Goca Tržan i Ivana Peters: Tek sada se savršeno razumemo

Pre gotovo dve i po decenije Gocu Tržan i Ivanu Peters spojila je ljubav prema muzici koju su, svaka na svoj način, prezentovale kao članice jedne od najpopularnijih dens-grupa devedesetih “Tap 011”. Kada su na vrhuncu slave odlučile da napuste bend i da svaka nastavi svojim putem, postalo je evidentno koliko su im muzički afiniteti i profesionalni apetiti suštinski različiti. Dok je Goca samouvereno krčila solistički put u pop-vodama Ivana je osnovala novu rok grupu, simboličnog naziva “Negativ”. Ono što im je ostalo zajedničko jeste armija obožavalaca, koju su u najvećoj meri nastavile da dele.

U međuvremenu, osim razilaženja na profesionalnom planu, prekid se desio i u odnosu van scene. No, iako nisu bile bliske, život se na čudan način poigrao njihovim sudbinama, suočavajući ih sa neverovatno sličnim izazovima. U razmaku od samo jedne godine obe su postale supruge i majke, a bračni brodolom doživele su gotovo u isto vreme. Ti događaji podudarili su se sa ponovnim okupljanjem “tapovaca” povodom velikog koncerta u Beogradu. Tada su priznale da su ponovo slobodne žene, što se u Gocinom slučaju ubrzo promenilo. Vezu sa Radomirom – Rašom Novakovićem ozvaničila je pre dve godine, a odnos kakav ima sa sadašnjim suprugom za Ivanu je primer idiličnog partnerstva. Uoči ovog nastupa Goca i Ivana prvi put su pozirale zajedno sa ćerkama Sarom i Lenom, i u zajedničkom intervjuu potvrdile dugogodišnja nagađanja o nepomirljivosti sopstvenih karaktera. U iskrenom razgovoru priznale su da je iza njih period zatišja, kao i da je ponovni susret prouzrokovao novu energiju.

Šest godina kasnije, ženski kvartet u istom sastavu pozirao je za “Hello!”, a popularne mame otkrile su koliko im se za to vreme život promenio i koliko su postale bliske.

Ivana: Malo toga se promenilo, osim što su devojčice porasle.

Goca: I što smo mi ostarile.

Ivana: Ali, nemamo bore da to i dokažemo.

Družite li se često u ovom sastavu?

Goca: Što češće možemo, iako nas deca upravo cinkare kako nikad nemamo vremena. Zaista bih volela da se viđamo češće, da Sara i Lena spavaju jedna kod druge, ali Ivani i meni rasporedi se nikako ne poklapaju.

Ivana: Uskoro ćemo se konačno preseliti na Bežanijsku kosu, tu je prostor mnogo bolje organizovan, tako da ćemo moći da primamo društvo na spavanje i pidžama-parti.

Kakav je Sarin i Lenin odnos?

Ivana: Njih dve imaju neku energiju koja se pronalazi. Uživaju svaki put kada se sretnu.

Goca: Sada imaju slična interesovanja i mnogo više zajedničkih tema.

Koliko je teško pratiti ih?

Goca: Nije lako, naročito sada kada polako ulaze u pubertet. Prošli put kada smo se slikale sve četiri bilo je teško držati im pažnju, a sada su u fazi “ružna sam, neću da se slikam”.

Ivana: Svaka njihova faza nosi nove probleme.

Ivana, osim preseljenja koje ste maločas pomenuli, fokusirani ste i na novu pesmu.

Ivana: Za dvadeset i osam godina, koliko se bavim muzikom, nikada nisam sama snimila pesmu. Konačno sam to učinila, zajedo sa momcima iz Ateljea “Trag”. Muzika i aranžman su zajednički, tekst je moj, a uz sve obaveze uspela sam da snimim i spot. U bliskoj budućnosti očekujte promociju.

Kakvi su izgledi da vas dve konačno snimite duet?

Goca: Imamo ozbiljnu ideju da uradimo pesmu kao Goca i Ivana, ne kao “Tap 011”. Ideja postoji, a za realizaciju ćemo videti.

Ivana: Nas dve imamo neku našu priču i verujem da će takva pesma kad-tad biti urađena.

Možete li da zamislite Lenu i Saru u sličnoj priči kao što je bila vaša u “Tap 011”?

Ivana: Sara ima svoj bend u kojem su, takođe, dve pevačice. To se desilo potpuno slučajno.

Goca: Ništa nije slučajno u životu, ali Lena nikada ne bi mogla da stane na scenu, nije na taj način talentovana za muziku.

Kakva su im trenutna interesovanja?

Goca: Lena je fokusirane na “Instagram”, “followerse”, šminku, garderobu i muziku, koju, doduše, samo sluša. Nekad me prijatno iznenadi nekom pesmom, a nekad poludim kada čujem šta sluša.

Ivana: Sara voli da peva, da pleše, a što se “Instagrama” tiče fotografija je više interesuje u nekom umetničkom smislu.

Prvi zajednički editorijal snimile ste pre šest godina. Možete li da zamislite kako bi za šest godina izgledalo okupljanje istim povodom?

Goca: Lena će tada sigurno biti viša od mene za glavu, nosiće cipele broj trideset devet i biće u fazonu “Ma zašto me zoveš, uopšte ne želim da se slikam za tamo neke novine”.

Ivana: Sara će biti zaljubljena i poslednje što će želeti je da se pojavljuje u novinama i da na to gubi vreme.

Strepite li od trenutka kada će vam saopštiti da su se zaljubile i da imaju momke?

Goca: Ne spominjite mi to, ja sam po tom pitanju kao kerber. Radomir i ja smo se dogovorili da ćemo onog trenutka kada Lena bude imala dečka njemu uzeti bris iz nosa, napraviti DNK analizu i negde u mraku mu saopštiti da je praćen.

Ivana: To nije laka tema za roditelje, ali svakako mislim da bi trebalo da se zaljubljuju i odljubljuju. Volela bih da ne budu mnogo povređene, što je, nažalost, neminovno. Taj bol će ih formirati, jer bez njega neće umeti da prepoznaju šta je zaista lepo i vredno.

Razgovarate li često o majčinstvu?

Goca: Nas dve smo odrastale zajedno. Što sam starija, sa Ivanom sam, kao i sa svojom majkom, sve bliža. Imamo drugačije, zrelije teme, mahom univerzalne ženske: majčinstvo, partnerstvo, svakodnevni život… Nas dve smo preležale sve dečje bolesti, obe smo ostvarene i na tom nivou lakše komuniciramo, svesne sebe, svojih godina i onoga što želimo do života.

Ivana: Kao zrele žene lakše komuniciramo nego kada smo bile mlađe. Sve je mnogo lakše objasniti kada si u ovim godinama. Ostvaren si i samim tim rasterećeniji.

Trudite li se da na osnovu sopstvenog iskustva usmerite ćerke i možda sprečite da ponove vaše greške?

Ivana: Možemo mi njima da pričamo u nedogled, ali dok same ne iskuse i ne uvide suštinu svoje prirode, nikada do kraja neće shvatiti ono što im govorimo.

Kakva vam je roditeljska filozofija, delite li iste stavove i strahove?

Goca: Teško je danas biti pametan po tom pitanju. Stroga kontrola je neophodna. Evo, Lena dobacuje da to i primenjujem. Drištvene mreže su otvorile vrata različitim informacijama, ali i ozbiljnoj zloupotrebi dece. Skoro sam čula da su roditelji jedne devojčice jedva uspeli da je iščupaju iz kandži trgovaca belim robljem. Dopisivala se sa nekim za koga je verovala da je dečak njenih godina i zamalo otišla da se sa njim vidi. Veoma je važno biti upućen u svaki potez svog deteta. Imam uvid u sve što Lena radi.

Ivana: Razgovor je ključna stvar u našem odnosu. I toga nikada nije dosta. Sa decom je važno pričati o svemu, naročito o zamkama koje pre svega vrebaju sa interneta, kako bi same mogle da prepoznaju opasnost ili neprimeren sadržaj. Ne možemo da utičemo na ceo svet, ali na svoje dete svakako možemo.

Da li je teško postaviti im granice?

Goca: Veoma je teško. Vreme je drugačije. Činjenica da u ovim godinama imaju “Instagram” već je ozbiljno pomeranje granica u svakom smislu, ali tu dolazimo do dileme kako zabraniti nešto što koriste svi njihovi vršnjaci i na neki način ih iz toga izopštiti.

Ivana: Sve ima dobre i loše strane. Najvažnija stavka roditeljstva prema mom mišljenju je komunikacija – pričati, pričati i stalno pričati. To se, verujte mi, isplati. Sara je u razredu imala drugaricu koja se dopisivala sa starijim muškarcem koji joj je, između ostalog, govorio da izgleda kao Kim Kardašijan i slično. Sve sam prenela devojčicinoj majci, a Sara joj je rekla: “Bolje da te majka grdi nego da plače za tobom”.

Osim što razmenjujete iskustva o majčinstvu, koje su vam omiljene teme za razgovor?

Goca: Nama je seks uvek omiljena tema. U ovim godinama potpuno otvoreno možemo da pričamo o tome, kao i o svemu ostalom. Ivani sada tražimo muža.

Ivana: Sara odmah okreće glavu kada se pomene ta tema.

Koliko je to za nju osetljivo pitanje?

Ivana: Mislim da je još prilično osetljivo.

Goca: Ali to ne može da bude tako. Njena mama zaslužuje da bude srećna. Sara je, naravno, zauvek njena najveća sreća, nikada nikoga neće voleti više od nje, ali postoje emocije i delovi srca koje ona, nažalost, ne može da popuni. Za to je potreban muškarac koji će je gledati kao ženu. To je neka druga ljubav koja se ne meša sa majčinskom.

Ivana: Trenutno sam sama, ali ne i usamljena. Zaista se ne osećam tako. Uverena sam da ću jednog dana pronaći osobu sa kojom ću ispuniti svoj život kao što je Goca sa Rašom. Da budem opuštena, svoja, da delimo i dobro i zlo, da zajedno dočekamo starost.

U čemu su Goca i Ivana slične, a u čemu se suštinski razlikuju?

Goca: Nas dve smo bile idealan spoj, jer sam ja disciplinovana, maksimalno poslovna, dok je Ivana u ono vreme bila potpuno rasejana, pravi umetnik u oblacima. To je umelo da me izbaci iz takta, kao što je i nju verovatno nerviralo kakva sam ja. Ali mi smo tada tako funkcionisale. I danas smo iste, samo što drugačije gledamo na te naše osobine.

Ivana: Ja sam naše sličnosti i razlike uvidela retroaktivno. Kao mlade i lude devojke koje su živele na putovanjima i nastupima, neke stvari nismo mogli da razaznamo na pravi način. Tek kada se malo izmakneš, stekneš pravu sliku. Ono što sam u vreme grupe “Tap 011” volela ili što mi je smetalo kod Goce s vremenom je dobilo drugačiji oblik. Shvatila sam da, koliko god da smo drugačije, u suštini smo vrlo slične. Naše energije su potpuno različite, ali se slivaju u isti tok. Iskustvo te navede da shvatiš istinu. Goca je bila pravi vojnik. I tada je, kao i sada, pila samo đus i posle nastupa se pakovala i odlazila u krevet, dok sam ja večito pitala gde nastavljamo žurku. Danas ne pijem alkohol, ali sam i dalje nedisciplinovana, to je deo mene i moje prirode.

Jeste li ikada pokušavale da menjate jedna drugu?

Goca: Nikada. Dok smo pevale zajedno to je bila osetljiva tema. Bile smo dve mlade žene u bendu koje su “konkurencija” jedna drugoj, pri tom dva potpuna antipoda, i stalno je neko oko nas pokušavao da nam da do znanja kako je ona druga bolja. Kada si tako mlad, nemaš pravo da menjaš bilo koga, jer ni sebe nisi dovoljno svestan. Međutim, sada smo potpuno otvorene za razgovor i na tu temu, bez ikakve gorčine i otklona.

Ivana: I danas nam govore “Uvek sam više voleo Gocu” ili “Ti si mi uvek bila bolja”, a kamoli tada. Ta polarizovanost oduvek je postojala, ali je danas naša komunikacija potpuno drugačija. Za razliku od tog perioda, nemam problem da joj kažem baš sve što mislim, bez ikakve bojazni kako će ona shvatiti. Isto dozvoljavam i Goci. Nijednu njenu reč ne shvatam kao ubod u svoj ego ili nešta slično.

Ivana, u ispovesti koju ste svojevremeno dali za “Hello!” opisali ste kako se nosite sa zdravstvenim tegobama koje su eskalirale pre dve godine, kada ste doživeli srčani udar. Goco, kako ste reagovali kada ste saznali da je Ivani ugrožen život?

Goca: To je bilo jezivo, strašno sam brinula, ali se, na svu sreću, dobro završilo. Ivana je izuzetno ranjiva osoba i uverena sam da to što ju je snašlo nema veze sa fizičkim momentom, koliko je posledica njene energije i emotivnog statusa, konstantno nedorečenog. Mislim da ona mora sebeu potpunosti da ostvari emotivno da bi joj srce valjano radilo. To su te energetske čakre koje nam daju signale. Kada se neka od njih “razboli”, to se odrazi na naše zdravlje i najbolje govori šta nam u životu nedostaje. Ivana je satkana od emocija koje nikada u potpunosti nije spoznala i zbog toga mi je žao. Mislim da nju nikada niko nije upoznao do kraja, onakvu kakva zaista jeste.

Šta najviše volite jedna kod druge?

Ivana: Danas obožavam Gocinu otvorenost, što mi je nekada kod nje najviše smetalo. Smatrala sam da je isuviše ekstrovertna, na svoju štetu, što danas cenim i smatram vrlinom i hrabrošću.

Goca: Prema Ivani imam neki majčinski nagon. U nekim trenucima dolazilo mi je da je zadavim, a već posle nekoliko minuta grlila bih je i ljubila kao majka ludo dete. Bila je povodljiva i sklona da joj drugi nameću mišljenje. To je njena priroda, ona je Lavica, voli svoje, ali se utapa u okolinu. Onda u nekom trenutku “otkači” i sve naglo prekine. Kod Ivane mi se sviđa njena umetnička, tanana priroda, koja nije karakteristična za mene. Ja sam pragmatična, a ona od početka do kraja predana umetnosti.

Žalite li zbog nečega u vašem odnosu?

Goca: Bile smo mlade kada smo počinjale, rasle smo zajedno i na sve te naše različitosti gledale smo kao na ogroman jaz. U tim godinama svaka sitnica delovala je kao krupna stvar. Nije postojalo razumevanje. Međutim, u ovim godinama počneš potpuno normalno da se nosiš sa tim i da voliš tu osobu onakvu kakva jeste, bez obzira na sve njene mane. To dolazi sa zrelošću.

Ivana: Sa sadašnjim iskustvom naš odnos dobio je potpuno novu dimenziju, u kojoj vladaju razumevanje, poverenje i iskrenost. I to je najlepše što prijateljstvo može da da.

Deana ĐukićAndreja Damjanović

Više o temama: