Pola sata sa… Petar Benčina

petar bencina

Glumac Petar Benčina umetnički talenat nasledio je u porodici, a veći deo detinjstva proveo je u dramskoj grupi Bate Miladinovića, koju su pohađale i mnoge njegove uspešne kolege. Poznati tridesetogodišnjak jedan je od najangažovanijih pozorišnih glumaca svoje generacije, a u dve predstave igra i sa njegovom devojkom Tamarom Dragičević, sa kojom se podjednako dobro slaže i na sceni i van nje. Dok u profesiji nema konkretne ambicije već više voli da pušta da sve ide svojim tokom, u slobodno vreme najradije se bavi sportom. Šarmantni umetnik nedavno se našao pred lepim glumačkim izazovom.

Nedavno ste imali premijeru predstave „Male tajne”, kakvi su vam utisci?
– Očekivani, baš onakvi kakve smo priželjkivali. Nismo dugo pripremali komad, oko mesec i po, ali smo svakodnevno radili i rezultate smo postigli neosetno, malo pomalo. Dok smo radili atmosfera u ekipi bila je sjajna, a posle premijere mnogi su nam rekli da se vidi da uživamo dok igramo ovu predstavu, što je pun pogodak. Jer, kada je nama lepo na sceni, to oseća publika.

Ovaj komad bavi se glumačkom profesijom, da li vam je zbog toga dodatno bio zanimljiv?
– Jeste, ali prvenstveno mi je bilo dragoceno što smo radili sa Goranom Markovićem, našim genijalnim rediteljem, koji potiče iz glumačke porodice. Zbog toga vrlo dobro poznaje ceo taj milje i neverovatno voli glumce. Tako je i pisao komad koji je neviđeno istinit. Bilo je uzbudljivo biti deo jednog ovakvnog procesa rada.

Bavite se glumcima sredinom prošlog veka, koliko se njihov položaj u tom vremenu razlikovao od današnjeg?
– Verovatno je isti, ali je vreme bilo drugačije i čini mi se da su, prema tadašnjim pričama, predstave bile moćnije, izazvale su dosta reakcije, naročito ljudi iz vlasti. Danas, uz pojavu svih medija, nekako je ta oštrica otupela. Pozorište je postalo neka vrsta skloništa i skrovišta za ljude koji imaju potrebu za tim i gaje ljubav prema teatru, a ranije je imalo snažan politički uticaj jer je bilo manje medija.

Da li i vama pozorište ponekad predstavlja beg od svakodnevice?
– Na neki način da, to je mesto koje je izmešteno od svakodnevnih stvari i kada se ugase svetla i upale reflektori, počinje nešto što je izmešteno van vremena, a ima smisla.

Spadate u najangažovanije pozorišne glumce vaše generacije, u koliko komada trenutno igrate?
– Trenutno glumim u devet predstava, tako da gotovo svake večeri imam predstavu.

Kakve su vam ambicije u karijeri?
– Ne volim da planiram, više mi prija da pustim da se stvari dešavaju spontano. Nemam lične ambicije vezane za konkretne projekte nego čekam da sve ide svojim tokom.

U ranoj mladosti igrali ste fudbal, bili ste golman u „Zemunu” i „Crvenoj zvezdi”, imate li sada vremena za taj sport?
– Gotovo da više ne igram fudbal, ali ponekad mi nedostaje. Kada sam prestao da se profesionalno bavim tim sportom, postao mi je hobi. Međutim, jednom sam zbog tog hobija ozbiljno povredio nogu, zbog čega sam morao da otkazujem predstave, pa od tada fudbal igram veoma retko.

Kako se rekreirate?
– Volim sport i uvek sam aktivan. Dugo sam trenirao stoni tenis, ali sam trenutno i to zapostavio, jer sam shvatio da mi jako prija i da me najbolje opušta plivanje. Kada imam vremena, svakog dana odlazim na bazen, a nekada mi se desi da ne odem više od sedam dana. Nema pravila, nisam osoba koja živi po planu.

Iščekujete li leto i odlazak u vašu vikendicu na hrvatskom ostrvu Pelješac?
– Moja porodica i ja svake godine odlazimo u Ston, bar na desetak dana, pa onda planiramo i drugi deo letnjeg odmora. Na Pelješac odlazim od najranijeg detinjstva, tamo sam naučio da plivam. Reč je o malom mestu gde se svi međusobno znaju, a ljubav tih ljudi i sve te morske akcije izazivaju u meni najlepša osećanja. Uz sve to idu i sportovi na vodi i kampovanja, kao i sve druge stvari koje se razlikuju od gradskog života.

Jeste li vodili i vašu devojku Tamaru tamo?
– Jesam i mnogo joj se sviđa, oduševljena je. U pitanju je jako neobično mesto i svako ko dođe bude očaran.

Slažete li se vas dvoje bolje na sceni ili privatno?
– Podjednako dobro se slažemo na sceni kao i u privatnom životu.

Jednom prilikom izjavili ste da biste se najradije menjali sa vašim psom, jer ste ga vi i Tamara potpuno razmazili. Uživa li on i dalje najveće privilegije u vašem domu?
– Rekao sam u šali da bih se najradije menjao sa njim, jer zaista uživa. Nažalost, više nije sa nama jer nemamo vremena, pa smo ga dali mojim roditeljima koji se sada brinu o njemu.

Nedavno ste proslavili trideseti rođendana, kako ste doživeli tu okruglu cifru?
– Nemam svest o godinama i ne određujem se prema tome. Trideseti rođendan nisam shvatio kao prekretnicu i ništa se nije promenilo. Naravno da s godinama sazrevam i da se menjaju prioriteti, ali tridesetu ne smatram prelomnom godinom.

Autor: Ivana Nikolić; Life Content
Foto: Life Content

Više o temama: