Nina Radulović – Lečić: Porodična sreća kao pokretač

Kada je početkom godine lepo televizijsko lice Nina Radulović-Lečić postala pojačanje televizije „Pink“ i zamenila Tatjanu Vojtehovski u popularnoj emisiji „Trenutak istine“, mnogi su strepeli kako će se mlada voditeljka snaći na novom zadatku. „Neverne Tome“ brzo je razuverila odličnim radom, pre svega sigurnošću pred kamerama i detaljnom pripremom za svaku emisiju. Dvadesetšestogodišnja lepotica je na malim ekranima demonstrirala profesionalizam, kojim je osvojila još veće simpatije javnosti.
Visoka Beograđanka lepih crta lica u žižu javnosti dospela je pre toga, prvo zbog veze sa tri decenije starijim glumcem Branislavom Lečićem, a potom i zbog lepe vesti da je u drugom stanju. Zaljubljeni par se venčao 16. oktobra 2010. godine kada je Nina bila u četvrtom mesecu trudnoće.
Dve godine kasnije, bračni par uživa u harmoničnom odnosu koji je obogatio dolazak njihovog sina Lava na svet u aprilu prošle godine. Nežnim roditeljima naslednik je na prvom mestu, a brak neguju povremenim romantičnim putovanjima bez deteta.
Uvek raspoložena Nina, u razgovoru za magazin „Hello!“ najpre otkriva koji su njihovi planovi za drugu godišnjicu braka, koja je 16. oktobra.
– Imamo dva plana za proslavu naše godišnjice braka. Budući da u oktobru oboje imamo mnogo obaveza, ja zbog snimanja emisije „Trenutak istine“, a moj suprug zbog nedavne premijere njegovog komada „Indigo“, čiji je reditelj, dan kada smo se venčali obeležićemo u intimnoj atmosferi. Dogovorili smo se da u novembru otputujemo sami na romantični odmor u Dubai.
Koliko vam rad na emisiji “Trenutak istine“ oduzima vremena i da li vam je dan dovoljno dug da se posvetite voljenima, pre svega malom dečaku u kući?
– Sva sreća da se snimanja obavljaju nekoliko puta mesečno, tako da imam dovoljno vremena da sa Lavom provedem kvalitetno vreme. Upisala sam i master studije jer želim da upotpunim neka znanja koja nisam stekla na fakultetu. Dan je dovoljno dug za sve aktivnosti, samo ako vas ne mrzi. Leka i ja se dogovaramo o kućnim obavezama, pa i čuvanju Lava, i zaista sve stižemo. Imamo i pomoć mojih roditelja, što nam mnogo znači jer je lekovito za dete da promeni okruženje i ne bude isključivo sa roditeljima.
Razmišljate li da ponovo postanete roditelji?
– Ja sam u jednoj godini uradila ono što neki ljudi nisu za ceo život. Završila sam fakultet, zaposlila se, udala sam se, rodila dete, promenila posao. Sve sam to uradila za trista šezdeset pet dana, i tek sam sada, čini mi se, kad je sve došlo na svoje i kada je Lav malo porastao, stala na svoje noge. Rano mi je da razmišljam o proširenju porodice, još nisam “izgustirala” sve lepo što mi se desilo. Sad je došao red da se malo pozabavim poslom i nastavkom studija. Divno je imati veliku porodicu, ali ne želim da radim bilo šta na brzinu. Lav će malo sačekati na batu i seku.
Postoji li nešto što vam je do sada kao majci teško palo?
– Imala sam nedavno „vatreno krštenje“ kao roditelj, kada se Lav na moru razboleo. Bila sam prestravljena zbog njegove visoke temperature koja je kod dece veoma opasna. Brže-bolje sam se vratila u Beograd jer mi je ipak lakše kada sam na svom terenu. Biti majka je divan posao, ali i vrlo težak. Ako želite da od tog deteta napravite dobrog čoveka, morate da budete stalno uz njega. Da mu budete oslonac uvek kad misli da će pasti, da strepite nad njim, ali da ga ipak pustite da misli da je sve sam uradio. Lav je sada mali, ali ja tri puta razmislim kad sam stroga prema njemu. Ipak su i oni ličnosti od dana rođenja. Stalno strahujem da u tom smislu ne utičem loše na njega.
Koliko se rad u novoj sezoni emisije „Trenutak istine“ promenio u odnosu na prošlu? Čini li vam se da ste se bolje uhodali i da ste spremniji u novoj sezoni?
– Ušla sam potpuno u sistem, pa će mi utoliko biti lakše. Iako na emisiji „Trenutak istine” radi čitava “mašinerija“, svi smo povezani i odlično funkcionišemo, pa je lako i lepo raditi. Novo je to što smo sa promenom imidža televizije “Pink” dobili i novu produkcijsku podršku, pa je sada sve još preciznije. Ja uživam dok radim ovakvu emisiju, mada će neki čitaoci sada pomisliti da je to nemoguće, ali jeste. Uvek sam bila dobar slušalac, i ljudi su mi se poveravali. Inače, oduvek sam volela da razgovaram sa “običnim” ljudima. Osim toga, naučila sam kako da u situacijama koje su pune emocija zadržim pribranost i ostanem profesionalac. Čini mi se da sam postigla ono što mi je bilo važno, a to je da nikad ne sudim, ali da uvek budem čovek i da bar lepim rečima pohvalim i onoga ko je zastranio i učinio lošu stvar ukoliko se kaje i ukoliko je došao da to celom svetu kaže. Ako sam uspela da pošaljem i neku dobru poruku, onda nema veće potvrde za moj posao.

Piše: Nadežda Jokić
Foto: Andreja Damnjanović

Više o temama: