Dragana Mićalović: Nisam rođena za ovo vreme

Kada je oslove kao glumicu, oseti se najsrećnijom na svetu. A onda na trenutak utihne, svesna da sebe ne može da nazove tako, jer ne studira glumu. To što nije uspela da se “kvalifikuje” za Fakultet dramskih umetnosti, zbog čega je upisala studije kulture i medija, Draganu Mićalović, ipak, nije udaljilo iz “igre”. Posle uloga u serijama “Priđi bliže” i “Nepobedivo srce”, Dragana se priprema za rad na jednom horor filmu, a u njenu biografiju je upisana i sledeća referenca – rola u seriji “Zvezdara”.
Dragana je ovog puta tinejdžerka Dana, zvrk koji živi u nekom svom svetu, pomalo buntovnica koja razmišlja da li želi da postane žena ili ostane devojčica. Ona je, kako objašnjava Dragana, u nedoumici da li da uđe u radnju modernih cipela ili plišanih igračaka. Ne odvaja se od ogledala. U tome se razlikuje od Dragane, koja, koliko god brinula o svom izgledu, nema vremena da se satima ogleda. Spona između njih dve je to što su obe najmlađe, treće kćerke.
– Mnogo sam se obradovala kada sam videla da je Dana kao i ja – treće dete. To mi je pomoglo da je bolje iznesem, jer sam period u kojem je ona sada, ne tako davno proživela – kaže Dragana, ne krijući da je kao najmlađa kćerka bila mezimica, ali da joj se zbog toga ponekad činilo da nema jednu, već tri mame. Iako “Zvezdara” priča o Beogradu, a Dragana je iz Leskovca, oseća se, kaže, dovoljno kompetentnom da bude deo ove povesti.
– Beograd je grad u kojem sam sazrela, u kojem sam napravila bitne promene u svom životu. Uvukao mi se pod kožu i mnogo sam ga zavolela. Trenutno ne mogu da zamislim da živim negde drugde.
To što ste rođeni i odrasli u manjem mestu sada vam se čini kao prednost ili mana?
– Leskovac je moj grad, u kojem žive divni, vredni i iskreni ljudi. Tu sam odrasla i stekla prijatelje za ceo život. Drago mi je što sam odrasla u manjem mestu, jer se tu svi poznaju, pa sam imala mirno i sigurno detinjstvo. Kada sam se, posle mojih sestara, i ja preselila u Beograd na studije, roditelji su videli da nemaju više šta da rade u Leskovcu, pa su se i oni spakovali i odselili s juga.
Između Jelene iz “Priđi bliže”, Anđe iz “Nepobedivog srca” i Dane iz “Zvezdare” – najbliža vam je…?
– Zbog energije, razmišljanja, ponašanja pa i vremena u kojem je živela, definitivno mi je najbliža Anđa. Često čujem komentare ljudi da nisam rođena za ovo vreme. I to jeste istina. Obožavam Čehova, i dok čitam njegova dela, u glavi stvaram film kako bih ja izgledala, koji život bih živela da sam rođena u nekoj drugoj epohi. Volim da maštam, veliki sam sanjar i romantik, pa bih volela da se, makar kroz neku ulogu, vratim u to vreme i zavirim još malo u čari tog doba.
Jeste li se definitivno oprostili od studija glume?
– Žao mi je što nisam uspela da položim prijemni, jer je gluma moja prva i najveća ljubav. Bavim se ovim poslom i bez završenog fakulteta, ali bila bih srećnija, zadovoljnija i mirnija da studiram glumu. Više volim pozorište, a u njemu ne mogu da radim bez fakulteta. U poslednje vreme me mnoge kolege savetuju da obavezno ponovo odem na prijemni. Čak su se neki nudili da me spremaju. Mislim da bi mi ova godina bila poslednji voz za to, ali i ako odlučim da odem, uradiću to sama, bez ičijeg znanja. Želim da poštedim svoju porodicu ponovnog stresa. Šta god bilo, fakultet za kulturu i medije ću svakako završiti, jer sam ga zavolela i dopada mi se rad profesora.
Vaš talenat – pevanje, koji ste negovali i u srednjoj muzičkoj školi, trenutno “miruje” ili razmišljate da ga ozbiljnije “iskoristite”?
– Muzika je, uz glumu, jedna od vrlo važnih stvari u mom životu. Ne mogu da zamislim dan bez nje. Skoro sam radila kabare, u kojem sam pevala odsečke iz mjuzikla “Čikago” i osećala sam se sjajno. Gluma bez muzike svakako ne može, tako da ću možda imati prilike da iskoristim taj talenat.
To što ste kćerka glumca Dragana Mićalovića, sestra Slobode Mićalović i svastika Vojina Ćetkovića, olakšava vam ili otežava stvari?
– U Srbiji je problem ako se bavite poslom kojim se bavi neko iz vaše porodice. A meni je nekako logično da ako ste, recimo, odrasli u doktorskoj porodici, budete doktor. Niko me nije terao da se bavim glumom, sama sam je zavolela. Lakše mi je jer pored sebe imam nekog iskusnijeg, za koga znam da će me najiskrenije posavetovati, ako treba i izgrditi. Moja porodica je meni najbitnija na svetu, to su moji životi, moja sreća, moja podrška. Sve moje. Srećni su što mi ide dobro i zadovoljni su mojim uspehom.
Za deset godina, sebe vidite kao… ?
– Kao majku, zaposlenu ženu, zadovoljnu, jaku i izgrađenu ličnost. I ako bog da – sa nekom velikom ulogom.

Izvor: Novosti

Više o temama: