Dejan Milićević nakon zdravstvenih problema: Najteže mi je što me majka gleda u bolničkoj postelji

Povezane vesti

Vest da je poznati fotograf i reditelj Dejan Milićević doživeo moždani udar u rekordnom roku obišla je internet portale u zemlji i regionu, čemu je prethodio njegov selfi iz bolničke postelje sa odeljenja za moždane udare u bolnici “Sveti Sava” u Beogradu, koji je objavio na svom profilu na “Instagramu”.

– Hvala Bogu, dobro sam. Preživeću i ovo i biti još jači. Hvala lekarima na brzoj intervenciji, detaljnoj analizi i predanosti. Hvala mojim sestrama i bratu koji mi boravak ovde čine sjajnim. 

U razgovoru za “Hello!” Dejan otkriva šta se događalo tih dana i kakvo je zaista njegovo zdravstveno stanje.

– Tačno je da sam ležao na odeljenju za moždane udare, ali ne zato što sam imao šlog. Reč je o nečemu sasvim drugom. Doživeo sam tranzitornu globalnu amneziju, takozvani TGA sindrom, koji predstavlja totalni gubitak pamćenja na određeno vreme. U mom slučaju to je trajalo 12 sati – objašnjava Milićević.

– Tog jutra najnormalnije sam ustao iz kreveta, doručkovao sam i počeo sa radnim zadacima. Kada je došlo vreme za ručak, kao obično krenuo sam do majke koja živi u blizini. Na putu do nje odjednom sam zastao i nisam znao gde se nalazim. Uzeo sam telefon i pozvao mog montažera, rekao sam mu da ne znam gde sam krenuo i pitao ga gde bi trebalo da idem. Bilo mu je jasno da nešto nije u redu, ali mi je objasnio gde da odem, što sam i učinio. Svesno sam došao do maminog stana, pozvonio, ušao, seo na sofu i rekao joj: “Pomozi mi, ja se ničega ne sećam”. Nisam umeo da objasnim šta se dešava. Pozvala je Hitnu pomoć i, s obzirom na to da sam se normalno kretao i razgovarao i da nije bilo fizičkih komplikacija, oni su nas uputili u Urgentni centar. Tamo su mi odmah uradili skener i uputili me u bolnicu “Sveti Sava”, gde su me primili na odeljenje za moždane udare kako bi mi uradili detaljne analize. Tek u ranim jutarnjim časovima narednog dana polako sam počeo da dolazim sebi, postao sam svestan gde se nalazim i šta se oko mene dešava. Tek tada je počela agonija, jer sam očajnički pokušavao da se setim tih 12 sati, ali su mi lekari rekli da se ne trudim jer se neću setiti. Objasnili su mi da se TGA sindrom dešava iznenada i da je uzrok stres i prevelika opterećenost poslom. Jednostavno, došlo je do preopterećenja sistema. Moj posao je takav da sam često izložen pritisku, što zbog rokova, što zbog zahteva klijenata, što zbog moje prevelike odgovornosti i truda da sve bude na najvišem nivou. Na svu sreću, nije se desilo nešto gore, ali je za mene ovo jasna poruka da bi trebalo više da se okrenem svom zdravlju i da stavim sebe na prvo mesto.

Dok su najbliži prijatelji i članovi porodice strahovali za njegovo zdravlje, poznati fotograf tvrdi da se nije uplašio, već da mu je u tom trenutku jedino bilo važno kako se oseća najvažnija osoba u njegovom životu.

– Nisam neko koga je lako zastrašiti, samo ne volim da me bilo šta ometa. Nisam navikao na situacije u kojima nemam apsolutnu kontrolu, sigurno i samouvereno idem kroz život, i kada me ovako nešto ošamari, prilično se unervozim. Najveći stres bio mi je što me majka gleda u bolničkoj postelji i nervira se. Ona me je odgajila i brinula o meni kada me je sa 20 meseci otac napustio. Sama me je podizala, bila mi je i otac i majka. Borila se kao prava lavica. Ne želim da ikada pati zbog mene i to mi je bio dodatni motiv da što pre stanem na noge i da se oporavim. Moja misija je da ja nju štitim, a ne da ona brine o meni – emotivnim glasom priča Dejan. Iako je tokom boravka u bolnici brzo povratio snagu, lekari su mu saopštili da mu u budućnosti preti ozbiljan zdravstveni problem.

– U bolnici sam proveo pet dana. Uradili su mi sve analize i ustanovili da je, osim amnezije koja je prošla, moj organizam trenutno u dobrom stanju, ali da mi hipertenzija koju imam odranije može predstavljati veliki problem u budućnosti. To je posledica viška kilograma. Lekovima regulišem te tegobe, ali odlučio sam da to trajno rešim i konačno povedem računa o sebi i pobrinem se za svoje zdravlje. Više se odmaram, korigovao sam ishranu i počeo da vežbam. Naravno, ništa radikalno, korak po korak. Osnovni problem je u tome što sam ja nastavio da “tripujem” da sam mladi fotograf i reditelj u punoj snazi, a istina je da se fotografijom bavim već 27 godina. Sa svojih 49 imam razloga da budem srećan i zadovoljan kako izgledam i koliko mogu, ali čovek mora da prihvati određene okolnosti i ponaša se u skladu s njima. Ovo je bila ozbiljna opomena koja me je napokon opametila.

 

Ostale vesti iz rubrike