Neda Ukraden: Ne žalim što pored sebe nemam muškarca

neda ukraden 3

Pevačica blistave karijere Neda Ukraden plenila je energijom još na svojim muzičkim počecima. Danas, četiri i po decenije kasnije, i dalje zadivljuje optimizmom i dobrom energijom koju crpe iz njene mnogočlane porodice. Kada joj je jedinica Jelena, koju ima iz braka sa rediteljem Milanom Bilbijom, pre dve godine podarila bliznakinje Aleksandru i Nedu, legenda jugoslovenske muzike ponosno je isticala da je najsrećnija žena na svetu. Uz uspešnu karijeru i privatni porodični biznis koji vodi, Neda je tada dobila i ono o čemu je celog života maštala, kuću punu dečje graje. Pre skoro četiri meseca srećna porodica koja živi u dupleksu na Banovom brdu obogaćena je dolaskom novog člana, unuka Dušana. Tridesetčetvorogodišnja Jelena, ekonomista po struci, sinu je ime dala po svom dedi Dušanu, koji je prvi otkrio pevački talenat starije kćerke Nede, za koju je svojevremeno ispričao da je već kao petogodišnjakinja odlično pevala sevdalinke.
Dok je u svojoj bogatoj biografiji nizala poslovne uspehe Neda je često naglašavala kako žali što nije imala veću porodicu. Danas je ponosna na kćerku koja je rodila troje dece i ispunila joj najveću životnu želju. Nedin zet, biznismen Predrag Minović, supruzi Jeleni pruža nesebičnu podršku u odgajanju troje mališana, kao i u vođenju dečje igraonice, koju su otvorili samo nekoliko dana pre Dušanovog rođenja.
Srećna porodica ekskluzivno za magazin “Hello!” predstavlja novog člana porodice koji će 26. aprila napuniti četiri meseca. Tokom uskršnjih praznika pozirali su u beogradskom domu koji odiše toplinom i harmoničnim odnosima.
Brojne nagrade koje je velika muzička zvezda osvojila u karijere ništa joj ne znače u poređenju sa najvećim životnim dostignućem, njenom porodicom, koja broji šest članova, a pevačica ne isključuje mogućnost da se u budućnosti i uveća.

Kakva je Dušan beba?
– On je toliko miran da prosto ne možemo da poverujemo. Njegove sestre su bile življe, daleko nemirnije u njegovom uzrastu. Divna je beba i ne oseća se da je u kući, oglasi se kad je gladan ili kad mu je dodijalo spavanje. On je naš ljubimac, prosto sam zaljubljena u Duleta, on je muškarac mog života.

Na koga liči?
– Nosić i usta ima na Ukradenove, a gornji deo lica nasledio je od Jeleninog oca. Ima nešto i od Minovića, ali u svakom slučaju ima od koga i da nasledi nešto lepo.

Kako su unuke Aleksandra i Neda reagovale na Dušanov dolazak?
– Mi smo ih malo pripremali za Dušanovog dolazak na svet, ali one su još male da to razumeju. Aleksandra ga više tretira kao igračku, a Neda ga je prvih mesec dana ignorisala, da bi mu potom prišla i održala lekciju, na nekom svom jeziku. Pravila je takve pokrete i imala intonaciju da je otprilike to zvučalo kao da mu kaže: “Slušaj ti, mali, mi smo ovde bile carice, a sad si ti došao da budeš glavni, ali moraš da znaš da smo mi to i dalje”. Pričala je tako desetak minuta, a onda ga je na kraju pomilovala po glavi i rekla: “Dobro, ti si naš brat i mi te volimo”. I tako se to lepo završilo.

Vaš dom je ispunjen dečjim žagorom.
– Jeste, i ja sam presrećna zbog toga. Toliko sam želela da se dom ispuni dečjom grajom, da mi ne smeta ni kada plaču ni kada skaču po kući. Jedino mi smeta što nemam više vremena za njih, jer mnogo radim. Izašle su mi dve nove pesme, učestvujem i na “Pinkovom” festivalu i sada su u toku promotivne aktivnosti, pa sam često odsutna. Volela bih da sam češće sa njima i da mogu više da pomognem Jeleni.

neda ukraden 4

Kako reaguje na bakin glas?
– Mnogo volim da ga uspavljujem. Milujem ga po kosi, pa mu pevam nešto lagano i tepam mu dok ne zaspi.

Na koga liče unuke?
– Strašno se menjaju. Kada se rodila, Nedica je bila preslikana majka. Imam neke Jelenine slike iz detinjstva, koje su uglavnom ostale u Sarajevu, na kojima mnogo podseća na nju. Međutim, sada je Neda preslikani otac, a videćemo kako će biti kroz neko vreme. Obe su nasledile i od Bilbija, familije Jeleninog oca, i od Minovića, a i od mene, i mislim da je to vrlo lepo.

Pored troje male dece, Jelena ima mnogo obaveza vezanih za vođenje dečje igraonice. Imate li pomoć u čuvanju mališana?
– Imamo našu gospođu Radu, koja je sa nama u kući i pomaže nam, ali ipak najveći deo tereta ostaje na Jeleni i njenom suprugu Predragu, pa i meni koliko stignem da im pomognem.

Da li se vaš odnos sa Jelenom promenio otkad je i ona postala majka?
– Mi smo prevashodno prijateljice. Ona mi je neverovatan prijatelj, saveznik i podrška, kao i moj zet, a i ja njima.

Traži li od vas savete o majčinstvu?
– Mislim da se majčinstvo ne može naučiti. Taj osećaj ti da priroda. Iznenađena sam koliko je Jelena kroz odgajanje dece pokazala svoju zrelost. Ona je bila divno dete, dobar đak i kćerka, ali me je iznenadilo koliko je dobra majka. Volela je da izlazi sa društvom, da putuje i ide u provod, a onda se ispostavilo da je ta opuštena devojka vrlo savesna, odgovorna, brižna i požrtvovana majka i svi koji nas poznaju dali su takav komentar. Ja sam zaista ponosna i zadivljena. Deca začas izrastu pred tvojim očima i od deteta postanu odrasle osobe. Ta njena transformacija me je prijatno iznenadila.

neda ukraden 2

Priželjkujete li još unuka?
– Imamo osam mesta za trpezarijskim stolom, sada je popunjeno šest, tako da ima mesta još za dvoje. Možemo mi da privučemo još stolica ukoliko bude potrebno.

Kako se u vašem domu proslavlja Uskrs?
– U našem domu često se nešto slavi i povoda za svečani ručak je mnogo.

Pomažu li vam zet i kćerka u kuhinji?
– Peca ne kuva, ali je tu da pomogne u nabavci namirnica, a Jelena je potekla iz porodice u kojoj su svi odlični kuvari. I moji otac i majka, kao i ja, a i Jelenin otac i tetke po očevoj liniji, svi su vrsni kuvari, tako da je mogla da nasledi mnoge kulinarske veštine, a posebno sklonost ka uživanju u jelu. Mislim da se to po nama i vidi, jer uvek pokušavamo da skinemo koji kilogram viška.

Poštujete li praznične običaje?
– Nastojimo da ispoštujemo običaje, ali se najviše od svega trudimo da svakog dana nađemo povod za slavlje i da ga pretvorimo u praznik. Ne mora tu da bude obilje hrane, niti bilo kakav luksuz. Uvek se može naći prostora za neko iznenađenje i lepo serviran sto i kolačiće za decu. Toplina zajedničkog ručka i večere znači mnogo za svaku proodicu.

Spomenuli ste osam mesta za stolom. Poželite li da na jednom od njih sedne vaš partner?
– Naravno. Svako želi da pored sebe ima srodnu dušu, koja će vam pre svega biti prijatelj i saveznik, sa kojom ćete deliti lepe i manje lepe trenutke, sa kojam ćete da delite interesovanja i razmišljanja, da ponekad izađete zajedno. Nadajući se da će mi se to kad-tad desiti, ja u međuvremenu živim vrlo lepo i srećno. Priželjkujem to u svom životu, ali ne gledam u zvezde i pitam se kada će taj neko da naiđe. Ne želim da po svaku cenu izbegnem da budem sama, jer pored toliko publike, prijatelja i porodice to nikada nisam bila, to je nemoguće. Jasno je da u ovim godinama ne očekujem da mi se neko desi preko noći, ali priželjkujem jedno nežno prijateljstvo.

Koliko je slava stajala na putu vašoj emotivnoj sreći?
– Zbog posla kojim se bavim često sam odsutna, izložena mnogim pogledima, pisanjima medija, koji nekad umeju da budu zlonamerni i neugodni, a malo je muškaraca koji mogu da se nose sa svim tim. Mom bivšem suprugu, Jeleninom ocu, nije prijala moja slava iako je bio televizijski reditelj i čovek iz branše. On je razumeo da sam ja pevačica, ali jedno je znati da ti žena snima pesme i da puštaju njene snimke na radiju i televiziji, a drugo da je često odsutna i ide na turneje koje traju četrdeset dana. To su činjenice koje malo ko može da prihvati i one apsolutno uništavaju vezu.

Jeste li nekada zažalili zbog toga?
– Zbog moje profesije emotivna ispunjenost bula je prineta na žrtveni oltar, međutim, moj život je maksimalno ispunjen. Ne osećam žal što pored sebe nemam muškarca, jer mi je dan ispunjen porodicom, poslom i nekim privatnim aktivnostima. Bila bih grešna kada bih se žalila zbog nečega. S druge strane, loše bi bilo da pored sebe imam čoveka koji me sputava i spočitava moj način žviot, zahteva da se pravdam ili menjam. Ovakvim životom stekla sam slobodu za koju sam se teško izborila, imam predivan život koji živim u svojim zrelim godinama punim plućima.

neda ukraden 1

Često ste izjavljivali da ste želeli veliku porodicu. Da li je i Jelena priželjkivala brata ili sestru ili je uživala u činjenici da je jedinica?
– Ja sam bila ta koja je plakala što je ona jedinica, a Jeleni to ni najmanje nije smetalo, naprotiv. Uvek je oko nje bila gomila dece, i dok smo živeli u Sarajevu, pa u Tivtu, a onda i u Beorgadu. Uvek je pred našom kućom i u njoj bilo mnogo dece. I danas su oko nje njeni prijatelji. I sada kada se porodila nastavili su da se druže, što je meni predivno. Ja sam uvek patila kao jedinica i možda je to jedan od razloga što sam počela da se bavim ovim poslom, jer imam publiku i tu sam pronalazila društvo koje mi je uvek nedostajalo.

Posle razvoda od supruga sami ste odgajali kćerku. Koji period pamtite kao najteži?
– Njen pubertet, definitivno, tada sam bila očajna. To je bilo u vreme devedesetih, kada je grad bio pun kriminalaca, a dete u godinama kada hoće da izlazi. Bile su to najgore godine za odrastanje i za život u Beogradu, odnosno Srbiji. Nije bilo mobilnih telefona, pa sam ostajala budna do kasno i čekala da se vrati. Moj otac bi je odvezao u diskoteku i čekao je tamo da je vrati kući, i uvek je govorio: “Neću da mi Jelena stopira, niti da je bilo ko vraća kući”. Roditelji su mi tada bili nesebična podrška.

Dakle, brinuli ste se, ali joj ništa niste branili?
– Najveća je greška detetu u pubertetu reći “nemoj” i “ne smeš”, jer će ono napraviti to što je naumilo na koji god način. Nastojala sam da joj ukažem na stvari koje su potencijalna opasnost. Uvek sam insistirala na tome da dom treba da doživljava kao prijateljsko mesto, a ne da iz njega beži kod drugarica ili po tuđim kućama. Govorila sam joj da dovede kući koga god želi, drugarice, drugove ili dečka. To nije bila zabranjena tema. Pubertet nosi i fazu strašnih zaljubljivanja i simpatija i dete treba da bude opušteno, a ne u grču da se krije i pravi gluposti i poverava se drugaricama i njihovim majkama. Sve bi trebalo da podeli sa najbližima, tome sam je učila od najranijih dana.

Da li je tačno da ste u vreme rata želeli da usvojite dete?
– Tačno je. To su bile tri devojčice iz Krajine, jedna iz Dvora na Uni, a druge dve iz Knina. Njihove majke to nisu dozvolile, nijedna majka se ne odriče svog deteta, ali sam im pomagala tokom rata i kasnije. Razmenile smo kontakt-adrese i one su godinama dolazile kod mene da se pohvale uspehom u školi. Bila sam mnogo ponosna na njih.

Sada imate predivne unuke, a bliznakinje posebno vole bakinu muziku.
– I Aleksandra i Neda igraju uz moje pesme i obožavaju da gledaju moje spotove. Mislila sam da će im ovi moderni ritmovi biti interesantniji, ali najdraža im je pesma “Zora je”. Aleksandra ima sluha za muziku, već sa godinu dana počela je da pevuši i da lovi tonove. Često mi traže da im pustim neku određenu pemu ili spot, onda ih ja pitam ko im to peva, a one kažu “baba”, ali pokažu babu na ekranu. Još ne mogu da spoje nas dve u jednu osobu.

Koja baka im se više dopada – ona na ekranu ili ova u kući?
– Vole one obe babe, ali kada se ja kod kuće doteram za nastup, stanu pored mene pa gledaju haljinu koju sam obukla, posebno vole ako su po njoj neke šljokice, pipkaju ih i nameštaju. Posebno vole štikle, a šminku obožavaju, prave su babine naslednice.

Neda Ukraden_IMG_2409
Intervju: Deana Đukić, Life Content
Foto: Mirko Tabašević, Life Content
Stilista: Stefan Orlić
Šminka: Dušan Rajković, 063 / 882 – 96 – 53
Dekoracija: „Coin Casa“ i „Idealan poklon“

Više o temama: