Igor Lazić Nigor o tragediji koja je ugasila “Montenigerse”: Nebojša je sada negde gore sa Gruom

Reper Nebojša Saveljić tragično je stradao na današnji dan 1999. godine, u saobraćajnoj nesreći na magistralnom putu Podgorica-Cetinje. Čuveni Nebo život je izgubio u 28. godini, u momentu kada je bio jedan od najpopularnijih muzičara na ovim prostorima, a vest o njegovoj pogibiji potresla je region. Nebojša je 5 godina pre smrti, tačnije 1994. godine, sa Nigorom osnovao “Montenigerse”, a hitovi koje su stvorili pevaju se i danas.

ATA Images

Na 20. godišnjicu Nebojšine smrti ekipa Telegrafa pričala je sa Nigorom, koji je prvi put izneo detalje o kojima nikada nije govorio.

Na početku razgovora pitali su ga šta obično čini svakog 31. oktobra.

– Nemam nikakave posebne rituale, 20 godina je jako dug period i čovek prosto posle toliko godina neke svoje emocije i osećanja duboko potisne u sebi. Razmišljam o tome, eto, toliko godina je prošlo, a izgleda kao da je bilo juče. Kad god ga se setim samo pomislim šta bi bilo da je on sada živ i kako bi to sad izgledalo. Sigurno bi bio čovek sa porodicom i imao bi decu, ali, eto, nažalost ga nema, sada je negde gore sa Gruom i verovatno se druže – priča čuveni Nigor sa setom u glasu.

Nigor se seća svake sekunde iz te 1999. godine, kada je saznao da je ostao bez najboljeg druga.

– Bio sam kod kuće kada sam saznao… Baš tu noć bili smo u jednoj diskoteci u Bečićima, a sutradan je trebalo da idemo da gledamo trke u Kotoru. Tu noć, negde oko 3 sata izjutra, ja sam polako krenuo kući ka Kotoru, dok su oni ostali da popiju još po jedno piće i da krenu nazad za Podgoricu. Ja sam stigao kući i ujutru negde oko 9 sati čuo sam komšinicu kako priča sa mojom majkom, koja je počela odjednom da kuka na sav glas – priča Nigor sa knedlom u grlu.

– Odmah sam izleteo i upitao šta se desilo. Komšinica mi je samo rekla: “Čula sam da je Nebojša poginuo”. Ostao sam u šoku i zapitao je: “Molim. šta pričaš to?”, “Ma, to je nemoguće!”. Momentalo sam uzeo telefon i pozvao. Javio mi se jedan naš drug zajednički koji je preusmerio pozive i samo mi je rekao: “Poginuli su svi, i Bato i Vanja i Nebojša…” . U tom trenutku nisam znao šta da radim od šoka, pa sam istrčao i trčao oko zgrade kao lud. Kada sam se malo sabrao pozvao sam prijatelje i otišli smo pravo u Podgoricu – seća se Nigor.

Kako kaže, i danas je u dobrim odnosima sa članovima Nebojšine porodice.

– I čujem se, i gledamo se, i kontakt sa njegovim sestrom i bratom nikad nije prestao, non- stop smo u kontaktu. Oni mene gledaju isto kao Nebojšu, kao člana njihove porodice – priča Nigor o njegovoj porodici.

Nigor se prisetio i njihovog uspeha, pa je prvi put otkrio da su imali šansu da naprave svetsku karijeru. Ipak, sudbina je imala drugačije ‘planove’…

– Mi smo tek izdali taj drugi album, u to vreme, a bili smo u vrhu popularnosti i nije nam bilo premca. Međutim, mi smo dobili ponudu da odemo za Kanadu da radimo kao rezident di-džejevi u jednoj diskoteci, ali to nije bila diskoteka kao ove današnje, gastarbajterske. Dobili smo i papire i sve, i planovi su bili da odemo za kanadu, pa za Ameriku, i Bog sam zna kakva bi naša sudbina bila. Samo se sećam njegove poslednje rečenice te noći koju mi je rekao: “Mačak, idemo za Kanadu, a onda ćemo ko zna gde završiti”. To je bila njegova zadnja rečenica, a ja sam ga samo potapšao po ramenu – završio je Nigor.

hellomagazin.rsBoško Karanović

Više o temama: