Marija Bergam: Nikada nisam bila tipična devojka kojoj su šoping i provod na prvom mestu

 

Uloga misteriozne bogatašice Maje Davidović u seriji “Senke nad Balkanom” glumicu Mariju Bergam preko noći je lansirala u sam vrh medijskog interesovanja i nesumnjivo joj trasirala put ka novim umetničkim izazovima. Mlada dama nesvakidašnje lepote, za koju može da zahvali mešovitim italijansko-crnogorskim korenima, majka je dvogodišnjeg dečaka Danila, koga ima iz braka sa Rašom Bukvićem, koji poslednjih godina uspešno gradi internacionalnu glumačku karijeru. Sa Marijom, koju, otkriva nam, pre uloge koja ju je proslavila niko nije zvao Maja, na izmaku godine koju će dugo pamtiti razgovarali smo o raznim temama, od glume do šopinga.

U kratkom periodu od svega nekoliko meseci prešli ste put od “glumačkog otkrića godine” do “zvezde u usponu”. Kako taj put izgleda iz vaše perspektive?

– Za mene su se svi važni događaji vezani za seriju okončali u junu, kada smo završili snimanje. Sve što se kasnije dešavalo, i još se dešava, uprkos izuzetnim reakcijama, nikako da dopre do moje svesti. Živim kao i ranije. Jedino što je novo i u čemu baš uživam je što sam svake nedelje, od dvadeset časova, ispred televizora i gledam seriju. Slobodno mogu da kažem da su očekivanja, koja su u startu bila velika, višestruko premašena. Ponosna sam što sam deo projekta kao što su “Senke nad Balkanom”.

Možete li da se distancirate i da seriju gledate kao običan gledalac?

– Možda ću jednom, kad se slegnu utisci, to moći. Sada nisam u stanju da opušteno gledam sebe, a ni druge glumce. Kroz glavu mi, kao na traci, prolazi da je bilo jako hladno kad smo snimali ovu scenu, da li je ovaj detalj uopšte trebalo da se vidi u ovom kadru, možda nije trebalo tako da stanem… Sve iznova proživljavam.

Da li ste prošle godine mogli da naslutite da će vas pratiti naslovi kao što je “O njoj priča cela Srbija”?

– Ne, naravno. Pomalo mi smeta što je kod nas sve predimenzionirano. Projekat jeste odličan, ženska uloga je izvanredno napisana, odgovorna i zahtevna za glumicu, ali polako. Sve mi izgleda prenaglašeno, možda zato što još nemam dovoljno iskustva u ovom poslu. Inače, prošle godine u ovo vreme imala sam vrlo naporan tempo; snimali smo neke ozbiljne scene, a ja sam se silno brinula da li ću ispuniti očekivanja.

Ima li istine u pričama da vam Dragan Bjelogrlić nije odmah poverio ulogu Maje Davidović?

– Bio je ogroman kasting u regionu, stigla sam do najužeg kruga, a onda sam na “presudu” čekala dva meseca. Maja je od onih likova koji nose serije i logično je što se Dragan Bjelogrlić dugo premišljao kome da poveri tako ozbiljan zadatak.

Jedna dobro odigrana uloga ili jedna hit pesma, ako govorimo o pevačima, ne znači puno jer uspeh koji je postignut može da bude sticaj srećnih okolnosti. Osećate li dozu obazrivosti na pomisao šta dalje?

– Ja sam, naprotiv, uvek mislila da je baš taj prvi komercijalni posao od presudnog značaja za dalji plasman. Ako si deo lošeg projekta u kojem ćeš u najboljem slučaju biti osrednji, lako se može desiti da budeš otpisan i pre nego što pokažeš šta i koliko možeš. Zato je važno iskoristiti prvu veliku šansu. Možda ne bi bilo loše da moja sledeća uloga bude drugačija od ove u “Senkama nad Balkanu”, ali teško da mogu da uletim u šablon jer se takva uloga neće skoro ponoviti.

Da li je u vašoj profesiji presudan faktor talenat, kontinuirani rad ili “zrnce sreće”?

– Najbolje bi bilo da se svi ti činioci poklope, a ja iskreno verujem da uloge pronalaze glumce.

U senci velikog televizijskog uspeha ostaje činjenica da ste, iako imate samo dvadeset šest godina, dosta igrali u pozorištu, a dobitnica ste i značajnih nagrada.

– Imala sam veliku sreću da radim sa sjajnim pedagozima i samim tim da steknm dobro etičko vaspitanje i usmerenje u poslu. Najvažnije je da sam angažovana u kvalitetnim projektima, da se ozbiljno bavim dobrim sadržajem. Da li će to biti pozorište, komercijalni film ili neki treći način umetničkog izražavanja nije pitanje od suštinskog značaja. Istina, pomalo mi nedostaje pozorište, koje obožavam. Nadam se da ću se vratiti u te tokove.

Kada se ukuca vaše ime, “Vikipedija”, između ostalog, iznosi podatak da se u seriji pojavljujete obnaženi.

– Bjelogrlić je, kao pasionirani gledalac britanskih i serija na kanalu “HBO”, preuzeo žanr koji se ne može definisati jednom rečju. Podrazumeva miks trilera, misterije, istorijske drame, romanse, a sve je začinjeno scenama nasilja i seksa koje suštinski nisu bitne za razvoj likova. Drži pažnju publike od prve do poslednje minute.

Po čemu ćete vi pamtiti rad na seriji?

– Najdragocenije od svega je to što sam bila u prilici da upoznam neke predivne glumce, od kojih sam mnogo naučila. Osećam se privilegovanom što sam, recimo, izgradila predivno poznanstvo sa gospodinom Petrom Arsovskim, koji igra gazda-Kiru. Veliki glumac i divan čovek.

Glumu ste upisali kada ste završilie treću godinu srednje škole. Izgleda da niste imali dilemu čime želite da se bavite.

– Išla sam u „Treću gimnaziju“, bavila sam se baletom i pohađala studio Mike Aleksića, koji je imao presudan uticaj da zavolim dramsku književnost, pozorište i film. Rano sam poželela da studiram glumu i želja mi se ostvarila.

Rođeni ste u Kotoru, živite u Beogradu. Kako je, u kratkim crtama, izgledala putanja Crna Gora – Srbija?

– Isprekidano. Moj otac je lekar, oftalmolog, a njegova specijalizacija bila je razlog naših šetnji između Crne Gore i Srbije. Moji su iz malog ribarskog mesta Stoliv, rođena sam u Kotoru, ali smo živeli u Tivtu, gde sam provela najranije detinjstvo. U Beogradu sam pošla u osnovnu školu, onda je počelo bombardovanje pa smo se vratili u Crnu Goru, a od trećeg razreda sam nastavila školovanje i život u Beogradu.

Koliko ste danas često na relaciji Srbija – Crna Gora?

– Najčešće sam na relaciji Srbija-Francuska, jer moj suprug tamo radi, ali često sam i u Crnoj Gori. Koliko sutra idem kod babe i dede.

U braku ste sa priznatim glumcem Radivojem – Rašom Bukvićem. Da li vas je spojio posao?

– I da i ne. Upoznali smo se u Somboru; ja sam radila predstavu, a on je bio u poseti roditeljima. Naš susret nije imao primese fatalnog, bio je nekako običan, prijatan, spontan. Kad se čovek zaljubi, tu obično bude burnih emocija, nespavanja, drame, uzbuđenja. Mi smo preskočili tu fazu. Od prvog trenutka ponašali smo se kao dvoje ljudi koji su se odavno upoznali i zavoleli, a sreli su se posle dužeg perioda razdvojenosti.

Ima li kod kuće mesta za glumačke razgovore ili ste tek običan mladi par koji uživa u porodičnom životu?

– Razgovaramo i o poslu. Nekada dosadimo jedno drugom, ali velika je stvar u svakoj profesiji kad pored sebe imate adekvatnog sagovornika u čiji sud bezrezervno verujete. Divno je što možemo da sukobljavamo mišljenja, a i da se savršeno razumemo. Ne znam kako bih funkcionisala sa nekim ko ne bi imao razumevanje za posao kojim se bavim.

Vaš suprug godinama uspešno radi u Francuskoj, postoje ponude i za odlazak u Ameriku. Gde vam je baza?

– Gde ima posla. Sticajem okolnosti, od kada smo dobili dete, dosta vremena proveli smo u Beogradu. Ne opterećujemo se planovima za budućnost, verujemo da će se sve odvijati na pravi način i u pravo vreme.

Majka ste dvogodišnjeg dečaka Danila. Kako ste uklopili roditeljstvo i višemesečno snimanje serije?

– Srećna sam što imam neverovatno veliku pomoć i podršku porodice. Zahvaljujući njima, jedine teškoće vezane za snimanje bile su kako da dam maksimum u određenoj sceni. Znala sam da je Danilo u sigurnim rukama, pa nije bilo razloga za brigu dok sam na poslu.

Imate ime i prezime koji su kao stvoreni da se nađu na špici nekog inostranog filma. Da li ste razmišljali da pokušate da se profesionalno predstavite i izvan granica zemlje?

– Intenzivno učim francuski. Šalu na stranu, često su mi govorili da imam zvučno prezime. Zovem se kao moja baba i prababa, a to ime nosi i jedna naša rođaka. Četvrta sam Marija Bergam u porodici. Prezime je italijansko, vuče korene od grada Bergama. Međutim, kako se vlast u Boki menjala, tako je i prezime trpelo promene. Austrougari su ga, da bi zvučalo germanski, prekrstili u Bergam. Izgubilo se karakteristično “o” na kraju, i to se zadržalo do danas.

Da li vam je u privatnom životu nadimak Maja, kao što se zove vaša junakinja?

– Verovali ili ne, pre snimanja serije niko me nije zvao Maja. Uglavnom sam bila Bergam, ponekad Mara ili Maki. Na setu su me svi zvali Maja, valjda im je tako bilo lakše.

Koje teme su najčešće na repertoaru kada se nađete sa drugaricama?

– Mislim da to ne želite da znate. Imam drugarice mojih godina, neke su malo starije, a raspon tema kojima se bavimo stvarno je neverovatan. Sve nas zanima, od smisla postojanja do kuvanja.

Da se zadržimo na temi kuvanja. Kako se snalazite u kuhinji?

– Nisam prava osoba da odgovori na to pitanje. To bi trebalo da pitate one koji jedu moj ručak. Trudim se, mislim da se to i vidi, ali očekujem da se sa iskustvom pribiližim mojim idolima u kuvanju, od kojih sam još daleko.

Da li ste od žena koje svakodnevni stres leče šopingom?

– Ni blizu. Volim da se doteram i da lepo izgledam, ali uvek sam bežala od modnih tokova, pogotovo u mlađim danima. Kada bi mi mama ili brat uputili kritiku da izgledam kao da sam obukla stvari iz babinog ormana, bila bih prezadovoljna. Nikada nisam bila tipična devojka kojoj su šoping i provod na prvom mestu. Naprotiv, retko sam izlazila, a interesovanja su mi bila usmerena ka književnosti i baletu.

Eva ČubrovićMirko Tabašević

Više o temama: