Irfan Mensur: Srna i ja nismo želeli da pravimo cirkus od našeg razvoda

Irfan Mensur cafe Jimmy Woo foto Janko Petkovic (5)

Povezane vesti

Glumac Irfan Mensur, koji je svojim ulogama obeležio brojne pozorišne predstave, filmove i televizijske serije i posle četiri decenije umetničkog staža sa istim žarom i posvećenošću pristupa poslu. Ostvario je više od trideset uloga na filmu, tumačio je autentične likove u teatru, kao i u televizijskim serijama, uspešno se bavi rediteljskim poslom, a prvi put u toj ulozi oprobao se predstavom „Skupljač“, za koju je tekst napisao Dragoslav Mihailović, a on odigrao glavnu ulogu – Egona Štajnera, koja mu je donela mnogobrojne nagrade, među kojima i priznanje „Zoran Radmilović“ za najboljeg glumca. Među ovogodišnjim laureatima „Hello! ličnost godine“ našlo se i njegovo ime, a na dodelu priznanja našeg magazina došao je u društvu supruge Srne Lango iako su posle osamnaest godina ljubavi stavili tačku na brak i zajednički život. Posle novinarske premijere filma „Lauš“, u kome ima ulogu, na pitanje da li su on i Srna u kontaktu sa Žarkom Lauševićem Irfan je kratko odgovorio:
– Srna i ja nismo više u braku, pa to pitanje trenutno nije aktuelno.

Potom je detaljnije objasnio situaciju u privatnom životu.
– Srna i ja nismo u braku već godinu i po dana, ali od toga nismo želeli da pravimo cirkus. Razišli smo se u korektnim odnosima, bez zle krvi, sa željom da oboma bude dobro. Ostali smo veliki prijatelji i u stalnom smo kontaktu – otkrio je glumac.
Posle operacije srca, koju je imao u aprilu prošle godine, Irfan je u intervjuima isticao da se Srna predano posvetila njegovom oporavku i da mu je velika podrška, iako se poznati glumačko-emotivni par već tada razveo.
– Srna je sve vreme bila uz mene i pomagala mi tokom oporavka jer smo nas dvoje duže vreme posle razvoda nastavili da živimo zajedno – potvrdio je šezdesetdvogodišnji glumac.
Iz braka sa Srnom Irfan ima petnaestogodišnjeg sina Pavla, kome su maksimalno posvećeni. Sa bivšom suprugom aktivno učestvuje u njegovom odrastanju, kao i u životu njegove braće, Irfanovim sinom iz prvog braka, tridesetogodišnjim Filipom, i Srninim prvim sinom Aleksom, koji ima dvadeset jednu godinu. Pored dve minđuše, koje nosi kao simbol Filipovog i Aleksinog izlaska na pravi životni put, Irfan je spreman da izabere novi komad nakita.
– Pavle me je pre nekoliko dana pitao da li se spremam da stavim treću minđušu jer sam obećao da ću to učiniti kada upiše srednju školu. On završava osmi razred i tokom leta upisaće srednju školu – ponosno kaže Mensur i naglašava da još ne zna za koju školu će se opredeliti Pavle i ne želi bilo šta da mu nameće jer je zreo i pametan mladić.
– Neću da se petljam u tu odluku, nisam ga čak ni pitao šta želi da upiše. On je odrastao, pametan čovek, pravi samostalan momak, „asfaltni“ Beograđanin, sposoban da sam odlučuje o daljem životu. Ako me pita, reći ću mu svoje mišljenje, ali mislim da je dovoljno samostalan i pametan da ne zaluta – iskren je Irfan, ističući da pažljivo prati život svoje dece, ali se u njihove odluke ne meša.
– Pomoći ću im da ne skrenu sa nekih puteva na koje sam im ukazao, da su ispravni i časni, ali neću da se petljam u njihove odluke.
Govoreći o odnosu sa kolegom i prijateljem Žarkom Lauševićem, Irfan kaže da je zadovoljan dokumentarnim filmom Branke Bašević-Gajić, koji govori o Lauševićevom životu i tragičnoj sudbini. Glumac otkriva da je bio jedan od posrednika između Branke i Žarka.
– Mislim da sam među prvima kontaktirao sa njom i objasnio joj kako da se pozabavi temom o Žarku Lauševiću – otkriva Mensur o projektu čija je tema Laušević, izolovan iz javnosti od tragičnog događaja koji je obeležio njegov život i zaustavio karijeru u usponu. Zato je dozvola za snimanje filma bila veliki izazov za sve učesnike tog projekta.
– Žarko je bio sumnjičav prema izlasku iz anonimnosti iako je čovek koji je navikao na javnost. Plašio se svih tih događaja koji su bili vezani za izdavanje knjiga i njegovog medijskog povratka – objašnjava Irfan.
– To je vrlo osetljiva tema i bila je potrebna Žarkova dozvola za njenu realizaciju. Naravno, ja nisam imao ulogu njegovog portparola, samo sam među prvima bio upoznat sa idejom snimanja filma koju sam mu preneo. Inače, u stalnom smo kontaktu i nismo ga gubili ni u trenutku kada se sve ono izdešavalo te zlokobne noći. Kada je, pošto je pušten iz zatvora, došao u Beograd, bio sam među onima koji su proveli noć sa njim. Tu divnu noć nikada neću zaboraviti, mnogo smo se smejali i mnogo plakali – prisetio se Mensur, koji se ubrzo potom ponovo rastao sa svojim velikim prijateljem.
– Kratko je boravio u Beogradu i od tada je u Njujorku. Stalno smo u kontaktu preko telefona, uz njegovu želju da se što pre vidimo i moju nemogućnost da otputujem u Njujork zbog posla.
Čvrstu vezu sa kolegom sa višegodišnjom američkom adresom simbolizuje i datum rođenja.
– Žarko i ja rođeni smo istog dana, 19. januara. To je lep povod za susret, ne da bismo slavili rođendane, već da bismo našli razlog da zakupimo dobar restoran i pozovemo ljude da se te noći družimo. Čujemo se svakog 19. januara.
Osim što je ostavio cigarete i uveo svakodnevne šetnje prvak Jugoslovenskog dramskog pozorišta ističe da se ništa značajnije nije promenilo u njegovom životu od kada mu je ugrađen trostruki bajpas.
– Jednako sam aktivan i posvećen poslu kao pre. Poslušao sam doktore i svaki dan šetam bar jedan sat, uslišio sam njihovu molbu da prestanem da pušim jer čim su mi to sugerisali, znači da je opasno. Cigarete sam zamenio brojanicom koju stalno nosim, kako bih uposlio ruke, a sve ostalo je potpuno normalno – završava razgovor glumac koji učestvuje u snimanju jednog američkog filma.

Piše: Deana Đukić, Life Content

Ostale vesti iz rubrike