova opuštenost i smisao za humor.
– Ne volim odrednice bilo koje vrste. Mi jedan drugog ne određujemo na taj način – da li si šaljivdžija ili si ozbiljan lik ili nešto treće. Naravno da se šalimo i na svoj i na tuđ račun, i to je neka naša energija koju imamo kao društvo. Niko od nas nije toliko iskristalisana osoba i nema toliko formiran stav prema nekome da bismo se svrstavali u određene grupe, tipove ili podtipove ličnosti i karaktera, mada ljudi vole da prave te podele.
Ovaj mladi buntovnik svoja razmišljanja i stavove pažljivo unosi u likove koje igra, trudeći se da razbija predrasude, za koje ne krije da im je i sam sklon. Iako prema njima zauzima odlučan stav, tvrdi kako imanje stava nije presudno za život koji živimo.
– Svi smo mi skloni predrasudama. One, prema mom nekom ličnom osećanju, dolaze iz prezasićenosti informacijama, pa kada nemaš vremena da se baviš nekom temom ti stvaraš predrasude, jer ti je nametnuto da imaš stav o nekoj temi, odnosno o svakoj temi. Danas ne smeš da ostaneš po strani, da si neopredeljen. Svi su ili za ili protiv, i predrasude dolaze iz tog moranja da se odrediš prema svemu, ali ko ima pravo da sudi ljudima zbog nečega što rade ili ne rade. Da, naravno da imam predrasude, ali treba se boriti sa njima ili prihvatiti da ne moramo uvek da imamo stav o svemu. Ne moramo uvek biti opredeljeni.
Predanost glumačkom pozivu polako ga vodi ka samom vrhu srpskog glumišta, a sve manje slobodnog vremena koje mu ostaje nakon mnogoborjnih poslovnih obaveza, Nikola najradije provodi sa svojim najbližima.
– Provodim ga sa svojom porodicom ili igram bilijar i stoni tenis sa društvom – pomalo nevoljno za kraj kaže glumac, koji je rešen da svaki detalj svoje privatnosti zadrži iza gvozdene konstrukcije koju, barem za sada, ni najlepša novinarska reč ne uspeva da otvori.

Intervju: Deana Đukić, Life Content
Foto: Janko Petković, Life Content
Stilista: Iva Radovanović
Mesto snimanja: Jugoslovensko dramsko pozorište

Ostale vesti iz rubrike