Snežana Savić: Opčinjena sam ulogom bake

Za Snežanu Savić će zauvek ostati dilema da li se više ostvarila kao glumica ili kao pevačica? Da li je jedna oblast njenog umetničkog angažmana trpela zbog drugog.
– Školovana sam glumica, a pevanje mi se prosto dogodilo. U stvari i ne pokušavam da odvojim te dve profesije, obe su umetničke i naslonjene na kreativnost. Pokušavala sam da ne odbijam ni pevačke, ni glumačke izazove. Priznala bih da sam mnogo propustila u glumi, jer sam često pevala, putovala, baš mnogo radila kroz angažman na estradi. I prosto neke uloge koje su mi bile ponuđene nisam mogla da stignem da odigram. To mi je pomalo žao. Zato bih volela da se neka ravnoteža uspostavi i da sada, u godinama kada je manje estradnog posla, više radim kao glumica.
Ostvarili ste značajne uloge u TV serijama, koje su vam donele veliku popularnost. Žalite li za tim vremenom?
– Svakako da ima žala i za periodom kada su mi te serije donosile dodatnu popularnost. Ali ima žala i za mladošću. To je prirodno i normalno. Pokušavam da budem racionalna i shvatam to kao neminovnost. S druge strane, žao mi je što je sada manje novca i što nema mogućnosti da se, kad su u pitanju televizijske serije, radi kao što se nekada radilo. Živimo u vremenu kad je sve nekako instant i na brzinu i ne tako studiozno kao što se radilo ranije. Sa željom da što manje košta, rezultati su slabiji, i to se vidi.
Koja vam je uloga najdraža?
– Ljudi me uglavnom pamte kao Koštanu, ali mi smo tu zbog publike i važno nam je kako nas drugi vide i doživljavaju. Zbog toga bih se i ja opredelila za nju. To je moja prva velika uloga, koja je možda i “krivac” što posle nisam stizala da budem dovoljno prisutna na sceni. Koštana me je odvela ka pevanju, možda sam i brzopleto išla za popularnošću,ali sam išla i za novcem koji mi je bio potreban u danima kad ga nisam imala za rešavanje egzistencijalnih problema. Bila sam pragmatičnija, racionalnija, i krenula putem na kome se tada lakše zarađivalo.
A pesma?
– Sve su mi drage od onih prvih koje su poznate u narodu, preko divne balade “Topolska 18”, do “Tri poljupca hoću ja”.
Planirate li da snimite neku novu?
– Verovatno, ali samo ako mi se baš dopadne. Tu je sad i moja unuka Nina, koja ima 18 meseci i više volim da se igram s njom i budem uz nju, nego da idem do studija. Opčinjena sam ulogom bake, ne mogu ni da vam opišem koliko mi to znači biti sa mojom unkom, držati je u naručju, trčati za njom, i slušati kako me zove: “Sežo, Sežo, Sežana”.

Izvor: Novosti

Više o temama: