Miodrag Dragičević: Imao sam materijala da gradim lik mladića koji je rastao bez majke

Kada je saznao da više neće moći da trenira sport kome je sve podredio, Miodrag Dragičević imao je utisak da se srušio svet koji je gradio godinama. Ipak, pred njim su se širom otvorila druga vrata i košarkaški teren zamenio je “daskama koje život znače”. Upisao je FDU u Beogradu u klasi profesorke Gordane Mašić i već sa 22 godine dobio glavnu ulogu, Žike Kurjaka, u “Čizmašima”, seriji nastaloj prema romanu akademika Dragoslava Mihailovića.

Početkom aprila, gledaćemo ga u 25 epizoda “Žigosanih u reketu” gde tumači lik košarkaša Luke. Trenutno ga pratimo u sagi “Urgentni centar”, kao dr Ristića koji je, smatra Miodrag, previše ambiciozan.

– Karijera može da se ostvari i bez “ludačke” ambicije, ali on je takav da ide glavom kroz zid i zagrižen je za to što radi – otkriva Dragičević dodajući da je zbog velikog broja epizoda, tempo snimanja bio dinamičan.

Kako ste uspeli da naučite tekst sa medicinskim izrazima?

– Imali smo obuku sa lekarima u Kliničkom centru Srbije, koji su nas uveli u likove. Radili smo na lutkama, tako da nismo gubili vreme tokom snimajućih dana, jer smo već znali kako se ubacuje ampula, daje veštačko disanje, pregleda trbuh.

Da li vam je u građenju uloge pomoglo sećanje na vaše zdravstvene tegobe?

– Prestao sam da treniram jer sam dobio mononukleozu i sedam meseci proveo u krevetu, što je bilo naporno i fizički i psihički, ali na kraju je sve ispalo dobro. Tzv. emotivno pamćenje mi je pomoglo da kroz ulogu prenesem deo onoga što sam lično doživeo. Lice u krupnom kadru, kao pozornica pokazuje ono što glumac preživljava u sebi, vidi se svaki mig, mimika, izraz, emocija. Na primer, pošto je Luka u “Žigosanima” izašao iz kazneno-popravnog doma, obrijao sam glavu, da bude što autentičniji. Poznajem ljude poput njega jer sam odrastao u Novom Beogradu i imao sam materijala da gradim lik mladića koji je rastao bez majke, sa ocem alkoholičarem.

Koji glumac vam je uzor?

– Vuk Kostić sa kojim sam igrao u “Ubicama”, mada nismo imali nijednu zajedničku scenu. Obožavam taj žanr, trilere, detektivske priče, voleo bih da me jednog dana zadesi uloga istražitelja koji spaja kockice i pokušava da otkrije ubicu.

Sa sestrom Tamarom Dragičević igrate u “Žigosanima” i predstavama “Osećaj brade” i “Pet života pretužnog Milutina” u Ateljeu. Da li se međusobno savetujete?

– Od nje sam dosta naučio, a i ona prihvata moje sugestije. Kada je neko moj, ne plašim se kako će da reaguje na neku zamerku, nema sujete.

Gde još može da vas gleda pozorišna publika?

– U JDP igram đakona u “Natanu Mudrom”, u režiji Jovane Tomić, kao i u “Hotelu Slobodan promet” i “Pod žrvnjem”. U Narodnom pozorištu nastupam u “Ričardu Trećem” a u Beogradskom dramskom u “Ekvusu”.

U PORODICI SVI GLUMCI

– MOJA starija sestra Marija završava prava i radi kao stjuardesa, a Tamara je udata za glumca Petra Benčinu čiji je brat Igor glumac. I žena mog brata Mateje Dičića je glumica Nina Janković, kao i moja devojka Iva Ilinčić. Šalimo se kako bismo mogli da napravimo privatnu produkciju – kaže Miodrag.

hellomagazin.rsNovostiLuka Šarac

Više o temama: