Vlada Mandić: Oduvek sam želeo da imam što više dece, a na dobrom sam putu da ostvarim tu želju

Bivši rukometaš i uspešni preduzetnik Vlada Mandić postaće otac po treći put. Vest da će on i njegova izabranica Jasmina Trnavac, sa kojom ima jednoipogodišnjeg sina Petra, u maju na svet dočekati još jednog člana porodice, neizmerno je usrećila proslavljenog sportistu i lepu studentkinju, koja uživa u blagoslovenom stanju. U prostranom porodičnom domu, smeštenom u starom delu Beograda, idealnom za radoznalog mališana koji tek otkriva svet oko sebe, raspoloženi roditelji podelili su svoju radost sa ekipom magazina “Hello!”, dok s nestrpljenjem čekaju da im se na proleće pridruži novi član.

– Presrećan sam zbog trudnoće, to su najlepše vesti koje čovek može da dobije. Ja sam odrastao u velikoj porodici. Iako imam samo jednog rođenog brata, odmalena sam vezan za svoju braću i sestre od stričeva i ujaka, i uvek sam želeo da imam što više dece. Tako sam vaspitan, Hercegovac sam, hvala Bogu imam i uslova, i mislim da sam na dobrom putu da ostvarim tu želju – ozarenog lica počinje razgovor poznati otac, ponosan na svoju izabranicu, sa kojom već nekoliko godina uživa u skladnoj vanbračnoj zajednici. Za razliku od prethodne trudnoće kada je osećala tegobe, nasmejana mlada majka kaže da ovoga puta i psihički i fizički lakše podnosi drugo stanje.

Vlada Mandić: Ne želim da se moj Petar bavi rukometom, težak je to sport

– Sada je sva pažnja usmerena na Petra, pa nemam vremena da brinem, sve ide svojim tokom. Na sreću, prilično kasno sam saznala za trudnoću, tek u četvrtom mesecu, što je sjajno, jer ću kraće biti svesna da sam trudna – šaljivo kaže lepa trudnica koja još ne zna pol bebe, mada ona i Vlada uveliko razmišljaju o imenu za novorođenče.

– Petar je ime dobio po svom prađedu, kako je običaj kod nas, tako da i sada razmišljamo o imenima koja su u porodici, tradicija mora da se ispoštuje. Ako bude dečak, daćemo mu ime Sava po đedu, a ako bude devojčica, izbor će biti na Jasmini, uz pomoć moje ćerke Saše – objašnjava poznati otac, koji je presrećan što njegova kćerka iz prvog braka, desetogodišnja Saša, i sadašnja izabranica imaju skladan odnos.

– Super su se one slagale od samog početka. Jasmina ima tri bratanice, njen rođeni brat ima tri ćerke, i jedna od njih je Sašino godište, tako da su od prvog trenutka našle zajednički jezik. Jasmina ima puno razumevanja za nju i zato često provode vreme zajedno, što je meni jako važno – priznaje Mandić, koji je u potpunosti usmeren na odrastanje svoje dece, trudeći se da bude blag i brižan otac.

– Petar je živo, zdravo dete, radoznao je i nemiran. Miran je samo kada spava. Moja majka kaže da je tu na mene. Ja sam često na putu, Jasmina je češće sa njim, pa je samim tim stroža, a ja ga se poželim, pa mi bude žao da mu nešto branim. Ume nekad malo da me izbaci iz takta, ali malo je dete i to je sasvim normalno. Mada, ćerka Saša je bila mnogo mirnija, sa njom nisam imao tih trenutaka. Petar ume da bude pravi mali vrag, polomio nam je zvučnike i razbija sve po kući, stvarno je nekada nemoguće umiriti ga – kroz smeh priča bivši rukometaš, koji bi voleo da sin krene njegovim, sportskim stopama.

– Ima svoj koš i voli da ubacuje loptu u njega. Voleo bih da bude košarkaš, jer je to lepši sport od rukometa. To je moja želja, ali ima vremena, za sada je dovoljno da se igra u kući. Saša trenira odbojku, jako je dobra u tome, a ide i u muzičku školu, tako da ćemo videti šta će da odabere – otkriva Vlada, čija ćerka živi u Novom Sadu sa svojom majkom, Vladimirovom bivšom suprugom Jelenom.

Budući da je zbog poslovnih obaveza često van kuće, bivši rukometni reprezentativac trudi se da na sve načine udovoljava deci i ženi kraj koje je konačno našao mir.

– Koliko god da zvuči patetično kada se kaže `porodična mirna luka`, meni ona to stvarno jeste. Poslednje dve, tri godine mnogo radim i odgovara mi da kod kuće imam taj mir koji osećam kraj njih. Nalazim vremena i za prijatelje, ali pošto sam ušao u godine kada se po dva, tri dana oporavljam od tih druženja, za mene je takva vrsta provoda postala luksuz. Imamo pomoć oko Petra, moja majka živi u istoj zgradi, a imamo i ženu koja pomaže Jasmini u kući, tako da nas dvoje imamo vremena i za sebe i za porodicu, pa i ovu drugu trudnoću lakše podnosimo. Hiljadu je prilika i poziva da izađem, ali meni je lepše da ostanem kod kuće i budem sa njima, da nas dvoje odemo na večeru ili da kod kuće gledamo neki film i jedemo suši, koji ona obožava. Ne znam zašto, ali i u prethodnoj i u ovoj trudnoći samo joj se suši jede – priča markantni Hercegovac, koji je pre nekoliko dana proslavio trideset sedmi rođendan.

Iako je ranije bio neizostavni gost beogradskih klubova i kafana, rođendanske žurke zamenio je porodičnim ručkom i intimnim slavljem u krugu najuže porodice. Osetljiv na brojke, suzdržano dodaje da je prestao da ih broji, šeretski objašnjavajući zbog čega se između njega i četrnaest godina mlađe Jasmine ne oseća tolika razlika u godinama.

– Negde moram da budem na gubitku, a bolje da trpi noćni provod, nego porodica i posao. Volim, naravno, da se družim, nađem vremena i za to, meraklija sam, ali mi je sada mera jednom u dva meseca. Jasminu sam upoznao kada je imala osamnaest godina, bila je baš mlada. Nije bila još formirana ličnost, tako da sam je na vreme upoznao, ovo današnje vreme kvari ljude, a ona nije stigla da se iskvari, iako se to verovatno ne bi ni dogodilo – samouvereno kaže Mandić i objašnjava kada je i kako shvatio da je Jasmina prava žena za njega.

– Ja ne verujem u sudbinu, smatram da je svako sam sebi kroji, ali ovo sa nama bilo je malo sudbina, malo sreća, malo neki unutrašnji osećaj. Jednostavno sam osetio da tu ima nečega i da je to nešto što treba da bude. Upoznali smo se sasvim slučajno, sve se vrlo spontano dešavalo. Veliki uticaj imalo je to što je mlada, jer kada upoznaš formiranu osobu, koju je pokvario veliki grad poput Beograda, teško je ispravljati krive drine. Meni je kao Hercegovcu važno, kada sam sa nekim i kada nameravam sa tom osobom da provedem život, kao što nameravam sa Jasminom, da se te osobe ne stidim. Nje se definitivno ne stidim, u svakom smislu. Pametna je, sposobna, puna razumevanja, dopadljiva je i fleksibilna u odnosu sa mnom. Mnogo toga se poklopilo, tako da nisam morao mnogo da razmišljam, to je išlo samo od sebe i kada je došao Petar, to je definitivno bilo to.

Iako u početku nije bila svesna ozbiljnosti Vladimirovih namera, uloga majke osvestila je stav mlade Užičanke prema životu sa starijim čovekom i muškarcem kraj kojeg planira da provede život.

– Nisam planirala da tako mlada osetim šta je to majčinstvo, ali se sve nekako samo namestilo. Moj brat ima troje dece, živeli smo u istoj kući i obožavam decu. Volela bih da mi imamo što više dece. Za mene je velika porodica nešto najlepše, ljubav prema deci je bezuslovna. Vlada je zaštitnički nastrojen prema svojoj deci, a i prema meni. Kao da sam mu treće dete. Šalu na stranu, od kada je dobio Petra, ozbiljniji je, oplemenilo ga je njegovo rođenje. On je divan otac i partner i ja sam srećna žena – zadovoljno kaže lepa brineta. Vladimir se nadovezuje kroz osmeh:

– U suštini sam malo detinjast, Jasmina je ozbiljnija za svoje godine, ja neozbiljniji od svoje generacije, tako da smo se nas dvoje taman našli.

U toploj porodičnoj atmosferi skladni par trudi se da nadoknadi propuštene trenutke zbog Mandićevih čestih poslovnih putovanja.

– Ne putujem ja što volim, nego što moram, Jasmina to razume. Ali kada smo zajedno, provodimo vreme kvalitetno i to je najvažnije. Umem da budem odsutan, ponekad i nervozan zbog obaveza, ali kada smo zajedno, gledam da to vreme provedemo na najbolji način. A kada nisam tu, trudim se da njima ništa ne fali, da im je sve obezbeđeno i da ne moram da brinem – odlučno kaže bivši sportista, dok Jasmina iz svog ugla opisuje drugu stranu emotivne medalje.

– Od kada smo se upoznali, ja ga poznajem kao takvog, mnogo zauzetog, i ja sam to tako prihvatila od početka. Ne smeta mi to, nekad mi čak prija, jer se zaželimo jedno drugog i lepo nam je kada smo zajedno. Bitno mi je da sve dobro funkcioniše kad smo zajedno – zadovoljno kaže studentkinja “Fakulteta za bezbednost”, koja se nada da će, uz podršku nevenčanog supruga i njegove majke, koja joj pomaže u brizi oko sina, diplomski rad odbraniti pre rođenja drugog deteta. Zbog udaljenosti podršku od svoje porodice uglavnom dobija preko telefona, iako se trude da se što češće viđaju.

– Kad god nađemo slobodno vreme, otputujemo u Sevojno, posle čega se Petar vrati vrlo razmažen, pošto mu niko više ne ugađa od njegovog dede, ali to je normalno pošto ga oni ređe viđaju, užele ga se, pa mu je sve dozvoljeno. Naravno, kada im obaveze to dozvole, i oni dođu da provedemo zajednički vikend i tome se uvek radujem – ističe dvadesetdvogodišnja trudnica.

Iako na pitanje o zasnivanju braka i dalje nemaju potvrdan odgovor, izgleda da su iz dana u dan sve bliži odluci da svoj odnos ozvaniče u opštini, a potom i pred Bogom.

Deana Đukić Mirko Tabašević

Više o temama: