Anja Alač za Hello!: Volim da eksperimentišem izgledom, mislim da sam prilično hrabra u tom smislu

Glumica Anja Alač, osim talentom, pažnju pleni i svojom pojavom, što mogu da potvrde i gledaoci koji su dobro upoznati sa repertoarom „Beogradskog dramskog pozorišta“, na čijim daskama igra u predstavama “Kad su cvetale tikve” i “Pomorandže za zbogom”. Uskoro ćemo je gledati i na televiziji, u seriji “Sinđelići”, gde će se pojaviti u nekoliko epizoda. Zahvaljujući glumačkom poslu savladala je veštinu šminkanja, koju koristi vođena devizom manje je više.

Da li ste bili tipična devojčica koja je volela da isprobava mamine štikle i šminku?

– Štikle ne, ali suknje i haljine da. To mi je bila jedna od omiljenih zabava u detinjstvu. Šminka je kod mene došla na red prilično kasno, krajem gimnazije. Bila sam sportski tip, trenirala sam košarku i nisu me mnogo zanimali večernji izlasci i doterivanje koje uz to ide.

Pamtite li neke početničke greške vezane za šminkanje?

– Danas mi je jasno da moj “smoki ajs” nije bio previše vešt, ali i da nije baš pristajao licu jedne šesnaestogodišnjakinje. Što sam starija, sve mi je jasniji smisao parole manje je više. Danas ređe ističem oči, akcenat stavljam na tamnije ruževe za usne.

Od koga ste učili tajne šminkanja?

– Od profesionalnih šminkera sa kojima sam se susretala kroz posao. Naučila sam da se našminkam diskretno, ali da istovremeno istaknem ono što je najbolje na mom licu. Devojke često kažu “Ja to ne umem”, a šminkanje zapravo nije neka velika filozofija. Samo se treba opustiti i probati.

Za koju ulogu ste bili najlepše našminkani?

– Što se tiče kamere, najbolje trenutke imala sam u seriji “Ruža vjetrova”. Kada je reč o pozorištu, izdvojila bih ulogu u predstavi “Pomorandže za zbogom”. Priča se dešava između dva svetska rata, pa je prisutan specifičan stil.

Transformacije su sastavni deo posla kojim se bavite. Da li ste u životu skloni radikalnim promenama?

– Volim da eksperimentišem izgledom, mislim da sam prilično hrabra u tom smislu. Transformacija može da bude vrlo zanimljiva, pogotovo ako je povezana sa unutrašnjim promenama. Najdrastičniji korak napravila sam kada sam kosu dugu do pola leđa, koju sam godinama negovala, ošišala na paž. Promenila sam i različite boje kose: plavu, riđu, crvenu…

A post shared by Anja Alač (@anja_alac) on

Do koje godine se devojka može oslanjati na prirodnu lepotu, a kada bi trebalo da počne da razmišlja o “ozbiljnoj” nezi?

– Mislim da je to individualno, a ja se vodim nekim ličnim osećajem za meru. Pratim promene na svom licu, ali ne mogu da kažem da sam opterećena negom. Koristim hidrantnu kremu, to je sve.

Koliko pažnje posvećujete nezi ruku?

– Kremu za ruke uvek nosim u tašni i koristim ulje za zanoktice. Kada je reč o lakovima za nokte, biram neutralne boje – između bež i roze.

Kakve kupke najviše prijaju vašoj koži?

– Volim pilinge za telo, smatram da su prilično važni jer čuvaju zdrav i lep izgled kože. Kupke često menjam, prijaju mi one sa mirisom kokosa i vanile.

Da li ste pristalica estetskih intervencija?

– Nisam za taj oblik rada na sebi. Svaka žena je lepa na svoj način, nema potrebe za tom vrstom poduhvata.

 

A post shared by Anja Alač (@anja_alac) on

Delite li mišljenje onih koji smatraju da se sve što unesemo u organizam “očitava na licu”?

– Obratimo li pažnju na signale koje nam organizam šalje, unosićemo samo ono što mu je potrebno, samim tim bolje ćemo se osećati, a to će se očitavati i na našem licu. Nisam pristalica dijeta, niti određenih režima ishrane. Poenta je u umerenosti. Jedem sve, ničega se ne odričem, a testenine i losos obožavam.

Birate li radije jogu ili neku dinamičniju aktivnost za održavanje forme?

– U mom slučaju dobitna kombinacija su joga i trčanje. Jogom se bavim već nekoliko godina. Osim što mi pomaže da budem zdrava i imam dobro držanje, smiruje mi um i jača koncentraciju. S druge strane, trčanje mi daje snagu da slobodu u razmišljanju koju sam osvojila radeći jogu sprovedem u delo. Masaže kao način relaksacije uvek su dobrodošle.

A post shared by Anja Alač (@anja_alac) on

Osim nege lica i tela podjednako je važno negovati i duh. Kako glasi vaša preporuka?

– Duh ćemo negovati prevashodno tako što ćemo raditi ono što volimo. Čini mi se da se u našoj kulturi ne potencira dovoljno činjenica da odvojiti vreme za sebe nije sebičnost, već neophodnost. To je i osnova za zdrav odnos sa okolinom – ako si dobar prema sebi, bićeš dobar i prema drugima. Ispunjavaju me treninzi, ali i različita literatura, pozorište, druženje.

A post shared by Anja Alač (@anja_alac) on

Eva ČubrovićMirko Tabašević

Više o temama: