Doris Dragović: U životu se ne osvrćem na ružne stvari, jer zlo nije ni jače ni brojnije, samo je bučnije

unnamed

Ne pamti se kada su nastupi nekog pevača u Srbiji podigli toliko prašine kao što je to proteklih nedelja bio slučaj sa Doris Dragović. Dok su jedni čekali u redu da je vide, drugi su osuđivali njen dolazak, a koncertima u Beogradu i Novom Sadu prethodila je i izuzetno negativna medijska kampanja tokom koje su javnosti servirane razne informacije. Međutim, hrvatska pop zvezda nije se obazirala na priče jer je bila potpuno koncentrisana na nastupe u „Areni“ i „Spensu“, kojima je izuzetno zadovoljna.
To je bilo nešto predivno, to su bili nezaboravni susreti sa ljudima koji su ljubav uzvraćali ljubavlju. Loše stvari ne mogu da objasnim, a posle svega nemam ni potrebu. Živim tako da se ne osvrćem na bilo šta ružno, jer zlo nije ni jače ni brojnije, samo je bučnije. To treba pustiti, okrenuti glavu i otići svojim putem. Uvek iste strukture donose poruke besa naspram nečijeg uspeha – kaže Doris i dodaje da se još nisu slegli utisci posle susreta sa raspoloženom publikom, koja je s njom uživala u sjajnoj atmosferi i pozitivnoj energiji. Popularna Splićanka pružila im je zaista sve od sebe. Za Hello! je izjavila da je presrećna i da još ne može da objasni euforiju koja je zavladala istog trenutka kada je izašla na scenu.
Ja sam, jednu rečju, ushićena. Ako bih pokušala da te emocije pretopim u reči, one ne bi bile dovoljne. Ja bh još malo sanjala, još malo živela na tom oblačku koji sam dobila na poklon od Novog Sada i Beograda. Dogodilo se neko čudo, a čuda se ne tumače. To je nešto što prevazilazi kapacitete mog kiseonika, snage, mogućnosti. Pređena je granica, a kada ona jednom pukne, onda možeš sve.
Poredeći novosadski nastup sa koncertom u Beogradu, objasnila je da je svaki bio savršen na svoj način.
Ovde sam imala više mogućnosti da uživam u onom što najviše volim, a to su intima, komunikacija, kontakt. Bili smo jedno i osećala sam se kao kod kuće. Tako je bilo i u „Areni“ jer nam je onaj divni megaprostor omogućio širinu, kao da smo svi zajedno uronili u more i pustili da nas nose talasi. Čula sam šaljive povike iz publike: „Pevaj, čekali smo te dvadeset pet godina!“ Ta želja nije bila samo njihova, već i moja, nešto nezadrživo što smo svi toliko dugo nosili u sebi. I sada, kada se napokon ostvarilo, jasno nam je da se više ne može zaustaviti. Znam da pripadam tim ljudima. Ta pripadnost je obostrana, i zato ću uvek i sa puno srca uzvraćati emocije – rekla je Doris, otkrivajući da su u planu novi muzički projekti, a svakako i novi susreti sa ovdašnjom publikom.

Tekst: Snežana Ilić

Više o temama: