Aca Lukas: Nemam samo ono što nikada nisam ni želeo

sHobotphotography04

Pevač Aleksandar Vuksanović, poznat kao Aca Lukas, naredne godine slavi dve decenije od izlaska svog prvog solo albuma, a novi studijski CD najavljuje duetskom pesmom sa Svetlanom Cecom Ražnatović, sa kojom je godinama prijatelj. Nakon deceniju i po, popularni folkeri su ponovo ukrstiti glasove, a za pesmu „Pozovi me kad ostaneš sam“ snimljen je i spot, čija se premijera uskoro očekuje. U razgovoru za magazin Hello! četrdesetpetogodišnji pevač govori o nedavnoj hirurškoj intervenciji i dezinformacijama koje su tim povodom plasirane u medijima, ali i poslovnoj saradnji sa svojom suprugom Sonjom, sa kojom je u braku od 2010. godine. Poznat po tome da nema dlake na jeziku, Lukas govori o svom bračnom životu, četvorostrukoj ulozi oca, kao i odrastanju svoje dece, dvadesetčetvorogodišnje Miljane, devetnaestogodišnjeg Lazara i četrnaestogodišnjeg Andreja, koji nisu odrastali uz njega, ali je uvek bio tu za njih. Zvezda folk muzike iskreno kaže da je odlučan da razmazi najmlađu naslednicu, dvoipogodišnju Viktoriju, otkrivajući ko je od roditelja u kući dobar a ko loš policajac, čime ga je osvojila njegova lepša polovina, i na koji način se, uz titulu velikog zavodnika, brani od udvaranja žena na svojim nastupima.

Nedavno ste imali hiruršku interveniciju, koja je prema pisanju nekih medija obavljena po hitnom postupku.
– To je dezinformacija. Operacija je bila zakazana dva meseca ranije i nisam operisao sinuse, kako se pisalo, nego devijaciju nosa. Sve je prošlo u najboljem redu, sada mnogo bolje dišem i osećam se dobro jer mi je to, između ostalog, olakšalo i posao.

Pre operacije, sa Cecom ste otpevali duetsku pesmu, čija se premijera uskoro očekuje. Ko je inicirao ponovnu saradnju posle petnaest godina?
– Meni je iskrsla dobra pesma i odmah smo ušli u studio. Ceca i ja smo odavno pričali o tome, a sada se ukazala idealna prilika. Pesma je odlična, snimljen je i spot koji će za koji dan biti premijerno prikazan.

Snimili ste mnogo pesama u karijeri, ali ne i mnogo spotova. Zbog čega?
– To mi je najteži deo posla. Izuzetno mi to teško pada, jer zaista nisam ljubitelj glumatanja, ali to je sada trend, tako da ću morati da počnem da ih snimam.

Nedavno ste predstavili prvu kolekciju majica sa vašim potpisom. Kako se rodila ova ideja?
– Supruga i ja smo duže vreme razgovarali o tome, njena ideja je bila da napravimo kolekciju koaj će nositi moje ime, kao što rade svetske zvezde. Sonja je dizajnirala sve modele, a ja sam predlagao motive koji će se naći na majicama, o uzoru na ono što nosim na svojim nastupima, a po čemu sam prepoznatljiv.

Kako izgleda vaša poslovna saradnja?
– Isto kao i na svim ostalim poljima, sve se dogovaramo i kroz razgovor pravimo planove. Toliko smo slični, pogotovu u poslu, da sve što nam padne na pamet i što kažemo jedno drugom, odmah se pretvori u dogovor koji kasnije realizujemo.

Osim kolekcije majica, radite i na novim pesmama, a poznato je da ste zaljubljenik u rok muziku. Razmišljate li da nakon devet studijskih albuma sa folk pesmama snimite jedan sa rok numerama?
– Razmišljam o tome mnogo, ali ne želim da žurim. Sve u svoje vreme. Moram da kažem da se u poslednje vreme ponovo polemiše o tome kakva se muzika sluša na ovim prostorima, optužuju se neki ljudi da su uništili muziku, pa i čitavu kulturu naroda, a svugde u svetu su folk i pop muzika najpopularnije. Ne vidim razlog za paniku i za priču da je jedna vrsta muzike uništila neku drugu. To su obične gluposti, koje plasiraju samoprozvani stručnjaci koji pričaju o takozvanom turbofolku i njegovom lošem uticaju. Voleo bih da neko najzad objasni šta znači taj termin, jer su to obične gluposti.

Uvek ste jasno i glasno iznosili svoje mišljenje. Jeste li se nekada ipak ugrizli za jezik?
– Nikada. Ponekad kažem sebi, „možda nije trebalo to da kažeš“, ali se na kraju ispostavi da sam bio u pravu. Nikada ne govorim nešto samo da bih pričao, već imam dobar razlog i pokriće za sve što kažem, a pre svega povod. Postoji mnogo toga što mogu da kažem, ali nemam povod za to, i onda ćutim, ali kada me pitaju odgovorim bez ustezanja, jer na kraju krajeva iznosim svoje mišljenje, a na to svako ima pravo.

Delujete kao hladnokrvna osoba. Šta vam je poslednje nateralo suze na oči?
– Poslednja epizoda turske serije „Ezel“. Toliko me je potresla da nisam mogao da zadržim suze.

Dakle, i vi ste jedan od ljubitelja serija?
– Volim da gledam turske serije, ali za razliku od drugih, ja to i priznajem. I moje kolege ih gledaju, ali jedini ja to javno i kažem.

Pratite li i „Sulejmana Veličanstvenog“?
– Da, i to na internetu. Pratim svaku novu epizodu koja izađe i Sulejman mi je omiljeni televizijski lik. Tvrdim da su turske serije izuzetno kvalitetne i da su u rangu američke produkcije. Ne trošim svoje vreme gledajući gluposti, i za turske serije tvrdim da su izuzetno ozbiljni projekti.

Jeste li nekada poželeli da se oprobate u glumi?
– Bilo je ponuda i prilika, ali ja ne umem da se ponašam pred kamerom kao glumac. Probao sam da odglumim nekoliko scena u ulozi nekoga ko nisam ja, ali mi nije išlo. Zbog toga ne volim ni da snimam spotove, jer ne umem da radim ništa što nije spontano.

Ne krijete da vam popularnost izuzetno prija.
– Naravno da mi prija. Svako se bori da u onome što radi bude najuspešniji, a što ste uspešniji, to ste popularniji. Meni to jako dobro ide i ne planiram da se odreknem toga. Nema lepšeg osećaja od onoga kada izađete na scenu i zapevate ljudima koji znaju vaše pesme i koji cene ono što radite.

Na vašem profesionalnom, ali i privatnom putu, nailazili ste na mnoge izazove. Jeste li nekada razmišljali da odustanete?
– Nikada. Nisu to bili izazovi, već situacije koje se svima događaju u živtou. Ljudi ne kapiraju da u životu nije sve lepo. Nekad se desi i nešto loše, ali ti to shvatiš kao najnormalniju stvar koju ti je doneo život i nastaviš dalje. To je čitava mudrost.

Šta vas je u tim lošim situacijama motivisalo da nastavite da se borite?
– Želja za pobedom.

To je odličan šlagvort za priču o vašem angažmanu u svetu fudbala i mestu predsednika fudbalskog kluba “Bežanijska kosa“.
– U mladosti sam igrao fudbal, potom sam bio strastveni navijač, a sada se aktivno bavim timom za koji mislim da je odličan. U „Bežaniji“ su moji prijatelji, sportski entuazijasti i tu vidim priliku da napravimo dobru priču i da naša ekipa napreduje. Volim pobede i osećaj neizvesnosti dok gledam utakmice, a mislim da mi ovaj posao dobro ide.

Kako usklađujete obaveze?
– Sve stižem i opet imam slobodnog vremena. Koliko god da radim, uvek imam vremena i za druge stvari. Oni pevači koji kažu da je drugačije, budite sigurni da lažu. Smatram da sam kompetentan da to kažem, jer radim najviše od svih pevača i ako ja kažem da imam slobodnog vremena, onda je jasno da drugi pričaju bajke.

Kako se Sonji dopada vaš novi angažman? Da li zajedno odlazite na utakmice?
– Ne vodim je na utakmice, jer je sprot toliko interesuje da bi prvo poluvreme verovatno provela pogađajući koji su igrači našeg tima.

Vodite li svoje naslednike?
– Nisu još imali prilike da gledaju utakmice, ali žele da idu. Kada se škola završi, dolaziće sigurno.

Vaš mlađi sin Andreja bio je teniser, ali je odlučio da sportsku karijeru gradi kao fudbaler.
– Prestao je da igra tenis i posvetio se fudbalu. On i majka su sada došli da žive u Srbiju, pa ćemo videti kako će se to sve odvijati i sa njegovim životom i fudbalskom karijerom ovde. Možda će zaigrati i u „Bežaniji“, ali to ćemo još videti.

Igrate li vi fudbal rekreativno?
– Nedavno sam u jednoj emisiji gostovao sa Lepom Brenom i na pitanje da li se bavimo nekom fizičkom aktivnošću, ona je rekla da praktikuje jogu, a ja sam na to rekao da sam od joge spoznao jedino jogi dušek. Eto, toliko se bavim fizičkom aktivnošću.

U kojoj god emisiji da se pojavite pravite odličnu atmosferu. Jeste li razmišljali o tome da vodite svoj šou program?
– Voleo bih to. Uskoro će na Grad narodnoj televiziji biti prikazana emisija Veče sa Acom Lukasom i mislim da će to biti fantastična emisija. Voleo bih da imam svoj šou koji će se redovno emitovati, ali o tom po tom. Kao što sam rekao, vremena imam, tako da nije isključeno da poradimo ozbiljnije na toj ideji.

Važite za velikog zavodnika. Prija li vam taj epitet?
– Možda sam važio, ali više ne. Dugo sam u srećnom braku i želim da tako ostane do kraja života.

Udvaraju li vam se i dalje žene?
– Kada sam bio mlađi, možda sam to i primećivao, ali sada više ne. Verovatno da se to događa, ali nemam vremena da se time bavim. Najbolji odgovor je priča sa jednog od nastupa. Ljudi koji rade sa mnom i članovi obezbeđenja znaju da završavamo sa svirkom kada krene određena pesma, i dok smo je svirali, pitali su me da li odmah krećemo ili ostajemo u klubu još malo, a ja sam im na to rekao „Već smo otišli“. Da bi mi se udvarale druge žene, za to mora da se stvori prilika, a ja ne ostavljam prostora za to.

Koliko je Sonja ljubomorna?
– Sigurno da postoji ta doza ljubomore, koju svako ima, ali ona to ne pokazuje.

Koliko ste vi ljubomorni, s obzirom na to da je vaša supruga vrlo privlačna?
– Najbolje da imam ženu koju niko ne gleda. Šta će mi takva žena?

Pre nešto više od dve i po godine dobili ste kćerku Viktoriju. Pevate li joj uspavanke?
– Ne pevam joj uspavanke, ali zna nekoliko mojih pesama. Gledala me je dok sam gostovao u nekm emisijama i bila je zbunjena kako je tata u isto vreme i na televiziji i u dnevnoj sobi pored nje. Objasnio sam joj da sam pre toga izašao iz kuće da snimim emisiju i sada kad god izlazim, ona pita: „Tata, je l ideš u emisiju?“, i traži da ide sa mnom.

Da li vas ona i dalje ubeđuje da niste Aleksandar Vuksanović, već Aca Lukas?
– Za nju sam i dalje Aca Lukas, a ona kaže da je Viki Vuksanovićka. Vuksanovićka i nikako drugačije.

Da li vaša deca imaju drugačiji tretman zbog toga što im je otac poznat i da li uživaju neke privilegije?
– Svojoj deci sam uvek govorio da budu normalni ljudi i da se ne ponašaju kao deca Ace Lukasa, i mislim da sam u tome uspeo. Nikada nisam urgirao za njih, ni u školi niti na poslu. Imaju potpuno isti tretman kao i sva ostala deca, što mi je veoma bitno.

Koliko ste strog otac?
– Sa svom svojom decom imam prijateljski odnos, pun poverenja. Viktorija odrasta kraj mene, a sa drugom decom nisam proživeo njihovo odrastanje. Nisam bio mnogo u kući, ali sam im uvek bio otac.

Ne krijete da ste „slabi“ na najmlađu naslednicu.
– Viktoriju sam potpuno razmazio, sve joj dozvoljavam i baš želim da bude tako, da joj udovoljavam u svemu i da radi sve što poželi. Sonjina kćerka Sofija takođe živi sa nama, ona nam je velika pomoć. Potpuno je ravnopravni član porodice i ne postoji ni najmanja razlika između nje i Viktorije.

Ko je dobar, a ko loš policajac u kući?
– Ja sam dobar, a Sonja loš. Ona je stroga kao inkvizicija, a ja sam tu da ih branim.

Čime vas je Sonja osvojila?
– Upravo zato što je inkvizitor. Samo što ja nemam dobrog policajca pored sebe, pa nema ko da me brani.

Planirate li proširenje porodice?
– Ja to želim i nedavno smo pričali o tome, ali Sonja kaže da to sada nije najpametnije. Ali verujte mi da ću je ubediti uskoro.

Vaš odnos sa Sonjinim bivšim mužem, Sofijinim ocem i vašim kolegom Željkom Šašićem dugo je punio medijske stupce. Čini se da ste obojica spustili loptu.
– Nisam imao zašto da spustim loptu, jer je ja nisam ni dizao, i što se mene tiče tu nema nikakvih problema. Nas dvojica nemamo ni dobar ni loš odnos, jer naš odnos ni ne postoji i smatram da ne treba ni da ga bude.

U čemu je tajna srećnog i uspešnog života?
– Čovek treba da razmišlja o onome što želi da ostvari i da tome teži, a ne da to sanja. Treba biti realan. Ne može svako da ima sve u životu, ali svi treba da uzmu najviše od onoga što mu život nudi. Važno je da spoznaš gde su ti granice i bićeš jako zadovoljan ako ih dostigneš.

Postigli ste mnogo toga u životu. Postoji li nešto što ste želeli, a niste ostavrili?
– Sve što sam želeo ja sam i ostvario. Nemam privatni avion, ali nikada nisam ni želeo da ga imam. Ako budem poželeo, imaću i to.

Intervju: Deana Đukić, Life Content

Više o temama: