Saša Vidić: Sam Bog mi je darovao prijateljstvo sa Cecom

sasa vidic hello!_324_4_595

Dovoljno je samo nabrojati za koje je sve modne kuće radio i sa kojim velikim zvezdama je sarađivao, pa da svima bude jasno kakav je njegov pristup poslu i na koji način mu već dve decenije uspeva da animira srpsko tržište. Saša Vidić oblači mnoge slavne osobe, ali sam je krojač svog života i više je nego zadovoljan učinkom u dosadašnjoj karijeri. Do te mere da može bez ograničenja da uživa u onome što ga čini srećnim. Nedavno je proslavio četrdeset drugi rođendan uz duhovitu opasku da je “dobro dok broj godina ne pređe broj cipela”.
Ne juri izazove i nema potrebu da se dokazuje, ali nikome ne ostaje dužan. I u naizgled bezazlenim ratovima na društvenim mrežama uvek nađe vreme i smelosti za završnu reč. Priznaje da ga je tresla trema kada je pred širokim auditorijumom kročio na podijum „Plesa sa zvezdama“, za koji se spartanski pripremao, da bi prošle nedelje prvi napustio takmičenje. Osvojenu nagradu od hiljadu evra Saša je uručio humanitarnoj fondaciji “Novi Beograd”, na čijem se čelu nalazi bivši vaterpolista Aleksandar Šapić.
– Utisci su mi i dalje pomešani. S jedne strane, drago mi je što više ne moram toliko da vežbam, ali, s druge, veoma mi je teško zato što sam se zbližio sa svim takmičarima. To je kao da napuštate porodično gnezdo i odlazite dalje. Sjajno smo se provodili u bekstejdžu. Ljudi verovatno imaju drugačiju percepciju o meni, čitajući moje statuse, tvitove i komentare po novinama, ali sada kada smo se bolje upoznali, verovatno su promenili stav. Prihvatio sam ponudu za „Ples sa zvezdama“ pre svega zato što je šou humanog karaktera i što svojim igračkim neiskustvom i transferom blama pomažemo bolesnoj deci – kaže kreator i ne krije da je bila velika čast deliti podijum sa velikim imenima naše sportske, pozorišne i televizijske scene.

Da ste mogli da birate partnerku, ko bi bio vaša idealna Džindžer Rodžers?
– S obzirom na to da imam dve leve noge, moja idealna Džindžer verovatno bi bila balerina iz muzičke kutije.

U poslednje vreme okrenuli ste se zdravom načinu života, redovno vežbate i često vas možemo videti u društvu sportista. Kako se desila ta promena i šta je najviše uticalo na nju?
– Zdrav način života praktikujem skoro godinu dana. Svakog jutra idem u teretanu, a potom u “Zekstrin” atelje, gde ostajem do kasnih sati. Uglavnom mi tu svrate dragi prijatelji i uvek nam je veselo, često odem i do reke. Sve manje osećam želju za noćnim izlascima. Ukoliko se ipak odlučim da idem u grad, svratim u bar mog druga, vaterpoliste Andrije Prlainovića, gde uvek vlada sjajna atmosfera uz akustičnu gitaru i ima mnogo ljudi pozitivne energije.

Da li je lepše dočekati zoru odmoran i raspoložen za nove pobede ili se vraćati kući u sitne sate posle ludog provoda?
– Mnoge sam zore dočekao u kafani i na ulici. Međutim, to mi je dosadilo, kao što s vremenom sve drugo dosadi. Sada prednost dajem bistroj glavi i buđenju u toplom krevetu.

sasa vidic hello!_324_3_595

Tokom karijere koja traje duže od dve decenije prolazili ste kroz mnoge faze i sarađivali sa različitim ljudima. Kako iz ove perspektive gledate na svoje modne početke?
– Razni ljudi, razne ćudi. Tih dvadeset godina bilo je toliko burno da mi se činilo kako sam prošao kroz oba svetska rata. Nekad sam bio avangardan, pun energije i željan promena. Radio sam revije u stanici metroa, zoološkom vrtu, na klizalištu i u salonima automobila, što je u ono vreme bilo prilično čudno, budući da su se nove kolekcije do tada predstavljale uglavnom u najluksuznijim hotelima. Bio sam pionir u mnogim stvarim.

U početku ste bežali od estrade.
– Koliko god da bežiš, oni te uvek pronađu. Ta saradnja ima i dobru i lošu stranu. Izgubi se umetnička crta zarad komercijalne, ali bez tog kompromisa danas bih verovatno šio samo za prijatelje, od jedne do druge nedelje mode, kao što se desilo mnogim domaćim dizajnerima.

Kada ste se pojavili u našem modnom svetu, druga strana estrade primetno je manje ulagala u vizuelnu prezentaciju, imidž i stil. Da li je stilizovanje muzičkih zvezda veći izazov od dizajniranja odeće?
– Kreiranje za široke mase i rad u velikoj kompaniji nose ogromno iskustvo i odgovornost, što ne znači da je saradnja sa zvezdama manje važna. Uvek sam radio samo sa najboljima, valjda mi je takva sudbina. Reč je o sjajnim ljudima koji sve mogu da iznesu i koji imaju takvu harizmu da bi im i džak dobro stajao.

Vaša velika prijateljica je i najpopularnija pevačica ovih prostora. Čime vas Ceca Ražnatović uvek iznova oduševljava?
– Ceca je neiscrpan izvor energije i smeha. Neću preterati ako kažem da mi je nju sam Bog darivao, jer je ona prijatelj za ceo život.

Koliko je falš garderobe na ovdašnjoj estradi?
– Na našoj sceni ima više falš odeće nego u kineskom tržnom centru u Bloku 70. Koliko para, toliko i originalnih komada. To je naša stvarnost i tužna istina jer pokazuje da država ništa ne preduzima i uopšte ne brine o zaštiti brendova.

Danas svi misle da mogu da se bave modom. Kako doživljavate najezdu novih kreatorki, regrutovanih uglavnom iz redova supruga uspešnih i bogatih muškaraca?
– Tačno je da danas svako ko nema druga posla postaje dizajner, ali to me više ne pogađa. U svakom poslu ima onih koji pokušavaju da izađu iz anonimnosti, bez obzira na realne predispozicije i talenat. Svaka roba ima kupca, kakav god on bio. Dok god plaćaju porez i radnike, samo neka šiju.

Famozni prvi red na modnim revijama mnogima bode oči. Sede li u Beogradu u njemu oni kojima je tu zaista mesto?
– Ja taj prvi red zovem sanatorijumom za komplekse. Lepo je Njegoš rekao: “Čelo stola je tamo gde ja sjednem”. Dakle, meni je stvarno svejedno, jer i u podrumu zračim. Ali, treba nekako smestiti sav taj “wanna be”. Normalno je da na tim stolicama sede novinari i velike zvezde. I ta zvezda, kojoj nameniš mesto u prvom redu, morala bi da bude tvoj zaštitni znak. Modne ikone postoje i kod nas, ali to nisu osobe sa javne scene.

Aktivni ste i na društvenim mrežama gde nikoga ne štedite. Da li je neko oštrije reagovao na vaš britak jezik?
– „Fejsbuk“, „Tviter“ i ostale mreže jedini su način da se ljudi oglase ukoliko imaju šta da kažu o bilo čemu u ovoj zemlji. Ne štedim nikog, ali ni mene ne štede. Doduše, oni koji me ne štede nemaju identitet, a to je vrlo tužno. Samo iskrenost i istina otvaraju vrata do duše, ali ih ponekad i zatvaraju.

Imaju li šanse da se vrate u vaš život oni koji su vas jednom izdali?
– Svi mogu da uđu u moj život, da izađu iz njega, ali i da se vrate. Svi greše, to je normalno, grešim i ja. Ukoliko izgubimo veru u ljude, izgubili smo sebe.

Šta je najveća zabluda o Saši Vidiću?
– U zabludi su oni koji misle da sam loš čovek. Ako ljude delite na dobre i pokvarene, stvarate ličnu projekciju na njima. Uostalom, ljudi nisu hrana i imaju rok trajanja.

Sasa Vidic foto Janko Petkovic (1)
Intervju: Snežana Ilić, Life Content
Foto: Janko Petković, Life Content
Mesto snimanja: Splav „Kota 70“, Savski kej bb, Novi Beograd, tel: 062 / 260 – 273

Više o temama: