Nikola Peković: Priželjkujem da se skrasim, ali sam dosta komplikovan

nikola-pekovic-hello

Povezane vesti

Crnogorski košarkaški as i centar NBA kluba “Minesota Timbervulvs” Nikola Peković poslednja dva meseca boravi u Srbiji, a vreme uglavnom provodi na relaciji Beograd-Zlatibor.

Poznato planinsko odmaralište jedno je od omiljenih mesta na kojima popularni Pekmen voli da provodi vreme. Iako se u medijima spekulisalo da tamo gradi hotel, zapravo je reč o stambenom objektu. Dok se uspešno oporavlja posle operacije Ahilove tetive, dvadesetdevetogodišnji sportista, rodom iz Bijelog Polja, sprema se za povratak u Ameriku, gde ga očekuju lekarske kontrole.

Neposredno pred odlazak, izdvojio je vreme za razgovor za magazin “Hello!” i iskreno govorio o svom profesionalnom i privatnom životu, otkrivši zbog čega mu je teško da svoju ljubav pokloni jednoj devojci.

Kako protiče oporavak posle operacije?
Poslednjih godina mučio me je problem sa povredama, zbog čega sam pre tri meseca operisan. Nosio sam štake, ali sada imam čizmu, tako da mi je mnogo bolje. U početku je bilo baš teško, prilično je ružan osećaj kada ne možete normalno da se krećete. Ja sam vrlo aktivan tip, pa me je to baš sputavalo, ali mi je sada mnogo lakše. Uskoro putujem u Ameriku da vidimo kako teče oporavak, a trebalo bi da se sve to sanira u dogledno vreme.

Koliko ostajete u Americi?

Ne duže od tri nedelje. Moram da odem, takav je protokol, ali čim to prođe, vraćam se ovde da uživam u ostatku leta.

Kakav je život na relaciji između Amerike, Srbije i Crne Gore?

Najviše volim život na relaciji Srbija – Crna Gora. Dosta vremena provedem na Zlatiboru i u Beogradu. U Podgoricu odem baš kada moram, pa se onda spustim i na more, ali Srbija mi je primarno odredište.

Kako se nosite sa nostalgijom?

Teško. Mislio sam da će mi iz godine u godinu biti lakše, ali kod mene je to obrnuto, sve mi je teže. Najgore je oko novogodišnjih praznika, tih dvadesetak dana, i uvek kažem da bih tada najviše voleo da isključim telefon. Moji prijatelji tada zajedno slave, pa me zovu, a meni bude teško što nisam sa njima ovde.

Da li vam najviše nedostaje noćni provod?

Nije samo to, nedostaje mi društvo. Možeš ti da imaš najbolje uslove za provod i u Majamiju, ali ja to ne mogu da poredim sa odlaskom sa svojima na Zlatibor u neku kafanu. Za mene stvarno nije važno gde si, nego sa kim si.

Pisalo se da na Zlatiboru gradite hotel.

To nije tačno, gradim stambenu zgradu. To je trenutno, po mom mišljenju, najstabilnija investicija.

Jedan ste od naših najbolje plaćenih sportista u NBA ligi. Na šta volite da trošite novac?

Kada je reč o tome, najvažnije je da imaš dobre finansijske savetnike. Nikada nisam došao u situaciju da me sprečavaju da nešto kupim. Ja jedino u kafani ostavim pare. Volim da dam pare muzici, ali to je nešto na šta ne možete da potrošite veliki novac. Naravno, volim i da se lepo obučem, ali i tu sam ograničen zbog veličine koju nosim. Nisam osoba koja bi kupila deset autobmobila ili nešto slično. Preboleo sam te bolesti u mlađim danima.
nikola-pekovic-1-hello
Iza svakog uspeha stoji mnogo odricanja. Čega ste se vi najteže odrekli?

Ljudi vide samo uspeh, novac, provod, a niko ne zna kako je bilo pre devet, deset godina kada sam počinjao, a bilo je teško. Iza mene je mnogo vremena provedenog na parketu. Mučiš se da bi se pokazao, onda dođeš u neki klub, pa te drže na klupi, ne daju ti da igraš, a ti si željan da se dokažeš. Sve to utiče na psihu. Kada napraviš nešto veliko, uvek se sećaš tih trenutaka i onda ne možeš da ne uživaš u uspehu i da štediš na sebi, jer znaš da si to zaslužio svojim trudom i radom.

Jeste li usamljeni u Americi?

Jesam, kako nisam. Taj koji kaže da nije usamljen, a sam je, ne govori istinu.

Kako se borite sa tim?

– Malo me uhvati nostalgija, ali onda pustim pesme na internetu i preguram to nekako.

Koliko vas je uspeh promenio?

Neko ko me ne poznaje može da kaže da sam se promenio, ali prijatelji znaju da sam ostao isti, normalan dečko, kao i ranije. Znam mnoge koji su napravili karijere, pa prestali da odlaze na neka mesta, jer više nisu njihov nivo. Ja ne razmišljam na taj način. I dalje biram društvo, a ne prostor.

Sa kojim predrasudama o sebi se najteže nosite?

Najteže mi je kada o sebi pročitam nešto što apsolutno nije istina. Ne volim kada majka i familija to pročitaju. Moji drugovi znaju da 90 posto tih stvari nije istina, ali porodica ne zna. Mada, vidim da ni oni više ne obraćaju toliko pažnju na to. Oguglali su.

Imate li potrebu da se pravdate najbližima?

Ne, nikada i nikome. Zato nikada nisam davao demantije. Što se roditelja tiče, ja sam od osamnaeste godine svoj čovek, pa se ni njima ne pravdam.

Koliko vam je njihova podrška bila važna kada ste počinjali da gradite sportsku karijeru?

To mi je bilo vrlo bitno, ali sada je to druga priča. Već deset godina živim sam, samostalan sam i navikao sam da sve radim sam. Naravno da su mi oni bitni, ali ne opterećujem ih svojim stvarima.

Šta vas je motivisalo da uspete?

Nikada nisam sebe video kao vrhunskog sportistu, niti sam maštao da ću to postati. To se sve nekako izdešavalo samo od sebe. Trenirao sam, radio i stvari su se same otvarale. Zbog toga sam imao mnogo obaveza, i tek pre tri, četiri godine desilo mi se da imam slobodno leto.

Imate li osećaj da ste nešto propustili zbog toga što ste odrastali drugačije od vršnjaka?

Ne znam da li sam propustio, ali ne žalim ni zbog čega. Ali verovatno zbog toga sada toliko volim da dođem i izađem u provod.

Nedavno ste se veselili na svadbi vaše sestre, a mediji su preneli da ste vi bili glavni finansijer.

Pisalo se da sam potrošio pola miliona, a ja ih pitam na šta mogu da se daju tolike pare. Od miša prave slona. Najvažnije je da je slavlje bilo super. Sestra i ja smo baš vezani, veselje je bilo veliko. Nisam zapevao, iako volim muziku, ali zato tata jeste. Odlično smo se proveli.

Da li je zet prošao rigorozne mere kontrole?

Nije bilo nikakvog testiranja, to je izbor moje sestre i ja se tu ne mešam. Ako je dobar njoj, i meni je.

Priželjkujete li i vi da se skrasite?

Priželjkujem, ali ja sam dosta komplikovan. Mnogo vremena sam proveo sam. Navikao sam da sam donosim odluke i da sve zavisi samo od mene . Kada si u vezi, to podrazumeva kompromise. Mnogo volim decu i stvarno bih želeo da imam veliku porodicu, ali nije lako naći nekoga ko može da istrpi život sa mnom. O meni se svašta piše, a i stil života profesionalnog sportiste nije lako pratiti.

Prošle godine je tako, recimo, u novinama izašao tekst da sam uoči koncerta u Budvi dočekao Severinu i provodio se sa njom. Ja sam tada imao devojku i ceo taj vikend proveo sam sa njom i društvom. Međutim, kada je u novinama pročitala šta piše, raplakala se. To je ta loša strana.

Povezuju me sa svim i svačim, a normalnim devojkama je naporno da to trpe. Svestan sam da nije lako sa mnom. I sada kada sam u Beogradu, dogovorim se sa nekom devojkom da se vidimo, ali me u međuvremenu pozovu prijatelji i ja odem sa njima. Tu naravno nastane problem, ali ja sam tako navikao. Sve moje veze uglavnom su se prekidale zbog toga.

Jeste li trenutno u vezi?

Imao sam nekoliko neuspelih pokušaja proteklih godina. Drugačije je kada živiš negde, a tamo gde sam ja, na granici sa Kanadom, stvarno je teško živeti. U Minesoti je mnogo hladno, temperatura se spusti i ispod trideset stepeni. Jednom sam poveo devojku, ali je ona dvadeset dana provela u kući sama, nije mogla ni da se prošeta po tom vremenu. Lakše mi je zato kada sam sam i ne moram da razmišljam šta i kako. Izguram to vreme dok sam tamo, pa se vratim ovde i tako će biti još nekoliko godina.

Koliko ste spremni da se žrtvujete zbog prave ljubavi?

Ne mnogo, čini mi se. Uvek sam govorio da se ljubav ne traži, ona se desi. Iskreno, možda ja i mogu da se žrtvujem, ali mnogo sam težak.

Privlače li vas Amerikanke?

Ne privlače me. Drugi je to jezik, vaspitanje, kultura. Ako se budem ženio, to će biti devojka sa naših prostora.

Koristite li finte kada se udvarate ili ste direktni?

Uglavnom one osvajaju mene.

Deana ĐukićBoško Karanović, Mesto snimanja: Gastrobar “Terminal”, Bore Stankovića 15, 062 / 800 - 2017
,

Ostale vesti iz rubrike