Ekskluzivno za „Hello!“: Slađa Alegro predstavlila jednomesečnu ćerku Milu

Borba za potomstvo koju je godinama vodila 14. juna okončana je najvećom pobedom – pobedom života. Tog dana u beogradskom porodilištu “Narodni front” carskim rezom na svet je došla dugo željena Mila, a život Slađane Dragaš i njenog supruga Zorana dobio je potpuno novi smisao.

Strah i neizvesnost zbog dve neuspešne trudnoće, na sreću, nisu nadvladali nadu da će ovog puta sve biti u redu. I bilo je. Popularna pevačica, koja s punim pravom zaslužuje epitet “majka hrabrost”, konačno uživa u čarima dugo željenog roditeljstva.

Ponosna na veliki trijumf ljubavi i vere, Slađa Alegro ekskluzivno za “Hello!” predstavlja jednomesečnu ćerku Milu. U ušuškanom ambijentu porodičnog doma u Obrenovcu, ekipa našeg magazina uverila se da najmlađem članu porodice Dragaš ime i prezime savršeno opisuju karakter.

Na početku razgovora Slađa nam priča kako je protekao prvi mesec majčinstva:

– Neočekivano dobro. Kao da smo već imali decu. Osećaj je možda malo čudan, ali u najpozitivnijem smislu. Uživala sam tokom trudnoće, tako je i sada, samo na drugačiji način. Dobila sam još jednog najboljeg prijatelja sa kojim provodim vreme. U suštini, sve je isto, samo lepše i slađe.

’Kada smo došle kući, neizmerna sreća pomešala se sa tugom što neke osobe više nisu sa nama da zajedno podelimo ovu veliku radost’

Dakle, istina je da je najlepše biti majka?

– Sve radim po nekom unutrašnjem osećaju. Nesebično je obasipam ljubavlju i toplinom, i mislim da je to najvažnije. Slušam druge majke, od njih učim ono što ne znam. Dosta čitam, kako bih bila još bolja. Mislim da se dobro snalazim, a ono što sigurno znam je da ću se uvek maksimalno truditi.

Na koga Mila liči?

– Mila je ista njen tata. Neverovatno je koliko liče, čak na isti način pokazuje nervozu kad je gladna. Na vratu ima mali crveni beleg, takozvani rodin ugriz, baš kakav ima i Zoran. Fizički je “povukla” na porodicu Dragaš, mi Vujičići smo uglavnom plavi i pegavi, dok je ona tamne puti i kose. Na mamu će, izgleda, imati samo okice, ali ne bunim se ni najmanje. Neka bude sva na oca, biću presrećna.

Pristaje li joj ime ili je u ovom uzrastu ipak malo nemirna?

– Mila je zaista mila. Mirna je beba, voli puno da spava, na mamu. Još nema vike i galame, zadovoljna je, sita i uživa u ljubavi i pažnji koje joj pružamo. Zato i jeste tako dobra. Ni noću nema problema, poklanja nam i po šest sati sna, pa se šalim da sada više spavam nego dok sam nastupala.

Uživate li već u zajedničkim šetnjama?

– U šetnju smo krenuli čim je pedijatar rekao da je to u redu. Svaki dan obiđemo krug po našem Trgu, pa dok Mila spava Zoran i ja uživamo u kafi ili ručku. Ali, kod kuće nam je ipak najlepše.

Kakve emocije vam je probudilo rođenje ćerke? Osećate li neke promene?

Mila je dobila ime koje joj savršeno odgovara. Mirna je i voli da spava, na mamu, šali se Slađa. Za sada nema dadilju, oslanja se na iskustva drugih majki i stručnu literaturu. Nesebično je obasipam ljubavlju i toplinom, mislim da je to najvažnije. Sve radim po unutrašnjem osećaju

– Nisam se mnogo promenila, osim što sada brinem o još jednom biću koje zavisi od moje pažnje, ljubavi i nege. Neopisiv je osećaj kada vas vaše dete pogleda duboko u oči. Iako je još mala, oseća sve što se oko nje dešava. Ono što sada dobija odraziće se na kasniji život, zato se i trudim da budem što bolja i kvalitetnija osoba, kako bih mogla da joj pružim maksimum.

Kakva iskustva nosite sa porođaja?

– Slušala sam razne priče, od toga da je porođaj traumatičan, do toga da je osećaj predivan, ali sam se trudila da se distanciram i u glavi ne konstruišem nikakve slike. Želela sam da ga doživim na svoj način. Tako je i bilo. Svaki odlazak u bolnicu, čak i na najbenigniju intervenciju, neminovno nije prijatan, ali kada uzmete svoju bebu u ruke i čujete njen plač, na sve zaboravljate. Pred vama se otvaraju jedna sasvim nova vrata, novo poglavlje života. Moje iskustvo je više nego pozitivno, oko sebe sam imala vrhunske lekare i sjajan tretman u “Narodnom frontu”, gde imate istinski osećaj sigurnosti.

Osećaj kada sam je prvi put uzela u naručje ne može se opisati. Emocija koja se u tom trenutku rodi zauvek ostaje ukorenjena duboko u vama

Postoji li nešto što vam je, na dan kada ste Milu doneli na svet, ostalo u posebnom sećanju?

– Njen plač, njene oči, miris… Pamtim sve. Da vam ne pričam kada sam je prvi put uzela u naručje. To se ne može opisati. Svaka majka nosi neke svoje impresije, koje niko sem nje ne može da razume. Osećaj koji se u tom trenutku rodi zauvek ostaje ukorenjen duboko u vama. To je nešto samo naše, moje i njeno.

Da li je Zoran prisustvovao porođaju?

– S obzirom na to da sam se porodila carskim rezom, prisustvo supruga nije bilo dozvoljeno, ali je sve vreme, od porođaja do izlaska iz porodilišta, bio uz nas. To mi je mnogo značilo. Zoran je naš mir i sigurnost.

Sećate li se šta vam je rekao kada vas je prvi put video sa Milom u naručju?

– Nije bilo reči, njegove oči su govorile.

Kako se snalazi u ulozi tate?

– Zoran je divan suprug i uopšte se nije dovodilo u sumnju kakav će biti otac. Inače ume sa decom, što je sada posebno došlo do izražaja. Između Mile i njega rodila se ljubav na prvi pogled. Sve radimo zajedno, jedino je ja dojim. (smeh)

Opišite nam Milin dolazak kući.

– Bilo je veoma emotivno. Neizmerna sreća pomešala se sa tugom što neke osobe više nisu sa nama da zajedno podelimo ovu veliku radost. Moja mama, ujna, sestra i kume dočekale su nas sa predivnom porukom upućenom Mili, ceo stan bio je ispunjen cvećem i balonima. Ispoštovana je i tradicija, pa su „babine“ obeležene onako kako nalažu stari srpski običaji – mene je sačekala pogača sa crnim i belim lukom.

Zoranova i vaša borba za potomstvo trajala je godinama i ovog leta se, najzad, završila velikim trijumfom. Kakvu emociju vam je probudilo to saznanje?

– Kao da sam osvojila svet. U meni se rodila neopisiva snaga, osećaj neverovatne moći. Čini mi se da mi više niko ništa ne može.

Imate li pomoć oko bebe?

– Za sada uglavnom sve radimo sami. Kad baš zatreba pomoć, tu je moja sestra. Za dadilju još nema potrebe, nadam se da neće ni biti, jer smatram da je u ovom periodu za bebu najvažnije da bude uz majku. Ali ne bežim od te opcije ako bude bila neophodna.

Planirate li krštenje?

– Još nismo odredili tačan datumu, ali izvesno će biti kad Mila malo ojača. Krstićemo je u manastiru „Foča“, gde smo se njen tata i ja pre tri godine venčali.

Među kolegama imate veliki broj prijatelja, posebno žena, koje su s oduševljenjem dočekale vest o Milinom rođenju. Razmenjujete li savete i iskustva o roditeljstvu?

– Prijateljstva na estradi i te kako postoje, govorim vam iz ličnog iskustva. Izdvojila bih Seku Aleksić, koja je od početka moje borbe bila uz mene. Ona me je i podstakla da ne odustajem. Uvek je tu, i za savet, i za pomoć. Nas dve uistinu delimo i dobro i zlo.

Nedostaje li vam posao, razmišljate li o povratku na scenu?

– Razmišljam, naravno. Pevanje je moja velika ljubav, ali ovih dana me ispunjavaju neke druge stvari. Mila mi daje neku novu energiju koja mi je potrebna za povratak. Znam da ljudi koji me vole jedva čekaju da se to desi, ali takođe znam da mi ne zameraju što nešto duže odsustvujem sa scene. Bilo je krajnje vreme za pauzu i uživanje u majčinstvu.

 

Deana ĐukićLuka Šarac

Više o temama: