Dženan Lončarević: Mnogo grešim u tome što se predam i srcem i dušom

Povezane vesti

Ako ga je proslavila pesma „Nikome ni reč“ i mnogi veruju da je to njegov beskompromisni princip, posebno kada su mediji u pitanju, Dženan Lončarević je sušta suprotnost, samo je potrebno naći pravi put i adekvatne reči koje će otvoriti najvažnija poglavlja njegove životne priče koju nikada nije krio, već je imao svoj način da je ispriča, bez senzacionalizma i manupalicije sopstvenim životom, medijima i publikom zarad prozaičnih „zvezdanih“ izleta koji traju nekoliko dana.

Bira „mesta“ na kojima svoju privatnost deli sa drugima i na to ima pravo stečeno trajanjem na muzičkoj sceni i poverenjem publike koje godinama ne jenjava. Dženan nikada nije bio udarna vest, ni samoproklamovana zvezda, ni medijska senzacija, ni takozvana javna ličnost bez pokrića, ni „inventar“ na popularnim mestima, ni skandal majstor, ni sve ono što, posebno danas, podrazumeva popularnost. U tome i jeste njegova prednost. Voleli ga ili ne, on ima potvrdu svog uspeha, isto kao što, kao svi mi, ima mane, pravi greške, doživljava teške poraze i gubitke, odnosi značajne pobede. Zato njegov princip nije „nikome ni reč“ već „kome reč“, što u intervjuu za Novosti Online svakako dokazuje.

Novi singl “Košava” nosi vedar letnji ritam, i pretenduje da postane veliki hit. Po čemu je ova pesma posebna?

– Pesma je malo drugačija od svega što prezentujem publici već dugi niz godina. Nije neka prevelika razlika, ali je brza, vesela, letnja pesma koja će mnoge sigurno navesti na to da je zapevaju.

 

Koje košave u vašem životu su bile najhladnije i najteže, a koje nikada nećete zaboraviti jer su vam dale vetar u jedra?

– Sve tužne košave koje su mi duvale po srcu i duši i koje su mi nanele bol ću pamtiti kao najhladnije, a sve one koje su duvale u leđa i davale mi motivaciju pamtim kao pozitivne i dobre.

Kada privatno, kako u novoj pesmi kažete, zapevate za sreću i kakve pesme?

– U većini slučajeva, srećan sam kad god pevam, jer zaista volim svoj posao. Volim da uzmem gitaru i zapevam za svoju dušu i meni drage ljude. Svaka pesma ima određenu emociju koju budi u vama, u zavisnosti u kakvom ste raspoloženju, ali, na primer, “Mi plešemo” je pesma koja mi uvek izmami osmeh i uz koju se smejem svim srcem.

Kako izgleda kada se u vama, kako glasi još jedan stih nove pesme, dešavaju oluje i da li su one zbog ljubavi najburnije?

– Ne bih rekao da su najburnije oluje zbog ljubavi. Umeju da poremete, ali nisu najjače. Mislim da zbog bolesti drage osobe, oluja može da bude najjačeg intenziteta. Nekada se i oko posla ili neke sitnice iznerviram, pa pomislim da me je “udarila“ oluja, ali to je kratkotrajno.

Beskompromisno koračate svojim putem i ne odstupate od kvaliteta, nepretencioznosti i doslednosti. Šta vas još uvek drži na tom koloseku?

– Naučio sam da sve ono što prezentujem publici bude lepo – fina pisana reč, neka lepa nota. Sve što sam dobio zauzvrat su reči hvale. Nikada od publike nisam doživeo neke burne, jake kritike i to me drži na ovom koloseku sa kog me ništa ne može izbaciti. Mislim da me ni ovaj novi trend ne može pokolebati, niti će bilo šta što dolazi promeniti moj pogled na sve ono što se zove život, muzika i moje prezentovanje u javnosti.

Izgradili ste ime i karijeru isključivo dobrim pesmama i stavom kojim ste branili sebe i svoj privatni život. Šta, možda, ipak niste uspeli da odbranite?

– Ne postoji stvar koju nisam odbranio, a želeo sam. Mislim da sve moje kolege imaju nešto o čemu ne žele da pričaju i da će svaki kulturan i pismen čovek to uvažiti i prihvatiti, kao i svi novinari kada im na lep i ljudski način objasnite da o nekim stvarima ne govorite. Ne postoji nijedan detalj za koji sam rekao: “Ovo neću prezentovati javno”, a da je bilo drugačije, i zahvaljujem se predstavnicima sedme sile što poštuju kako mene, tako i moj privatni život.

Šta je bila cena pomenute doslednosti?

– Sve ono što nisam dobio, a dobili su mnogi, je cena onoga čemu sam bio dosledan, a to je da privatni život bude privatni život, da ne idem po svaku cenu u sve ono što smatram nemoralnim i što nema veze sa mojim poslom. Sve to je imalo neku kontra priču u periodu kada mi je trebalo više dokazivanja i medijskog prostora, ali ne žalim zbog nje, nijednog trenutka.

Estradna arena vas nije slomila. Šta je bilo vaše oružje?

– Moje najjače oružje je bila iskrenost. Smatram da sam jedan od retkih koji nije u svađi ni sa kim sa estrade, ili bar ne želim o tome nikada u životu da pričam. Sve ono što sam ikada rekao javno ima smisla i ne povređuje nikoga posebno.

Ko vam nije oprostio uspeh?

– Mnogi. U trenucima kada je to bilo veliko i jako, mislim da sam mnogima bio trn u oku. Ali, praštam.

Mediji, u vašem slučaju, često ”kopaju” po nečemu što postoji ili ne postoji. Kakva je to tajna kojom se svi toliko bave?

– Nema nikakve tajne. Davno sam rekao da sam muzičar i da su moje glasovne mogućnosti i sposobnosti svima na “izvolte“. Neki to cene, neki vole više ili manje, određenim ljudima prijam, drugima ne, ali generalno mislim da ne postoji ništa što mediji i moja publika treba da znaju o meni, više od onoga što sam prezentovao i rekao. Ne postoji nijedan detalj pomoću kog bih svoju karijeru bolje izgradio, a da se ne tiče muzike.

Vaše pesme i interpretacija svedoče o tome da ste veoma emotivna osoba. Otkuda ta bol u glasu?

– Emocija i patnja verovatno izviru iz mog horoskopskog znaka, ali definitivno i iz svega što sam preživeo u životu. Život me nije mazio, ali o tome ne želim da govorim da sutra ne bi izašao naslov: “Dženan je patio kroz život”, zbog kog bi to bilo čitano. Svi smo od krvi i mesa, patili smo, neko manje, neko više. Nažalost, ja sam više i mislim da me je to i ranilo više i da će zato sve što ikada otpevam biti srcem i dušom.

Važite za optimistu, za vedrog i nasmejanog čoveka, ali ponekad delujete zamišljeno, setno, daleko. Da li je vaš osmeh ponekad odbrambeni mehanizam?

– Vedar i nasmejan jesam, ali desi se nekada trenutak kada se zamislim i kažem: „Eh, da sam tad mogao drugačije“ i to sam rekao kroz pesmu „Strah me da te sanjam“.

 

Šta vas uvek vodi napred uprkos gubicima u životu i teškim periodima u karijeri kojih nije bilo malo?

– Napred me vodi samo publika, vedrina koju, kada stanem na binu, osetim od svih divnih, nasmejanih lica koja gledaju u mene i čekaju da čuju šta ću im reći ili otpevati. Sve ono što dobijem kao povratnu emociju, aplauz recimo, podstiče me da budem bolji i da svima koji me vole pružim nešto novo, kvalitetno i dobro.

Koliko je porodica, za koju ste jako vezani, osnov vaše stabilnosti i sreće?

– Porodica je stub svakog čoveka. Najiskrenije ću reći, moja porodica jeste uvek bila moj oslonac i podrška, ali postoje i ljudi koji nisu moji, ali ih doživljavam kao porodicu. Oni koji su bili iskreni prema meni u svakom trenutku, bila to lepa reč ili kritika, su moji najveći prijatelji i smatram ih svojim ljudima.

Šta su najveće pobede a šta porazi u vašem životu i karijeri?

– Najveće pobede sam nekako pretočio u albume kojih imam pet i godine kada su oni izlazili. Porazi su sve ono što nas trenutno okružuje, a to je neka „rupa“ u društvu, muzici, u životu.

U čemu još uvek grešite, šta vam predstavlja kamen spoticanja?

– Postoji jedan detalj gde mnogo grešim, ali mislim da me dragi Bog tada pogleda i zna da grešim iskreno, srcem i dušom, što mnogo verujem ljudima. Pogrešio sam jer sam neka svoja životna koračanja mogao drugačije da izvedem, a neki ljudi kojima sam mnogo verovao su to znali da iskoriste za sebe, i mnogo grešim u tome što se predam i srcem i dušom svakome ko mi pruži i najmanji pokret prstom. To je moja najveća greška koju ljudi zloupotrebe, i na kraju, obrni – okreni, rane mene.

Da li ste, uprkos svemu, srećan, ostvaren i zadovoljan čovek?

– Srećan sam što sam živ i zdrav, što i dalje stojim čvrsto sa obe noge na zemlji, što nikada u životu nisam dobio krila, što sam, kada sam pokušavao da mi izrastu mala krila, imao rođenog brata koji me je uvek vukao ka zemlji. Srećan sam što uvek uz sebe imam kritičare koji će mi, kada mislim da sam najbolji, reći da nisam i da treba da budem bolji i što postoje ljudi, njih trojica, Emir Zukić, Igor Jeremić i Marko Širkovski koji traju samnom više od devet godina. Srećan sam što kada se okrenem i dalje vidim osmehe na licima, i dalje mogu da sviram i da budem zadovoljan. Srećan sam i što mogu da izađem na ulicu čista obraza i da svima kažem: “Dobar dan”, da ni od koga ne bežim, da i dalje moj broj telefona znaju ljudi koji treba da ga znaju i nikada ga neću promeniti. Srećan sam i što nikome ništa ne dugujem, a meni mnogi duguju bar: “Izvini”.

Ostale vesti iz rubrike