Vujadin Savić: Nije bilo lako menjati države, gradove i klubove, a istovremeno sačuvati porodicu

O životu je učio trčeći za loptom po zelenom terenu pod budnim okom oca Dušana, legende srpskog fudbala. Nastavio je tradiciju u kopačkama, postao „Zvezdino“ čudo, kapiten i štoper, ali i jedan od najzgodnijih frajera na našoj sportskoj sceni. Srce zgodnog Vujadina Savića davno je pripalo Mirki Vasiljević, sa kojom je svio porodično gnezdo. Kako trenutno stoje stvari, sinovi Andrej i Mihajlo mogli bi da krenu tatinim stopama jer fudbalski gen sve jače dolazi do izražaja, dok je, s druge strane, ćerka Adrijana prava mala dama i ima sve predispozicije da jednog dana nasledi mamu na sceni.

U ekskluzivnom razgovoru za „Hello!“ proslavljeni fudbaler objašnjava zbog čega biti „Zvezdaš“ nije izbor, već stvar krštenice i kućnog vaspitanja, otkriva kako pored troje „sitne“ dece održava romantiku sa lepom glumicom i kako mu se čini ideja da svoju dugogodišnju ljubav konačno ozvaniče.

Jasno je da ste o fudbalu najviše naučili od slavnog oca Dušana Savića. A šta ste kroz fudbal naučili o sebi?

– Fudbal je prava škola života. Prošao sam kroz razna iskušenja, kako na terenu, tako i van njega. Igrom, borbenošću i ljubavlju prema crveno-belom dresu na terenu sam morao da pokažem da nisam samo sin Dušana Savića već Vujadin Savić, sa velikim „V“, a van njega da pobedim razne pehove, nedaće prouzrokovane povredama, i da se posle njih vratim bolji i snažniji. Nije bilo lako menjati države, gradove i klubove, a istovremeno uvećavati i sačuvati porodicu. Kroz sve to bolje sam upoznao sebe i svoj karakter.

Da li se „zvezdaš“ zaista postaje rođenjem?

– „Zvezdaš“ se postaje kućnim vaspitanjem. Ako, pri tom, potičete iz porodice u kojoj je otac legenda „Crvene zvezde“, stric i deda okoreli „zvezdaši“, nekadašnji fudbaleri, a kućni prijatelji „Zvezdine“ zvezde Dragan Džajić i Vladimir Petrović Pižon, šta mislite, za koga sam mogao da navijam?

Zanima li fudbal vaše sinove Andreja i Mihajla?

– Po porodičnoj tradiciji Savića, prva igračka za sinove uvek je lopta. Tako je bilo i sa Andrejom i Mihajlom. Andrej ima sedam godina i već nekoliko meseci trenira sa vršnjacima u „Crvenoj zvezdi“, dok Mihajlo juri loptu po kući.

Šta zaokuplja Adrijaninu pažnju?

– Ona voli da crta, da slaže slagalice, pravi figurice od plastelina, da se doteruje, peva, ali i da Mirki pomaže u kuhinji, a sestri baka-Mire Ljilji u pripremanju zimnice.

Šta vam znači 29. maj?

– To je jedan od najvažnijih datuma u mom životu, iako sam imao nepunih godinu dana. Tada je „Zvezda“ postala šampion Evrope, a ja sam 29. maja 2014. odabrao za dan krštenja svoje dece.

Kako vam zvuči ideja da se 29. maja naredne godine konačno oženite?

Odlično zvuči da se dogodi na taj datum, ali koje godine, to već zavisi od raznih dešavanja. Možda i od toga da li će mladin veo nositi, ako Bog da, još jedna naša devojčica ili dečak.

Kako supruga i vi uz troje male dece održavate romantiku?

– Trudimo se da svaki slobodan trenutak posvetimo jedno drugom. To se obično dešava uveče, kad deca spavaju. Umorni, ponekad i ćutimo ili, da bismo se opustili, gledamo neki dobar film. Uz biće koje voliš i ćutanje može da prija. Naš život udvoje je naša romantika.

Oko fudbalera se uvek nalaze lepe žene. Kako se Mirka nosi s ljubomorom?

Nastavak pročitajte na sledećoj strani

Zorica RadulovićMirko Tabašević

Više o temama: