Branko Đurić Đura: Ozbiljni šeret u novoj ulozi

Branko Djuric Djura

Starije generacije ga pamte po urnebesnim skečevima u televizijskom serijalu “Top lista nadrealista”, a mlađi po odličnim filmskim ulogama i saradnji sa Anđelinom Džoli. Glumac, muzičar, scenarista i reditelj, Branko Đurić Đura ove sezone pojačanje je šou programa “Tvoje lice zvuči poznato” na “Prvoj” televiziji. Ovaj izazov ostvareni umetnik prihvatio je nakon što je njegova supruga i koleginica Tanja Ribič bila deo slovenačke verzije istog takmičenja, a nema sumnje da će svojim dosetljivim opaskama nasmejati čitav auditorijum. Najverniji gledaoci biće mu sin Denza koji se, takođe, nedavno iz Sarajeva preselio u Sloveniju, a kao i kćerke Zala i Eli koje vole da daju svoje sugestije o učesnicima.

Šta je bilo presudno da prihvatite ulogu u žiriju šou programa “Tvoje lice zvuči poznato”?
– Znao sam da će to biti zabavno iskustvo i prihvatio sam izazov.

Koliko su vam kao glumcu imitacije zanimljive i izazovne?
– Imitacije baš i nemaju mnogo veze sa glumom, ali je svakako jako zanimljivo kad je neko dobar u tome. Sam nisam neki imitator i divim se kolegama kojima to ide od ruke. Retko se “usudim” da bilo koga imitiram, ali “iza četiri zida”, i to se dogodi. Uglavnom su to neki domaći pevači.

Hočete li biti strogi prema takmičarima?
– Ipak je to samo zabava i takmičari su naše kolege. Biću pravedan, ali strog sigurno neću.

Vaša supruga je bila član žirija u slovenačkoj verziji tog šou-programa. Jeste li pratili taj šou i da li vam je dala korisne savete?
– Pratio sam šou u Sloveniji i uživao sam u Tanjinim komentarima. Ona je bila član žirija, ali i trener drame, i mogu da kažem da je bila odlična u obe uloge. Priznajem da će mi biti teško da joj pariram.

Radujete li se što ćete zbog ovog angažmana dosta vremena provoditi u Beogradu i hoće li neko od vaših članova porodice dolaziti sa vama?
– Imam mnogo prijatelja u Beogradu i sad ću konačno imati dovoljno vremena da im se svima posvetim, što me raduje. Kada su u pitanju članovi porodice za sada još ne znam ko će i kada dolaziti, ali za dvanaest sedmica koliko traje šou, sigurno će neko od njih putovati sa mnom.

Koliko je vašim kćerkama interesantan ovaj šou?
– Mlađoj Eli je sve to beskrajno zabavno, dok Zala već ima ozbiljan i profesionalan pogled na sve to.

Kako najradije provodite slobodan dan sa porodicom?
– Najviše mi prija kada svi zajedno otputujemo negde na more.

Vaša starija kćerka je već imala javne muzičke nastupe i snimila svoje pesme. Da li nekada u tome traži savet od vas?
– Zala je jako samostolna osoba i to nas kao roditelje raduje. Kada su u pitanju saveti, uvek smo tu za nju i spremni da joj ih damo, ali retko to traži od nas.

Ona je ovo leto samostalno provela u Njujorku, da li vam je bilo to prvo odvajanje i kako ste to podneli?
– Već je odlazila u Njujork sa prijateljicama, ali sada je prvi put išla potpuno sama. Naravno da smo se brinuli, ali tamo imamo dosta prijatelja, pa je bilo jednostavnije sve to podneti.

Da li je Zala uzor vašoj mlađoj kćerki Eli?
– Naravno. Veoma je zanimljivo gledati ih kako, recimo, svako jutro na isti način stoje ispred ormara i biraju šta će obući za školu.

Više puta ste govorili da ste se svojski trudili da svoju decu odgovorite da krenu vašim stopama. Jeste li ponosni što se som opredelio za studije dizajna?
– Denza je uvek pokazivao sklonosti za ovaj moj posao, čak je i igrao glavnu ulogu u jednom slovenačkom filmu. Posle upisa studija dizajna, ipak je odlučio da studira fotografiju jer ga to mnogo više zanima.

Imate li često priliku da provodite vreme sa njim?
– On već dve godine živi u Ljubljani, jer je odlučio da u Sloveniji studira fotografiju tako da smo stalno zajedno.

Da li vam se život promenio od kada ste postali vegetarijanac i osećate li se bolje zbog toga?
– Ništa se nije preterano promenilo otkako sam vegetarijanac. Osećam se mnogo bolje samo zbog toga jer znam da zbog mene u zadnjih deset godina nije umrla nijedna životinja.

Jeste li se ispraksovali u pripremanju vegetarijaskih specijaliteta?
– Volim da kuvam vegetarijanska jela, ali za svoje ukućane nekad spremim i nešto sa mesom. Nismo svi vegetarijanci i upravo tu umerenost želim da potenciram. Mislim da bi pravilna upotreba mesa, recimo, dva ili tri puta sedmično, mogla da reši mnoge probleme na ovom svetu.

Šta vas čini srećnim i gde crpite entuzijazam?
– Srećan sam što mogu da živim od onoga što volim da radim i što sam okružen ljudima koje volim. Entuzijazam crpim u meditaciji koju često praktikujem.

Intervju: Ivana Nikolić, Life Content

Više o temama: