Pozitivna slika o sebi

Osobe koje imaju dobru sliku o sebi i svom telu, imaju osećanje lične vrednosti, osećaju se sposobnim da se suoče sa životnim izazovima, da uče i da donose odluke, imaju veću otpornost na stres i zadovoljnije su svojim životnim okolnostima.

pozitivna_slika

Slika o sebi predstavlja način subjektivnog sagledavanja sebe i svoje ličnosti koju čine telesni, mentalni i emotivni aspekt. Slika o svom telu je jedan od aspekata slike o sebi i odnosi se na to kako se osećamo u svom telu, kako ga opisujemo i kako mislimo da drugi ljudi vide naše telo.

Društvena očekivanja kreiraju ogledalo u kom smo pozvane da se ogledamo tokom formiranja polnog identiteta. Standardi po kojima nas drugi procenjuju i po kojima mi procenjujemo sebe su skoro isti. Mnoge žene, bez obzira na godine, doživljavaju svoje telo kao objekat u koji se gleda i koji se procenjuje. One ovakvu sliku o svom telu stiču preko komentara roditelja, načina na koji se roditelji i druge osobe odnose prema njihovom telu tokom detinjstva, zadirkivanja od strane vršnjaka, preko medija i modnih zahteva. Obično se nalaze pred zadatkom da dostignu ideal koji mali broj žena može da ispuni.

Slika o sebi predstavlja način subjektivnog sagledavanja sebe i svoje ličnosti koju čine telesni, mentalni i emotivni aspekt. Početak razvoja slike o sebi vezuje se za kraj druge godine života kada dete postaje svesno svog tela i imena i razlikuje sebe od drugih. Deca u tom periodu počinju da razmišljaju i da postavljaju pitanja o sebi. Tako pokušavaju da što bolje razumeju sebe i stvaraju okvir za način doživljavanja sveta koji ih okružuje i način komunikacije sa njim. Da bi zdrava slika o sebi bila formirana, potrebno je da dete stekne osećanje da je voljeno, da su njegove misli, osećanja i dela priznata i ozbiljno shvaćena i da je ono vredno bližnjima i društvu.

Slika o svom telu je jedan od aspekata slike o sebi i odnosi se na to kako se osećamo u svom telu, kako ga opisujemo i kako mislimo da drugi ljudi vide naše telo. U osnovi slike o svom telu nalazi se samopoštovanje. Osobe sa niskim samopoštovanjem sebe procenjuju kao nedovoljno dobre – nedovoljno lepe, nedovoljno mršave, nedovoljno visoke, nedovoljno… – zbog čega smatraju da su nedovoljno vredne pažnje i ne dozvoljavaju da njihova prava priroda bude izražena.

Neke od njih teško izražavaju slobodu pokreta, radost i avanturistički duh. Ako je osoba formirala negativnu sliku o sebi, strah od odbacivanja i verovanje da okolnosti u kojima se nalazi ne mogu da budu promenjene, stvara se mogućnost za autodestruktivno ponašanje u adolescenciji. Ovaj problem raste i dovodi do poremećaja u ishrani, do zamke anoreksije i bulimije, ciklusa izgladnjivanja, prejedanja i povraćanja. Anoreksija i bulimija najčešće se javljaju u tinejdžerskim godinama i to su dve krajnosti sa istim ciljem, da se ispuni unutrašnja praznina. Kod anoreksije, osoba psihički pati zbog doživljaja da je predebela, a da bi smanjila psihički bol i stekla doživljaj kontrole nad svojim telom, uvodi režim ishrane kojim drastično smanjuje telesnu težinu.

U osnovi ovog poremećaja nalazi se anksioznost koja je rezultat nezadovoljstva svojim izgledom i nesposobnost uviđanja napretka u mršavljenju, a često počinje kao reakcija na neuspeh, kao što su odbijanje u ljubavi ili ismevanje u društvu. Osobe koje pate od bulimije jedu često i više nego što je potrebno, a najčešće su zavisne od slatkiša, ugljenih hidrata i testenine, proizvoda koji povećavaju nivo serotonina u mozgu, susptance koja učestvuje u stvaranju doživljaja mira i zadovoljstva. Ove osobe imaju osećanje nemira, tuge i krivice zbog prejedanja, pa se služe različitim načinima za brzo izbacivanje hrane koju su pojele, najčešće povraćanjem. Postoje mnogi primeri žena koje su se sa anoreksijom i bulimijom borile od srednje škole. One često imaju velike promene u težini, u rasponu od 15kg, godine provode na dijetama i u prekomernom vežbanju, a umesto ispunjavanja zacrtanog cilja dolaze do kompulsivnog prejedanja i negativne slike o sebi.

Osobe koje imaju dobru sliku o sebi i svom telu, imaju osećanje lične vrednosti, osećaju se sposobnim da se suoče sa životnim izazovima, da uče i da donose odluke, imaju veću otpornost na stres i zadovoljnije su svojim životnim okolnostima. Roditelji koji imaju dobru sliku o sebi predstavljaju najsigurniji način da je i dete formira. S obzirom da ljudi imaju različite okolnosti odrastanja, a da je trenutak za napredovanje uvek trenutak u kojem se nalazimo, želimo da istaknemo da slika o sebi može da se menja tokom života.

Izvor: kodren.com / Magazin Sensa

Više o temama: