Vladimir Kovačević: Volim odmerene, lepe i inteligentne devojke

Zvezda hit-serije “Istine i laži”, dvadesettrogodišnji Vladimir Kovačević, sjajan je primer mladog umetnika koji je iskoristio glumački tiket i osvojio premiju – istakao se u moru nada koje čekaju šansu. Uloga u popularnoj sapunici potpuno mu je promenila život koji je, kaže, drastično dobio na ubrzanju, posebno kada je u emisiji “Veče sa Ivanom Ivanovićem” pokazao izvanredan talenat za imitaciju. Zahvaljujući njemu je, u velikoj meri, primljen na “Fakultet dramskih umetnosti” čiji je apsolvent.

Pred početak snimanja druge sezone “Istina i laži” koje ga očekuje u avgustu, u prvom intervjuu za magazin “Hello!” šarmantni Novobeograđanin otkriva nam kako provodi letnju pauzu, koliko mu prija popularnost i šta zapravo znači biti “dečko iz blokova”.

Na početku objašnjava zašto baš gluma.

– Volim glumu. Za mene je gluma kao rolerkoster. Aktivno je zanimanje, sve vreme moraš biti u misli, a pre svega tera te na igru, što mnogo volim.

Kada glumu poredite sa rolerkosterom, mislite li samo na adrenalin ili i na tremu?

– Mislim na mnogo pomešanih, a opet vrlo svesno usmerenih osećanja, radnji i misli. Ni adrenalin ni trema. To je jedan poseban osećaj. Svi mi koji se bavimo glumom radimo to jer nas goni osećaj radosti koji ona u nama budi.

Gostovanje kod Ivana Ivanovića izazvalo je neverovatnu pažnju. Da li vam se telefon “usijao” narednih dana?

– Da, moje gostovanje izazvalo je zaista veliku pažnju. Broj poziva, poruka i pohvala bio je ogroman. Prijalo mi je. Mislim da se retko dešava da se ta vrsta pažnje javnosti skrene u afirmativnom smislu. Prijalo mi je i iz razloga što me je do tada publika videla samo kroz lik koji igram u više od 170 epizoda serije, a sada su imali priliku da otkriju i neku moju drugu stranu i kažu: “Ovaj mali nije samo lik iz serije, ume on i nešto drugo”.

Uloga Arse u seriji “Istine i laži” učinila vas je poznatim. Kako vaše kolege gledaju na to što ste prihvatili angažman u sapunici?

– Ima glumaca koji ne žele da igraju u tom formatu jer misle da je jeftin, sraman za glumačku profesiju i ispod svakog nivoa, a ne razmišljaju o tome da mladi ne dobijaju nikakve šanse i da je to odlična prilika da radite ono što volite i za šta ste se školovali. Istovremeno dobijete značajan prostor u komercijalnom smislu, ukoliko je, naravno, projekat uspešan. Poslednjih dvadesetak godina u našem poslu promenilo se mnogo toga, na tržištu nema dovoljno prostora za sve glumce, a ima nas mnogo. Faktor sreće veoma je važan, nekad je samo potrebno da budeš u pravo vreme na pravom mestu. Starije generacije imale su taj luksuz da biraju hoće li prihvatiti ulogu ili ne, dok je danas to nešto drugačije.

Mnogo se govori o klanovima u vašoj branši. Jeste li iskusili to na sopstvenoj koži?

– Ima raznih petparačkih priča, ali ja se time ne bavim. Drago mi je da radim posao koji volim, da sam dobio priliku i, nadam se, dobro je iskoristio.

Prija li vam popularnost?

– To je lepa i u mom poslu svakako poželjna pojava, ali nije cilj. Usudiću se da citiram velikog Nebojšu Glogovca: “Ako želite da se bavite glumom zbog naslovnih strana i velikog novca, nemojte džaba da trošite pare za prijemni”. Prija mi što me prepoznaju, ali to donosi i dozu odgovornosti i pritiska. Na „Svetskom prvenstvu“ u Rusiji to sam i osetio. Dok su moji prijatelji gledali utakmicu i navijali ja sam otišao po pivo i vratio se tek posle 20 minuta jer sam bio “razvučen” među navijačima naše zemlje koji su želeli da me pozdrave. Lepo je kada vam ljudi prilaze sa širokim osmehom i pohvalama, to raduje, ali ima i neprijatnih situacija. Događalo se da mi ljudi priđu na ulici i žele da me “iznajme” na sekund, kao da mi ubace žeton u usta i kažu “Ajde sada mi imitiraj”. Ja im onda objasnim da nisam zabavljač, već profesionalni glumac, pa  kasnije preispitujem sebe jesam li bio nadobudan ili neprijatan.

Kako rešavate lične dileme?

– Uglavnom sam sa sobom. Trudim se da osetim svoju meru i da živim po njoj. Naravno, ponekad se konsultujem sa porodicom i prijateljima. Najvažnije je biti ukorenjen, ne poleteti, a mislim da je vaspitanje ključni faktor u tome. Jako je važno iz kakve si porodice i kakvi ljudi te okružuju. Ukoliko imaš zdravu polaznu osnovu, retko možeš da omaneš i uvek imaš gde da se vratiš.

Pomenuli ste Rusiju, koja je poslednjih godina postala profesionalna meka za mlade glumce iz Srbije. Privlači li vas?

– Rusija je velika zemlja, pa se shodno tome mnogo ulaže u filmsku i televizijsku industriju. Veoma me raduje uspeh koji su momci sa ovih prostora tamo postigli, za šta im skidam kapu. Ne govorim ruski i nekako se, bar u ovom trenutku, ne vidim tamo. San mi je da se oprobam u engleskoj, španskoj ili italijanskoj kinematografiji.

Kakve su šanse da glumac sa ovih prostora dobije takvu priliku?

– Mislim da nisu velike iz jednostavnog razloga, a to je ponekad nepremostiva jezička barijera. Svakako, kada mi se ukaže ta prilika, moći ću da vam odgovorim na ovo pitanje. (smeh) Moj izgovor španskog i engleskog je odličan, italijanskim se služim, ali ga još ne govorim dovoljuno dobro, mada sam uveren u to da bih ga savladao. Svakako, želim još mnogo da učim.

Jeste li španski zavoleli uz čuvene serije?

– Naravno, tako je sve počelo. (smeh) Drugar koji predaje na Institutu “Servantes” fino je ukalupio moje znanje, savladao sam gramatiku i sada se odlično služim tim jezikom. Da nisam upisao glumu, alternativa su bile studije španskog jezika i književnosti.

Koliko vam se život promenio od kada ste postali poznati?

– Mnogo, postao je desetostruko brži. Veliki broj ljudi me prepoznaje. Svakako, to utiče na mene, pojačao sam defanzivne mehanizme i imam nešto više svesti o tome šta radim, kako i na kom mestu. Trudim se da moja svakodnevica ostane što bliža onome što je nekada bila, ali činjenica je da se u poslednjih godinu dana to značajno promenilo. Ipak, ne žalim se. Radim ono što volim i volim ono što radim.

Šta kažu prijatelji sa kojima ste odrasli, jeste li se promenili?

– Bilo je šaljivih komentara, ali nijedan zlonameran. Mislim da se nisam promenio, bar ne u negativnom smislu, ali nemam potrebu da to dokazujem. Trudim se da u svim društvenim odnosima koje sam imao pre serije ostanem isti.

Među komentarima na jedan vaš intervju našao se i ovaj: “Momak kakvog bi svaka majka poželela za sina ili zeta”. Kako vam zvuči ideja o braku u ovim godinama?

– Drago mi je da ljudi imaju tako lepo mišljenje o meni, ali u skorijoj budućnosti sebe ne vidim kao mladoženju.

Kakva devojka može da privuče vašu pažnju?

– Volim odmerene, lepe i inteligentne devojke, dok me bahatost momentalno odbija.

Rođeni ste i odrasli na Novom Beogradu, u bloku 45. Šta u vašem slučaju znači biti “dečko iz blokova”?

– Ređe ići u kafić, češće sedeti na klupici u kraju sa ortacima, igrati basket i mali fudbal do iznemoglosti, pričati šuplje priče do sitnih sati, gajiti prijateljstva od vrtića kroz osnovnu školu i dalje, zajedno odrastati i graditi se. I malo više voleti beton nego zelenilo.

Kako pamtite detinjstvo?

– Bilo je lepo i, po mom mišljenju, drugačije od odrastanja “preko mosta”. Bilo je živopisno.

Da li se rep podrazumeva?

– Rep je svakako bio nezaobilazan elemenat odrastanja. Kao klinac sam ga aktivno slušao, ali sada je spektar širok. Volim da odem i na splav, a i na rep žurku.

Pored glume, imate li neku strast ili hobi u kojem uživate?

– Kao klinac išao sam na Sever i gledao “Zvezdine” utakmice, a sada, pošto mi vreme to manje dozvoljava, idem na derbije i važnije mečeve. Obožavam da putujem. Jedan od mojih hobija je slaganje „Rubikove kocke“. To me veoma opušta. Volim da igram “Texas Holdem Poker”.

Publika obožava seriju “Istine i laži”, a šta vama prija na televiziji?

– Veliki sam fan “Državnog posla”. Momci iz “Dnevnjaka” takođe rade fantastičnu stvar, urnebesni su, ali s obzirom na to da sam poreklom iz Crne Gore, broj jedan su “The Books of Knjige”. „Buksovci“ su genijalci u svakom smislu.

Iz kog mesta u Crnoj Gori vodite poreklo?

– Roditelji su mi rođeni u Pljevljima.

Jeste li jedinac?

– Nisam, imam sedam godina stariju sestru.

Letnji odmor vama se završava 1. avgusta, kada počinje snimanje nove sezone “Istina i laži”. Jeste li napunili baterije?

– Nije mi preostalo mnogo još vremena za relaksaciju, ali sam uživao u pauzi. Poslednja tri meseca dosta sam putovao, prvo sam bio na apsolventskoj ekskurziji u Ljoret de Maru i u Barseloni, pa sam otišao kod prijatelja u Rim. U Beogradu sam proveo neke tri nedelje i otputovao u Moskvu na „Svetsko prvenstvo u fudbalu“, a poslednje dane odmora odbrojavaću u Crnoj Gori.

 

Deana ĐukićLuka Šarac

Više o temama: