Dragan Nikolić: S radošću se seća prošlosti i otkriva planove

Doajen srpskog glumišta Dragan Nikolić nakratko je prekinuo odmor sa suprugom Milenom Dravić na Crnogorskom primorju da bi kao počasni gost uzeoučešće u manifestaciji „Dani Danila – Bate Stojkovića“ koji se održavaju u Vrnjačkoj Banji. Budući da prošle godine zbog problema sa leđima i reumom nije mogao da se odazove pozivu domaćina poznate banje, ove godine proslavu u čast Batinog rođendana nije želeo da propusti.
– Nimalo mi nije bilo teško da na samo jedan dan dođem u Vrnjačku Banju i da se zajedno sa poštovaocima Batinog lika i dela sećam njegove glumačke i ljudske veličine. Odmor je obično dosadan. Nažalost, prošle godine zbog mog lošijeg zdravstvenog stanja, reume koja ide s godinama, tu manifestaciju sam morao da propustim. Sada se, na moju sreću, znatno bolje osećam. Bata je bio veliki glumac i čovek. Legendarne su bile njegove proslave slave Sveti Nikola. Ukoliko si bio pozvan, ni po koju cenu nisi mogao da izostaneš, makar ležao u bolnici, tog dana si morao da izađeš. Opravdanja nije bilo, završavao bi na crnoj listi. Divno smo se družili. Branimir Brstina i ja smo ga najčešće imitirali, a onda je on tražio da se gosti utišaju. Obožavao sam da zauzmem fotelju u njegovoj sobi, koja je bila njegov tron, onda bi se on malo nakašljao, a kako ja ne bih reagovao, rekao bi ljutito: „Diži se, magarče, to je moja fotelja“. Najbolje gurmanluke, posne i mrsne, spremao je lično Bata. Sećam se, jednom prilikom kada smo se nas dvojica nešto sporečkali, pa se nismo videli nekoliko meseci, on se ni od kuda pojavio na mojim vratima sa pečenim jagnjetom u rukama. Nema više takvog druženja – započinje razgovor za magazin „Hello!“ Dragan Nikolić.
– Posebno je „Atelja 212“ bio poznat po svom bifeu gde su se dešavale bolje i lepše stvari nego na sceni. Tu su sedeli i Borislav Mihajlović, Danilo Kiš i drugi umetnici koji su bili dramaturzi, a koje smo sa velikim divljenjem gledali. Toga više nema u pozorištu. Što je najvažnije, glumac ne može posle predstave da ide kući. Nije to pitanje neke misterije, na primer da ne može da izađe iz uloge, nego glumac ne može lako da se standardizuje. Treba mu malo oduška da bi mogao da uđe u nešto novo. Za razliku od filma ili serije više ne prihvatam nove uloge u pozorištu. Kažu ljudi pozorište je umetnost, a film je tehnika. Ne slažem se sa tim, jer se na platnu više vidi greška u krupnom planu nego na sceni. Nove uloge ne prihvatam u pozorištu, jer ta procedura traje, moraš da se skidaš, oblačiš, šminkaš i to može da traje pet godina. Film ili televizija su takvi da jednom uradiš posao, skineš šminku, pozdraviš se i završio si – kaže popularni umetnik, ističući da se mladom ekipom glumaca na Tenerifama odlično proveo. Razmišlja da uskoro počne da snima dokumentarni film.
– Odavno imam na umu ideju: da pravim filmsku monografiju. Odlučio sam da idem obrnutim putem. Obično se to napiše, pa se onda slikom zabeleži. Ipak sam mislio da najpre snimim, pa da od toga napravim knjigu. Na ovom projektu bih se prvi put oprobao kao reditelj jer, normalno, najbolje poznajem sebe – kaže Nikolić. Na pitanje da li je sakupljao i sačuvao fotografije, snimke, novinske članke u vezi sa njim i njegovim radom, uspešan umetnik odgovara:
– Ne mogu da kažem da sam prezadovoljan. Svi mi, dobitnici nagrade „Pavle Vuisić“, dobili smo po jednu monografiju, i to je nešto. Nikada nisam skupljao moje fotografije ili novinske članke, to su činili moji roditelji. To još radi moja mama, ali ređe. Neki fanovi su mi slali poštom određenu dokumentaciju. Našlo bi se tu svašta.
Za razliku od njega koji radi punom parom – glumio je u seriji „Jagodići“, drugom nastavku filma „Montevideo, Bog te video“ – njegova supruga, legendarna Milena Dravić odmara se od posla. Leto provodi u jednom malom ribarskom selu, gde su ona i njen suprug, pošto su prodali kuću u Rosama, kupili plac.
– Milena je celo leto na moru. Ona obožava da boravi tamo, da pliva i da zida. Ona je glavni projekt-planer i majstor – sa osmehom ističe šarmantni glumac koji kaže da mu prija što čuje da mlađe generacije rado gledaju reprizu serije „Otpisani“ u kome je on igrao jednu od glavnih uloga.
– „Otpisani“ su napravljeni u holivudskom maniru, vrlo ozbiljno. Jedan taksista mi je pričao kako njegov petogodišnji sin gleda „Otpisane“, ali mu nije jasno zašto ovi pucaju u one druge. Novi klinci ne znaju ko su Nemci, a ko su es-esovci, šta je Gestapo i slično, ali se gleda. Ja sam bio „ružno pače“ a Voja Brajović lepotan – završava sa osmehom Dragan Nikolić. Naravno, mi se ne slažemo sa njegovom konstatacijom.

Piše: Jelena Popović

Više o temama: