Anita Lazić: Povratak na male ekrane u seriji “Zvezdara”

Ako se nekako podrazumevalo da će, kao kćerka reditelja Dragoslava Lazića i glumice Snežane Savić, zakoračiti u svet glume, Anita Lazić Todorović je tu samo iz hobija. Shvativši da su glumice kod nas obično u poziciji “čekača”, nije želela da čeka da je se neko seti, već je izabrala da sama bude kovač svoje sudbine. Od praktičnog iskustva u novinarstvu, pi-aru i spisateljskim vodama, okrenula se, pre svega, akademskom radu. Drži predavanja na Akademiji za diplomatiju i bezbednost, a uskoro bi trebalo da odbrani i doktorsku disertaciju.
Kako joj je hobi, ipak, i dalje drag, Anitu ćemo, posle “Seljaka”, gledati i u drugoj velikoj seriji njenog oca – “Zvezdara”. Na ovom projektu su, u stvari, zajedno radili.
– Dragoslav i ja smo pokrenuli ovaj projekat. Bila je to moja potreba da mu, posle desetogodišnjeg iskustva koje sam stekla vodeći jednu regionalnu pi-ar kompaniju, pomognem. I mislim da sam u tome uspela. Poklopili su se sjajan tekst sa našim specifičnim humorom, njegovo bogato iskustvo i odlična glumačka ekipa.

Anita će nam se u seriji predstaviti kao Nada, koja je, kako kaže, potpuno drugačija od nje.
– Ona je predstavnica ovog vremena, udata je za političara, krajnje je pragmatična, nema velike škole, ali je životno mudra. Trudila sam se da je ne pretvorim u sponzorušu, već da je odbranim i opravdam.
Jeste li imali neku posebnu želju ili ste sugerisali kako želite da izgleda vaša junakinja?
– Dragoslav je lik Nade veoma dobro postavio i meni se činilo kao da je plastično izvajan. Kako celog života i sama pišem, jer pored dve knjige imam i scenario za TV seriju po elementima iz života Milene Pavlović Barili, ponekad radim kao saradnik na razvoju priča i dijaloga za seriju.
Vaš otac važi za velikog kritičara. Uspevate li, ipak, da se izborite za svoje stavove na setu ili njemu, kao “šefu”, prepuštate da vas vodi?

– Imam veliko poverenje u njegov sud i na setu uvek prepuštam da me on vodi. Dešava se i još jedna lepa stvar, prirodna među ljudima koji dugo sarađuju ili tamo gde vlada topla prijateljska atmosfera kreativaca koji nemaju problem sa vlastitim egom – to da mi neko od iskusnijih kolega predloži nešto. Recimo, Gorica Popović koja igra moju mamu, sugeriše mi neki mizanscen ili mi Nenad Ćirić kaže da je to što sam uradila na probi bilo sjajno, tako da zajednički dolazimo do rešenja.
Mnogo ulažete u obrazovanje. Šta vam je još važno u profesionalnom kodeksu?

– Obrazovanje je veoma važno, ali ne samo u smislu učenja informacija koje brzo stare, jer su danas one postale dostupne svima. Jednim klikom mišem i već ste savladali veštinu kreativnog mišljenja, pamćenja… Živimo u namrgođenom društvu kome nedostaje smisao i mislim da nam trenutni obrazovni sistem ne pomaže mnogo u pripremi za profesionalno i lično samoostvarenje. I novinarstvo je krajnje degradirano kao profesija. Kultura govora je izumrla i od mnogih kulturologa se može čuti da je naš jezik doživeo “nervni slom”. Samo ako vratimo dostojanstvo našim rečima, možemo vratiti dostojanstvo nama samima. Pasivizaciji i neinventivnosti novinara u kreiranju medijskih sadržaja umnogome su doprineli i pi-ar stručnjaci.
Da biste obavili sve svoje obaveze i uživali u svemu što želite, koliko bi trebalo da traje vaš dan?

– Moja devojčica me budi oko 7.00. Ukoliko imam snimanje vozač me vozi na set i počinju probe teksta sa kolegama, dogovaranja oko scena, šminkanje… Snimanje može da potraje i do kasnog popodneva. Ukoliko nemam snimanje, onda sam u svojoj kancelariji, na sastancima sa klijentima. Desi se i da u toku dana imam slikanje za novine ili gostovanje u nekoj emisiji, a kada imam malo slobodnog vremena – pišem. To je nekada poezija, nekada naučni članak ili scenario. Trudim se da se do 17.00 vratim kući svojoj kćerki i suprugu, pa su popodne i veče rezervisani za uživanje sa njima ili za druženje sa prijateljima.
Šta ste nasledili od oca, a šta od majke? A šta biste voleli da vaša Nina “pokupi” od vas, a šta od vašeg supruga?
– Mislim da sam od oca nasledila maštovitost, tvrdoglavost i ravne tabane, a od mame preosetljivost, komunikativnost i sklonost ka samopreispitivanju. Volela bih da Nina bude svoja, jer verujem da se nijedno dete ne rađa kao “tabula raza”. Volela bih da otkrijemo i na vreme negujemo njene posebnosti, dozvoljavajući svim njenim darovima da se rascvetaju.

Izvor: Novosti

Više o temama: