Filip Maksimović: Neostvareni san mi je da stilizujem Madonu

Povezane vesti

Dok on svojom jedinstvenom pojavom razbuđuje gledaoce Pinka, njega svako jutro budi Sol, pas kojeg je našao na Kalenić pijaci

Da li vas je iznenadio poziv televizije “Pink” da budete reporter jutarnjeg programa?

– Nije. Smatram da sam dosadašnjim radom to zaslužio. Poslednje tri godine zahvaljujući Snežani Dakić angažovan sam na “Ženskoj”, kao i na “Agro” televiziji. Gospodin Željko Mitrović video je moj rad i preko zajedničkog poznanika me pozvao na razgovor za reporterski posao u “Novom jutru”.

Koje teme najviše privlače vašu novinarsku pažnju?

– Zanima me sve ono što nemamo priliku često da vidimo na televiziji. Ujutru sam raspoložen za “šarene” teme. Za nekog sve, za svakog ponešto: kulinarstvo, moda, umetnost… Rado posećujem beogradske pijace, na njima se uvek dobro zabavim. Volim da razgovaram sa ljudima iz naroda jer sam i sam narodski čovek.

Kako reaguju sugrađani kad vas vide?

– Srdačni su u komunikaciji, žele da se fotografišemo, često nazovu poznanike koji prate moj rad da ih pozdravim preko telefona. To je nova dimenzija u mom životu. Nije prvi put da radim emisiju koja ima veliku gledanost, ali situacija na terenu pokazuje istinsku moć televizije “Pink” koja od poznatog napravi još poznatijeg.

U koliko sati počinje vaš radni dan?

– Poslednjih šest meseci svakog dana, i vikendom, ustajem u sedam. Svi me pitaju da li sam se podvrgao nekom estetskom zahvatu, a moj jedini odgovor je da dovoljno spavam. U krevet idem oko 10, kako bih ujutru bio odmoran i koncentrisan na posao.

Kako se ponašate kada ustanete na levu nogu?

– Bukvalno, svako jutro ustajem na levu nogu. Ipak, retko kad sam loše raspoložen. Od pre mesec dana budi me Sol, psić kojeg sam našao na Kalenićevoj pijaci. Sav razdragan vuče me za nogu i traži da se igramo, dok ja uporno pokušavam da mu objasnim da moram na posao.

Vaše primarno zanimanje je moda. Kako biste iz tog ugla ocenili Beograđane?

– Čistom desetkom, budući da i sa minimumom mogućnosti izgledaju perfektno. Voleo bih samo da malo više oblače svetlije boje i vedrije dezene. Ja sam, inače, veliki fan Kalenićeve pijace, buvljaka i “second hand” radnji, gde se mogu pronaći odlične stvari po pristupačnim cenama.

Koje poznate ličnosti ste stilizovali?

– Mogu da se pohvalim da sam u proteklih 30t godina, koliko sam u modi, imao prilike da stilizujem sve do jedne estradne ličnosti sa naše scene. Neostvareni san mi je da stilizujem Madonu.

Koja je najveća neistina koja se priča o vama?

– Ljudi misle da sam uobražen i da ne dozvoljavam da mi se priđe, a ja sam jedan sasvim normalan čovek koji svakome želi da izađe u susret.

Imate li uzrečicu?

– Imam više: kako, na primer, da vam objasnim… Božanstveno i čarobno su reči koje najčešće koristim kada mi se nešto dopada. Moja horoskopska kombinacija Lav-Blizanci ne dozoljava mi da kažem samo “pa, lepo je”.

Prelazite li ulicu na crveno?

– Nikad.

U kojim situacijama psujete?

– Kad ne mogu da se iskontrolišem, ali u 99 odsto slučajeva trudim se da negujem naš divan jezik. Bez psovki, molim.

Čitate li dnevne novine?

– S vremena na vreme, kad stignem. Više volim “lifestyle” magazine.

U kom gradu biste voleli da živite?

– Živim u gradu u kome sam se rodio i koji beskrajno volim. Kad bih mogao da biram, živeo bih na relaciji Beograd – Atina – Rim – Rio de Ženerio – Barselona.

Da dobijete „sedmicu“ na „Lotou“, kako biste potrošili premiju?

– Veći deo bih dao u humanitarne svrhe, ma koliko to zvučalo kao fraza. Opšte je poznato da kad dobijem platu, nastojim da, koliko mogu, pomognem onima koji imaju manje od mene. Novac od premije bih potrošio za putovanje na neku megaegzotičnu destinaciju, kao što su Bali ili Peru.

Kako glasi vaš izgovor kad kasnite?

– Iza ćoška sam.

Šta ste poslednje sanjali?

– Uvek sanjam lepe snove. U snu obično letim ili radim neke druge zanimljive stvari koje se ne dešavaju u realnosti.

Sećate li se prve ljubavi?

– Naravno, sećaću je se celog života.

Da li ste u školi bežali sa časova?

– Kad god bi me pitali zašto ne znam neku lekciju, moj izgovor je bio: “Zato što nisam bio na tom času.” Naravno da sam bežao. Moji roditelji bili su očajni. U jednom periodu imao sam 15 predmeta i 13 jedinica. Išao sam u nekoliko škola u centru grada, ali sam ih uglavnom pohađao po kafićima.

Jeste li na kraju neku okončali?

– Završio sam više škola i govorim nekoliko jezika.

Gde crpite pozitivnu energiju?

– Kakve su ti misli, takav ti je život. Odem na Kalenić, pogledam izloge, prošetam se Kalemegdanom, pogled koji Beograd ima na reke nigde u svetu nisam video. Srećnim me čine prijatelji, porodica i Sol.

Ostale vesti iz rubrike