Jovana Nikolić: Retko se kajem, ali kada pogrešim, s ponosom snosim odgovornost i posledice

Otkrila nam je nepoznate detalje iz svog života – da ima tri bubrega i na desetine nadimaka od kojih jedan ima veze sa Lepom Lukić

Šta vam je najviše nedostajalo tokom višegodišnje muzičke pauze?

– U mom slučaju pauze su trajale duže nego muzičko angažovanje. Muzika je moja velika ljubav, a ono što me “radi” jeste ljubav prema sceni i zadovoljstvo kada uspem da probudim reakcije kod ljudi koji me slušaju. Radiću na tome da u budućnosti izgradim i obogatim svoj put takvim trenucima.

Da li se u međuvremenu više promenila scena ili vaš lični ukus?

– Promene su neminovnost. Svaka generacija pokušava da pronađe sopstveni način da se izrazi kroz muziku, a publika je ta koja usvaja ili odbacuje trendove po nekim meni nepoznatim zakonima. Ipak, ja sam po tom pitanju staromodna dama i verujem da su emocije, kvalitet i smisao ono što čini da jedna pesma traje i opstaje.


Vaša nova pesma nosi naziv “Nedostaješ”, a šta ili ko vama lično nedostaje?

– Sa nedostajanjem sam večito na “ti”. Po prirodi sam nostalgična, možda čak melodramatična. Nekako je sa novim talasima mode u našoj zemlji ponestalo velikana. Iz dana u dan gase se velike zvezde, a ne vidim nikoga ko bi iole mogao da stane u njihove cipele. Imala sam sreću da zahvaljujući roditeljima odrastem uz Batu Živojinovića, Batu Stojkovića, Milenu Dravić i Dragana Nikolića, Dušana Kovačevića, Vesnu Čipčić i mnoge druge, a sve to uz pesmu i nezaboravna druženja. Od malih nogu učila sam život od najboljih i najtalentovanijih. Odrastanje uz najveće zvezde, majstore svog zanata, intelektualce i umetnike, nema cenu i zamenu. Ne postoji škola koja takvo bogatstvo jedinstvenosti može da podari.

Koje tri pesme su omiljene na „play“ listi vaše ćerke i nikad joj ne dosadi da ih pevate?

– Neizbežni “Despacito”, “Razbole se lisica” i muzika iz crtanog filma “Trolovi”.

Kojim gestom ili rečenicom vas je raznežila u skorije vreme?

– Za razneživanje nisu potrebne ni velike reči, ni velika dela. Antonina je umiljate prirode i blage naravi, pa joj “razoružavanje” ide od ruke. To su neke obične situacije.


Čemu su vas roditelji naučili u detinjstvu, a i danas se time vodite?

– Naučili su me svemu što znam. Ako zanemarimo pravila o kućnom redu od 12 do17 h, zabranu lupanja loptom i otvaranja vrata nepoznatim osobama i tatine savete kako da se odbranim i od najjačeg dečaka, jedna od prvih lekcija odnosila se na poštovanje i uvažavanje starijih. Naučili su me da puno čitam i da je najvrednije ono što se ne može kupiti novcem, a da su vaspitanje, znanje i talenat jedine vrednosti koje su neotuđive. Od praktičnih stvari još su me poučili da ne zabadam nos u tuđi tanjir, da ne bacam smeće po ulici i ne prljam naš lep grad. Možda je najvažnije čemu su me naučili to da deca od ljubavi rastu u sigurne i srećne ljude. Imala sam veliku sreću da odrastam uz roditelje koji se vole i zauvek sam im zahvalna na tome.

Sa koliko godina ste prvi put zvanično izašli na scenu?

– Sa nepunih šest godina pojavila sam se na „Radio-televiziji Srbije“ sa horom “Kolibri”.

Kako glasi vaš lajtmotiv za dobar početak dana?

– Ko misli da je srećan, zaista je srećan.

Da bi neko imao vitko telo poput vas, na koju hranu bi trebalo da zaboravi?

– Nemam pojma, u mom slučaju na kravlje mleko.


 Sa kim pijete prvu jutarnju kafu?

– Prvu jutarnju kafu, nes bez mleka sa tri kašike šećera, volim da popijem sama, da u tišini i miru promislim o aktuelnim dešavanjima i dnevnim obavezama. To ne traje dugo, ali je veoma produktivno; dok ispijam kafu isplaniram ceo dan, rešim sve dileme od juče i po koju nerešivu misteriju.

Koliko ste vaša sestra i vi slične, a u čemu se najviše razlikujete?

– Maša je moj glas razuma i moja osoba od poverenja, oslonac i bezuslovna podrška. Često me kritikuje, ponekad savetuje, a uvek razume i štiti. Rečju – sestra. Ona je odlično organizovana, ambiciozna poslovna žena. S druge strane je posvećena majka i supruga, koja uspeva da balansira i postiže uspehe na svim poljima. Proslavu Nove godine planira u martu, a turistička putovanja i znamenitosti koje će posetiti i godinu dana unapred. Za razliku od nje moj ritam je znatno sporiji i prija mi kada stvari idu prirodnim tokom. Volim nepoznate destinacije i iznenadna putovanja, ali sam pre svega kućna buba. Gde god da odem, jedva čekam da se vratim i retko se zadržavam duže od sedam dana. Funkcionišem divno u sasvim haotičnim uslovima.

Kada ste poslednji put pomislili: “Ovo nije trebalo da uradim”?

– Ne osvrćem se i trudim se da ne razmišljam o prošlosti. Retko se kajem, ali kada pogrešim, s ponosom snosim odgovornost i posledice.

Imate li nadimak?

– Samo me nana i sestra zovu po imenu. Za tatu sam “mićo” i “sin”, a za mamu “mala”. Prijatelji me oslovljavaju različitim nadimcima od kojih svaki ima dug razvojni put: Buddy, Sova, Micika, Sunce, Lepa, Seka, Cile, Boginja… Kad ih ovako pobrojim, neki možda deluju pretenciozno, ali, verujte mi, imaju sasvim drugačije značenje. Na primer, nadimak Lepa nema nikakve veze sa lepotom, već sa jednom simpatičnom damom – Lepom Lukić.


Koliko vremena provodite ispred ogledala pre nego što izađete iz kuće?

– Ako sve ide po planu, minimalno. Šminkam se odmalena, vladam disciplinom.

Modni znalci su složni u oceni da ne grešite pri oblačenju. U čemu je tajna?

– Uveseljava me biranje odeće i ukrštanje detalja, oblačenje doživljavam kao razbibrigu. Ne robujem ni trendovima ni kreatorima, puštam mašti na volju.


Koji komadi garderobe su vam najdraži ove jeseni?

– Mantil i šešir.

Šta ljudi ne znaju o vama?

– Mnogo toga, a sa vama ću ekskluzivno i sa ponosom podeliti da imam – tri bubrega.

Eva ČubrovićDušan Petrović/Instagram

Više o temama: