Aco Pejović: Ponosan sam na način na koji sam gradio svoj put

Ako bi jednog dana poželeo da ekranizuje svoju biografiju, Aco Pejović imao bi materijala za dugometražnu dramsku akciju sa elementima komedije i, što je najvažnije, sa srećnim krajem. Njegova priča dokaz je da se upornost isplati, ali i da u ključnim trenucima bez malo sreće ne vredi ni sva volja sveta. Zahvaljujući bezrezervnoj podršci supruge Biljane, popularni pevač nije odustajao od velikih snova.

Kada su pre više od dve decenije iz rodnog Prijepolja došli u Beograd, rešeni da uspeju, verovali su da ih čekaju lepša vremena. Nisu ih pokolebali ni neizvesnost, ni duge noći bez sna, inflacija, strah… Danas, sa dve i po decenije bračnog staža i tri ćerke, uživaju u blagodetima života za koji su se odlučno borili. Ponosan na suprugu, koja je u međuvremenu postala doktor nauka, Aco neizmerno uživa u uspesima njihove dece. Najstarija Magdalena diplomirala je na Fakultetu organizacionih nauka, Marija je student medicine, dok je najmlađa Iva, koja je sa ocem pozirala za “Hello!”, odlučna da karijeru gradi na polju umetnosti. Prvi korak napravila je u oktobru, debitantskom ulogom u predstavi “Oliver Tvist”.

Put do vrha nije uvek posut ružama, često se na njemu nađe i oštro trnje. Koji period koračanja ka uspehu pamtite kao najteži?

– Ponosan sam na način na koji sam gradio svoj put. Ne samo kada govorim o karijeri, već životu uopšte. Nije uvek bilo lako, ali važno je da sam uvek bio srećan. Biljana i ja venčali smo se kao klinci, dobili prvu devojčicu i preselili se u Beograd. Ja sam počeo da radim po klubovima, a ona je krenula na studije. Zaista je bilo momenata kada nam je oboma bilo teško, ali uvek smo znali da nismo pogrešili kada smo započeli zajednički život. I evo nas danas tu gde jesmo, srećni i zadovoljni. Bogu hvala na tome.

Jeste li ikada pomišljali da odustanete?

– Nikada nisam poželeo da odustanem, ali bio sam na tom ispitu. Na početku karijere radio sam mnogo, gotovo sedam dana u nedelji, sve do jutra. Borio sam se sa insomnijom, nisam mogao da spavam od umora, i tako dan za danom. Svakodnevica nije bila laka, jer osim posla pevača imao sam odgovornost i kao suprug i otac, a bio sam klinac, kao i Biljana. Iako taj period nije bio nimalo lak, veoma sam ponosan na njega i sa radošću se sećam kako smo pobeđivali inflaciju i manjak para, a opet smo imali želju da obiđemo ceo svet.

Deana ĐukićLuka Šarac

Više o temama: