Nikola Rakočević: Nemam potrebu za društvenim mrežama, ako želim da razgovaram, pozovem telefonom

Odavno se nije desilo da jedan televizijski sadržaj izazove toliko interesovanje gledalaca i bude nagrađen najvišim ocenama kao što je uspelo seriji “Jutro će promeniti sve”, koja je obeležila godinu na izmaku. Vrsna glumačka ekipa, predvođena Nikolom Rakočevićem, priču o mladim ljudima na životnoj prekretnici toliko je realno dočarala da su se u njoj mnogi prepoznali.

Iako se nekada umori od viška posla, a i od popularnosti, jedan od najtalentovanijih glumaca mlađe generacije ima dovoljno energije i za putujuće pozorište za decu, koja su, kaže, vrlo ozbiljna publika. Ovom prilikom pričao nam je o receptima za uspeh, dilemi otići ili ostati, kompromisima, nekim jutrima koja su sve promenila i otkrio kako izgleda svakodnevni život sa druge strane ekrana ili pozornice, kada padnu maske. U privatni život nismo zavirivali, poštujući Nikolinu želju da o tome ne govori za medije.

Po čemu ćete pamtiti snimanje serije “Jutro će promeniti sve”?

– Po mladim, ambicioznim i talentovanim ljudima, po vremenu koje nam je uvek nedostajalo, a pre svega po scenariju koji je u startu delovao obećavajuće. Iskren je, jer su ljudi koji su ga pisali govorili o svojim problemima i iskustvima. Ne mogu da kažem da se istim temama nisu bavili i drugi, razlika je u pristupu.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by JUTRO ĆE PROMENITI SVE (@jutrocepromenitisve) on


Koliko je uloga Filipa drugačija od svega što ste ranije radili?

– Mislim da su se moje dosadašnje uloge umnogome razlikovale jedna od druge. Samim tim što govori o temi koja mi je poznata ova poslednja mi je posebno bliska.

Lik koji tumačite vraća se iz Amerike, ubeđen da je doneo ispravnu odluku. Da li ste vi na privatnom planu imali dilemu otići ili ostati?

– Volim da putujem i otkrivam nova mesta, ali nikada nisam imao potrebu da definitivno odem iz zemlje. Teško je biti glumac u sredini koja nije tvoja izvorna. Mi se bavimo jezikom, koji može, a i ne mora, da bude barijera. Miki Manojlović, Raša Bukvić, Rade Šerbedžija, Miloš Biković, Milan Marić samo su neki od glumaca sa ovih prostora koji su napravili karijeru u inostranstvu.

Verujem da vam je titula najboljeg mladog glumca Evrope otvorila vrata međunarodne scene.

– Ako ćemo iskreno, ta vrata se ne otvaraju tako lako. Nisam jedini i nisam ni po čemu poseban, talentovan sam koliko i najmanje 15.000 mojih vršnjaka širom sveta. Imao sam odskočnu dasku, to je činjenica. Prihvatio sam sve pozive koje sam dobio, ali nisam došao do tačke da gradim karijeru u inostranstvu.

Do pre neku godinu uz vaše ime išla je odrednica “zvezda u usponu”. Iako imate samo 35 godina, čini se da finim tempom napredujete ka vrhu.

– Laska mi kad čujem da se o meni govori na taj način, ali nemam osećaj da treba da se popnem na vrh neke planine i zabodem zastavu. Živim i prihvatam ono što mi se dešava. Imam sreću da me ljudi smatraju darovitim i da žele da rade sa mnom. Moja namera je da se glumom bavim na najbolji mogući način, pa dokle traje. Ovaj posao mi se dopada jer čoveku pruža priliku da bude društveno koristan, otvara teme i ukazuje na probleme. Serija “Jutro će promeniti sve” pružila mi je ličnu satisfakciju, jer od znanih i neznanih svakodnevno čujem komplimente i reči zahvalnosti.

Kažu da se s tačke sa koje smo krenuli najbolje vidi dokle smo stigli. Kada se prisetite Nikole, koji je na put krenuo iz rodnog Kragujevca, jeste li zadovoljni dosadašnjim tokom?

– Apsolutno. Mada, i da se odvijalo drugačije, ne znam da li bih bio nezadovoljan.

“Nije baš prijatno gledati sebe u filmu ili seriji jer te tada ‘napadaju’ raznorazne misli. Samo jednom, gledajući sebe u filmu ‘Oktobar’, dogodilo mi se da kažem ‘Ovo je dobro’”. Da li se u međuvremenu proširio spisak uloga za koje možete reći “to je to”?

– Nije, ali se promenio moj stav. Ne gledam više tako tragično na te stvari, pokušavam da prihvatim sebe i u digitalnom obliku. (smeh)

Prilično ste samokritični iako publika nema zamerke na vaš rad.

– Što se mene tiče, dosta je stvari na kojima bi trebalo poraditi. U svakoj profesiji postoje lekcije koje se iznova uče i usavršavaju, a stečeno iskustvo doprinosi da budete još bolji, ne gubeći svoju prirodnost.

Izgleda kao da svaki zadatak rešavate k’o od šale. Jeste li se umorili?

– Umaram se. Možda deluje da je sve jednostavno jer volim svoj posao. Nekad moram da ga radim, pa nema svrhe da se žalim. (smeh)

Postoje li uloge oko kojih ste se pomučili?

– Ima ih, naravno, naročito u pozorištu.

Nastavak pročitajte na sledećoj strani…

Eva ČubrovićLuka Šarac/Instagram

Više o temama: