Šou Fredija Merkjurija se nastavlja: Danas bi napunio 73 godine i svet bi i dalje ludeo za njim (video)

fredi_merkjuri_GettyImages-117619430

Legendarni pevač grupe Queen rođen je 5. septembra 1946. godine, a danas bi slavio svoj 73. rođendan. Na žalost njega više nema, ali ono što je ostavio za sobom nastavlja da živi. Show must go on!

Ne postoji pravi navijač koji trijumf svoje ekipe bar jednom nije proslavio uz pesmu We are the champions. Himna svih pobeda, u vrtove večnosti je odvela grupu Queen i njenog legendarnog frontmena, Fredija Merkjurija. Nezaboravni scenski nastupi ovog čoveka su učinili neponovljivim šoumenom, za kojim već više od dve i po decenije tuguju svetske rok pozornice.

Dominirao je scenom snagom uragana, strasnim nastupima u spektakularnim kostimima sa lakoćom je opčinjavao publiku, dok je u privatnom životu bio stidljiv i veoma osetljiv. Iza blještavih svetala pozornice ekstravagantni pevač postajao bi zatvoren i nesiguran, često sumnjičav prema svima, sa izraženom potrebom da zaštiti svoj najintimniji svet. Samom sebi najoštriji kritičar, povremeno bi postajao toliko hirovit i labilan, da je znao odjednom da eksplodira i urla na sve dok ne postigne ono što je zamislio. Istovremeno, bio je velikodušan prijatelj. Za svoje rođendane je, umesto da prima poklone, on poklanjao drugima. Iako je rano napustio roditelje, uvek je nastojao da ih zaštiti od svega što bi moglo da ih uznemiri u vezi sa njegovim načinom života, a što oni ne bi mogli da shvate i prihvate.

fredi_merkjuri_GettyImages-3137230
Fredi Merkjuri rođen je kao Faruk Bulsara, 5. septembra 1946. u Zanzibaru. Roditelji, službenici britanske vlade, poreklom su iz Iraka. Mlađa sestra uvek mu je pred njima pružala bezrezervnu podršku. Kad je imao osam godina poslali su ga na školovanje u Bombaj, u engleski internat. Voleo je sport, a još više umetnost, posebno slikarstvo, za koje je imao mnogo talenta. Bez muzike nije mogao da zamisli život. U početku, zanimao se indijskim folklorom, a kasnije su mu u uši ušli i zapadnjački zvuci. Sa samo dvanaest godina osniva školski bend, u kojem je svirao klavijature. U osamnaestoj napušta roditelje i seli se u londonsku četvrt Kensington.

Dok je studirao grafički dizajn, radio je na aerodromu kao nosač prtljaga. Počevši da živi punim plućima, upoznao je članove benda Smile, Brajana Meja i Rodžera Tejlora. Prvi put je javno nastupio 1969, a kasnije postao lid-vokal rok grupe Sour milk sea. Već tada je do izražaja došla njegova harizma, beskrajni talenat, snažan glas, upečatljiva pojava i istančan muzički ukus.
Kada je, početkom sedamdesetih, grupu Smile napustio pevač, Fredi zauzima njegovo mesto. Ime benda promenio je u Queen. Četvrti član legendarnog sastava, Džon Dekon, pridružuje im se godinu dana kasnije, kada se Fredijeva prva kompozicija, Seven seas of rye, našla na britanskoj top-listi singlova. Usledila je klasika Boemska rapsodija, koja se na vrhu zadržala deset nedelja. Dovoljno da Queen postane nekrunisana kraljica rok muzike.

Meri Ostin, devojci iz siromašne porodice, bilo je devetnaest godina kada je, radeći u jednom butiku, upoznala Fredija. Bila je odmah očarana njegovim smislom za umetnost, suptilnošću i neukrotivom prirodom. Veliki uspeh prvog albuma, kao i Fredijeva sve veća popularnost, uticali su na njegovu ljubav sa Meri. Ona je slutila da bi, jednog dana, mogla da ga otme neka druga žena, ali – nikad i drugi muškarac. Kad joj je priznao da je biseksualac, ona je, iako šokirana, pokazala veliko razumevanje. Posle šest godina otišla je iz njegovog života, a Fredi ju je zaposlio kao ličnog asistenta. Meri Ostin tako je postala glavna spona između grupe Queen i najboljih diskografskih kuća. U nju je pevač imao bezgranično poverenje, posebno kad je bilo u pitanju vođenje finansija.

fredi_merkjuri_GettyImages-3286294
Isto kao on, legendarne su bile i zabave koje je priređivao posle koncerata, a koje su trajale danima. Piće je teklo u neograničenim količinama, a šaroliko društvo odavalo se svim mogućim porocima. Posle jednog od čuvenih nastupa na Vembliju kvinovci su organizovali ludu žurku na kojoj su konobari na sebi imali samo nacrtanu „odeću“, a droge je bilo u izobilju. Na proslavu rođendana u Ibici pozvao je trista nepoznatih ljudi iz celog sveta, a po njih pedesetak iz Londona poslao je – avion.

Ljubavnici su ga ostavljali, ili bi ih on navodio da ga ostave, ali obožavao je svoje prijatelje. Nije bilo važno da li su muškarci ili žene. Bitno je bilo samo da ga ne lažu i da ne žele da ga iskoriste. Neobičnu naklonost gajio je i prema mačkama, pridajući im istu važnost kao i ljudskim bićima. Ljudi, koji su radili za Merkjurija, često bi mu postajali i nešto više. Frizeri, menadžeri, razni misteri, vlasnici gej-klubova… Fredi je sebi uvek opraštao neveru, ali ne i svojim ljubavnicima. Između ostalih, pripisana mu je kratka veza sa Rokom Hadsonom, koji je takođe umro od side, kao i neproverena romansa sa Rudolfom Nurejevim.

Sa kolegama iz grupe imao je vrlo profesionalan odnos, ali nikad nisu bili previše bliski. Rodžer Tejlor kretao se, doduše, u istim krugovima, Brajan Mej se odmah povukao zahvaljujući supruzi, a Dekon nikad nije ni voleo Fredijevo društvo. Najprisniji prijatelji ostali su uz njega do kraja. Ne želeći da ih opterećuje svojom bolešću, poslednjih godinu dana nije im dopuštao da ga posećuju.

Pred kraj života preselio se u švajcarski Montre, u stan sa veličanstvenim pogledom na jezero i snežne planine, gde su kvinovci napravili studio. Tu je s njima radio sve do septembra 1991, dok ga zdravlje i definitivno nije odvojilo od muzike. Dok je snimao svoj poslednji spot, pomirio se sa sudbinom. Iako je koristio crno-beli film, mnogo šminke i periku, ništa više nije moglo da sakrije ispijeno lice i izmučeno telo. Svestan da mu vreme polako ističe, poslednjim snagama je snimao svoje labudove pesme. U London se vratio 9. novembra i odlučio da, osim sredstava protiv bola, više ne uzima lekove koji su ga održavali u životu.

Kada je umro, 24. novembra 1991, u svom londonskom domu, bio je to veliki šok za sve prijatelje i ljubitelje roka, jer, iako se naslućivalo da je bio teško bolestan, Fredi je godinama krio svoju tajnu. Tek dva dana pred smrt otkrio je javnosti tragičnu istinu:
– Posle brojnih nagađanja u medijima, želim da potvrdim da sam pozitivno testiran na HIV i da imam sidu. Ovu informaciju držao sam u strogoj tajnosti, kako bih zaštitio privatnost, kao i srca osoba koje su mi bliske. Međutim, došao je trenutak da moji prijatelji i oni koji me vole saznaju istinu, i nadam se da će mi se u ovoj borbi pridružiti svi na ovom svetu.
Pred roditeljima se sve vreme pretvarao da mu nije ništa. Meri je bila jedina kojoj je rekao da je, kao posledicu svog promiskuitetnog života, zaradio sidu. Ona danas čuva i tajnu gde se nalazi urna sa pepelom rok-ikone. Fredi Merkjuri otišao je mirno, ostavivši sve što je imao bivšoj supruzi i porodici.

Od večne Boemske rapsodije i antologijskih rok hitova, kao što su Living on my own, Great pretender, I want to break free, pa do fantastične Barselone izvedene u duetu sa operskom divom Monserat Kabalje, jasno je da je harizmatični muzički genije bio sve, samo ne još jedan od, samo ne običan čovek. Njegova jedinstvena sposobnost da začara publiku i povede je na putovanje svetom muzike, s kojeg niko ne želi da se vrati u stvarnost, pružena je samo najvećima. Fredija više nema, ali – Show must go on!

 

 

Snežana Ilićguliver/getty

Više o temama: