Letnje opuštanje u Boki: O čemu mašta Marija Bergam u zagrljaju modrog Jadrana

Imajući u vidu da je rođena u Kotoru i da je u Tivtu provela najlepše dane detinjstva, razumljivo je što Marija Bergam sa prvim danima godišnjeg odmora pakuje kofere i kreće put Crnogorskog primorja. Baza joj je u Stolivu, odakle njena porodica vodi poreklo, a dom u kamenoj kući na pjeni od mora. Dok njen suprug Radivoje – Raša Bukvić avgust provodi zaokupljen angažmanima, Marija između dva velika projekta, serije “Vojna akademija”, čije je snimanje završeno u julu, i druge sezone “Senki nad Balkanom”, koju će raditi od septembra, uživa u predahu od poslovnih obaveza, fokusirana na odmor i relaksaciju. Magična “nevjesta Jadrana” očarala je i njenog trogodišnjeg sina Danila. Lepršavim korakom samouverene umetnice, glumica italijansko-crnogorskog porekla pozirala je na palubi jedrenjaka sa pogledom na modri Jadran, koji joj odmalena raspiruje maštu i hrabri je da ostvaruje snove.

– Ovog leta sam, na moju veliku sreću, skoro bez ikakvih angažmana i vreme provodim sa porodicom u rodnom kraju. Ambiciozno sam odabrala literaturu i svaki slobodan trenutak koristim da čitam. A čitam sve i svašta. Mnogo je tema koje me interesuju, ali, nažalost, ne nalazim dovoljno vremena da im se posvetim. Recimo, odavno želim da ozbiljnije „zaronim“ u istoriju Crnogorskog primorja i, evo, tek sada sam u prilici da se time pozabavim. Uživam u izučavanju kulturne istorije Boke – otkriva nam zanosna Marija.

Šta u vašem slučaju predstavlja savršen odmor i relaksaciju?

– Ponekad uživam u aktivnom odmoru, a nekad mi bude neophodno da se potpuno isključim iz svih aktivnosti. Zavisi od vrste i intenziteta umora. Uglavnom mi na odmoru relativno brzo postane dosadno i onda počinjem da priželjkujem i izmišljam obaveze. Moja prva asocijacija na relaksaciju i uživanje su dugi neobavezni razgovori, na nekom lepom mestu, uz dobro vino, sa osobama koje mi prijaju i koje volim da slušam. Obožavam vožnju čamcem po zalivu. Ovog leta biciklu sam dodala dečje sedište. Ispostavilo se da je to predivan način da provedete dan sa malim detetom.

Moja prva asocijacija na relaksaciju i uživanje su dugi neobavezni razgovori na nekom lepom mestu, uz dobro vino, sa osobama koje mi prijaju i koje volim da slušam

Crna Gora je poznata po bogatom i kvalitetnom umetničkom programu. Šta je vaš izbor?

– Izuzetno mi je drag festival „Kotor Art“, u okviru kojeg se održavaju koncerti klasične muzike i igraju predstave za decu. U Tivtu se organizuje sjajan pozorišni festival „Purgatorije“, na kojem mogu da se vide najbolje predstave iz regiona. U svakom slučaju, nastojim da odmor obogatim lepim i kvalitetnim sadržajima.

Kao rođenoj primorki blizak vam je svet nautike. Uživate li u plovidbi ili vam je kopno draže od mora?

– Iako to odavno želim, moram da priznam da do sada, nažalost, nisam imala prilike da se otisnem na duže putovanje morem. Odmalena se „vozikam“ po okolini, ali teško da se to može nazvati plovidbom. (smeh)

Po čemu pamtite odrastanje na Crnogorskom primorju, da li je taj način života magičan onoliko koliko deluje kada se posmatra sa strane?

– U odnosu na život u velikim gradovima zaista je magičan. Naravno, sve, pa i život na primorju, ima svoje prednosti i mane. Lepša strana te priče vidljiva je od aprila do početka novembra. U tom periodu svakodnevica na moru je svetla, bogata, puna najlepših mirisa i ukusa. Kao najsrećnije trenutke iz detinjstva pamtim one kada smo dane provodili kupajući se u moru, a večeri, uz muziku, skačući po kotorskim ulicama, obično u vreme karnevala i bokeljskih noći.

Zbog glumačkih obaveza vašeg supruga Raše Bukvića jedan period u godini provodite u Francuskoj. Gde je lepša klima, na Jadranu ili Azurnoj obali?

– Nisam dovoljno vremena provela na Azurnoj obali da bih stigla da uočim razlike, ali čini mi se da je klima slična našoj.

Nedostaje li vam Pariz?

– Nedostaje mi. Čeka me naporan poslovni period, ali kad završim sa svim obavezama, nadam se da ću ponovo uživati u Gradu svetlosti.

U novoj sezoni serije „Vojna akademija“ gledaćemo vas u ulozi doktorke. Da li vam je brat, koji studira medicinu, pomagao oko tog glumačkog zadatka?

– Zbog nekih situacija sa kojima se suočava doktorka Aleksandra Mandić, lik koji igram, koristili su mi bratovljevi saveti. A sa tatom, kao oftalmologom, konsultovala sam se o tome da li treba da nosim naočare. Moja zamisao bila je da Aleksandra nosi samo naočare za čitanje, ali je on izričito bio protiv. Tvrdio je da bi to bila velika greška, jer ne postoji mogućnost da mlad čovek nosi samo naočare za čitanje. Iako sam sigurna da tu grešku niko ne bi primetio, poslušala sam ga.

Raša Bukvić i Marija Bergam: Ceo svet bi propao da nema brakova i ljudi koji se međusobno vole i poštuju

„Vojna akademija“ prvi je projekat koji ste radili sa suprugom. Žalite li što niste imali zajedničke scene?

– Priželjkujem da se sretnemo u kadru. Nemam nijedan ozbiljan razlog zašto to želim, samo da nam ostane neka zajednička scena za uspomenu. Drago mi je što smo u istom projektu, biće zanimljivo gledati seriju.

Pripremate li se za snimanje nastavka „Senki nad Balkanom“?

– Nestrpljivo očekujem nastavak snimanja i mnogo mu se radujem. Sve što sam do sada čula o novim zapletima u scenariju zvuči uzbudljivo i inspirativno. Verujem da će druga sezona ne samo opravdati očekivanja publike nego će ih nadmašiti.

Kojim projektom ćete zakoračiti u radnu jesen?

– Posle duže vremena čeka me ozbiljan rad u pozorištu, čemu se beskrajno radujem. Reč je o komadu rađenom po izvanrednoj pripoveci Miroslava Krleže, „Sprovod u Terenzijenburgu“. Tumačim lik izvesne Olge Glembaj. Predstava će se raditi u „Bitefu“, reč je o koprodukciji sa subotičkim pozorištem Andraša Urbana. Predstavu će režirati Anđelka Nikolić, a osim mene u podeli su Bojan Žirović, Boris Kučov i Imre Elek Mikeš.

 

Deana ĐukićLuka Šarac

Više o temama: